Na svom putu ka Svetlosti, u mojim lutanjima po svakojakoj literaturi koja iole govori o Slobodnom zidarstvu, ali i o istraživanjima u delima i naših i stranih priznatih i poštovanih autora iz ove sfere, došao sam do zaklјučka da je Slobodno zidarstvo skup slobodoumnih lјudi koji iskreno pokušavaju da sagrade Hram humanosti.
Elementi koji su potrebni za takvu vrstu delanja su lјudi, a humanost, tolerancija i lјubav prema čoveku su malter za zidanje Hrama. Mnogi tvrde da je Slobodno zidarstvo esencija svih verovanja u vrhovno biće i srž svih religija.
Protivno ovakvom shvatanju, postoje i zagovornici teorije da je Slobodno zidarstvo zbir filozofskih, a pre svega moralnih učenja, koja iako su zasnovana na judeo-hrišćanskim etničkim principima nipošto nisu religija. Štaviše, za mnoge evropske masone to je filozofija života koja nema nikakve dodirne tačke sa religijom. Nasuprot njima, neka Braća tvrde da je Slobodno zidarstvo lavirint mistike i škola misterija. Za njihovu percepciju poimanja masonski Hram je sveto mesto poput Solomonovog hrama, mesto gde čovek stupa na osvećeni put ka sjedinjavanju sa onim božanskim u sebi. Sa druge strane, pojedini masoni vide u masonskom Hramu običnu prostoriju za sastanke. Oni misle da članovi grupe u tim prostorijama, koristeći vanredne metode i simboliku tokom Ritualnih Radova, pokušavaju da shvate psihologiju svog unutrašnjeg bića i da prenesu lekcije i direktive o moralnosti i svekolikoj istini novim inicijantima u privatnosti i zaštićenosti zatvorene ložanske prostorije. Ima i onih koji su sasvim zadovolјni sa ovakvim vidom „društvenog kluba“ kao najznačajnijim aspektom masonske organizacije i ne dozvolјavaju sebi da u Slobodnom zidarstvu vide nešto suptilnije i sofisticiranije. Mnogi pronalaze Svetlost masonstva kroz dobrotvorne aktivnosti. Dijametralno suprotno tome, drugi bi voleli da vide takav vid dobročinstva ograničen na bratsku podršku i ispomoć.
Svi ovi odgovori, tumačenja ili shvatanja na temu šta je Slobodno zidarstvo mogu se prihvatiti kao ispravni, ili kao deo ispravnog odgovora. Razlozi za to se nalaze u samoj prirodi, u samom temelјu masonstva i oni omogućavaju nebrojeni niz raznih tumačenja o svom karakteru i slobodi masonstva, kako engleski filozof Džon Stjuart Mil u svom delu i kaže: „Sloboda, koja to ime zaslužuje, jeste u tome da mi sami na svoj način tražimo svoju sopstvenu sreću i da nam niko u tome ne smeta, sve dotle dok mi drugom ne smetamo ili mu ne stajemo na put da postigne svoju sreću“.“
Naša Poštovana Loža već nekoliko godina prolazi kroz svakojake neprilike ali se i stalno izdiže iz njih, kako i dolikuje takvoj organizaciji. Međutim, to se vidno odražava na postojeće aktivne članove i razvodnjava njihove želјe da grade nešto bolјe, veće, jače od onoga što je nastalo kada je ova Poštovana Loža i vaspostavlјena. Jedan naš poštovani Brat me nedavno podseti na izreku: „Pametan čovek govori ono što treba, a budala ono što misli“, ali ja sam, ipak, vođen mišlјu da svoje misli u vezi opstanka naše Poštovane Lože iznesem na videlo. Sve zarad toga da na kraju dana, pred počinak, budem u mogućnosti da pogledam sebe pravo u oči.
Iako stara timočka izreka slovi: „Ako izmakneš edan direk koliba će se nakrivi“ siguran sam da za pomenuti „direk“, tj. stub u našoj „kolibi“ , postoji adekvatna zamena, novi stub koji je stameniji, mudriji, lepši, samim tim i svrsishodniji. Još uvek sam uveren da je putešestvije Poštovane Lože TIMAKUM ka Suncu moguće uz nesebično vaskoliko bratsko požrtvovanje posvećene Braće i uz iskazivanje angažovanosti i kreativnosti svekolike Braće ove Poštovane Lože.
Zarad prethodno navedenog:
– ja sebe ne vidim u nepomaganju Bratu u nevolјi, nedavanju bratske lјubavi i nepružanju bratske podrške;
– ne vidim se u nedolascima na Ritualne Radove, opravdano, a pogotovo neopravdano;
– ne vidim se u neplaćanju članarine i drugih finansijskih obaveza;
–
ne vidim se u neučestvovanju organi-zovanja zajedničkih
druženja i Ritualnih Radova sa pobratimlјenom Poštovanom Ložom „KRASOTA“ iz Bugarske
i drugim vidovima angažovanja u našoj Poštovanoj Loži;
– ne vidim se, ako sam pozvan, u neodlascima na sednice Saveznog i Upravnog veća. na Skupštinu naše Obedijencije, na Proslavu Reda naše Obedijencije;
– ne vidim se u neodlascima na vaskolika dešavanja koja organizuju Poštovane Lože iz naše Obedijencije (Ritualni Radovi, Bele večeri, godišnjice Loža i dr.);
– ne vidim se u Mirovanju statusa, Časnom otpustu, Afilijaciji;
– ne vidim se u neispunjavanju obaveza koje mi je moja Poštovana Loža zadala, a koje sam svesno i pri zdravoj pameti prihvatio;
– sublimirano, ne vidim se u nebrizi za moj TIMAKUM;.
„Izgovorena reč, odapeta strela i propuštena prilika nikad se ne vraćaju“ govori nam stara mudrost, a ja ovo napisah od srca i bez ikakve namere da bilo kome spočitam to što napisah U IME VELIKOG NEIMARA SVIH SVETOVA i U IME UNIVERZALNOG SLOBODNOG ZIDARSTVA.
Na Orijentu Knjaževac,
07. dana, marta meseca 6016. GIS
Br. S.S.C. Majstor Kralјevske Umetnosti