Mihajlo Pupin je rođen u banatskom selu Idvoru, u ondašnjoj Austro-Ugarskoj. Otac mu se zvao Konstantin, a majka Olimpijada. Imao je četvoricu braće i pet sestara. Po odlasku u Ameriku, promenio je svoje ime u Mihajlo Idvorski Pupin, čime je naglasio svoje poreklo. Oženio se Amerikankom Sarom Katarinom Džekson iz Nјujorka sa kojom je imao ćerku Barbaru. Barbara nije imala dece. Umro je u Nјujorku i sahranjen je na groblјu Vudlon u Bronksu. Na nadgrobnom spomeniku pogrešno je upisana godina njegovog rođenja.
Celoga života pamtio je reči svoje majke, koje navodi u svom autobiografskom delu “Sa pašnjaka do naučenjaka” za koje je dobio čuvenu Pulicerovu književnu nagradu:
“Dete moje, ako želiš da pođeš u svet, o kome si toliko slušao… onda moraš da stekneš znanje. Znanje su zlatne lestvice preko kojih se ide u nebesa. Znanje je svetlost koja osvetlјava naš put kroz život i vodi nas u budućnost punu večne slave”.
Osnovno, četvorogodišnje, obrazovanje Pupin je započeo u svom rodnom mestu, u Srpskoj veroispovednoj osnovnoj školi, a nastavio u Nemačkoj osnovnoj školi u Perlezu. Srednjo-školsko, osmogodišnje, obrazovanje sticao je u Pančevačkoj Građanskoj školi i Realki. Zbog njegove aktivne uloge u pokretu Omladine srpske, koja je u to vreme imala sukobe sa nemačkom policijom, morao je da napusti Pančevo i da se preseli u Prag gde je nastavio svoje školovanje. Posle očeve iznenadne smrti, zapao je u finansijeske teškoće pa je doneo odluku da prekine školovanje, napusti Prag i ode u Ameriku.
U Sjedinjenim američkim državama radio je kao fizički radnik i paralelno učio engleski, grčki i latinski jezik. Posle tri godine učenja položio je prijemni ispit i upisao studije na Kolumbija koledžu u Nјujorku. Studije je završio sa izuzetnim uspehom, primio je diplomu prvog akademskog stepena i dobio stipendiju za dalјe usavršavanje koje je nastavio na poznatom britanskom Univerzitetu Kembridž. Posle školovanja na Kembridžu, Pupin je započeo studije eksperimentalne fizike, kod čuvenog profesora Hermana fon Helmholca, na Univerzitetu u Berlinu, gde je odbranio doktorsku disertaciju iz oblasti fizičke hemije. Pupin je započeo i završio karijeru univerzitetskog profesora, na Univerzitetu Kolumbija u Nјujorku, na kome je radio punih 40 godina. Paralelno sa radom na Univerzitetu, Pupin se veoma ozbilјno bavio i naučno – istraživačkim radom čiji su rezultati predstavlјeni javnosti u 70-tak objavlјenih radova i 34 patenta.
Tokom svog naučno – istraživačkog i eksperimetalnog rada, Pupin je ostvario značajne rezultate na polјu višestruke telegrafije, bežične telegrafije, telefonije, rentgenologije, a ima i velikih zasluga za razvoj elektrotehnike. Nјegovo najveće i najznačajnije ostvarenje je pronalazak induktivnih kalemova kojima se rešava problem prenosa signala na dužim rastojanjima. Ovi kalemovi su, kasnije, u njegovu čast, nazvani “Pupinovi kalemovi” i zahvalјujući njima počeo je da funkcioniše međugradski i međunarodni telefonski saobraćaj. Ovaj patent mu je doneo svetsku slavu i bogatstvo. Čuvena telefonska kompanija “Bel” kupila je pravo korišćenja “Pupinovih kalemova” u Americi, a kompanija Simens i Halske u Nemačkoj. Nacionalni institut za društvene nauke odlikovao je Pupina zlatnom medalјom za ovaj izum. U Sjedinjenim američkim državama, ustanovlјeno je i jedno posebno priznanje “Medalјa Mihajla Pupina”, koja se dodelјuje svake godine, za posebne zasluge, za izuzetan doprinos nacionalnim interesima Amerike. Na listi nosilaca ovoga priznanja nalaze mnoge poznate ličnosti, a jedna od njih je i Edgar Huver, nekadašnji direktor američkog Federalnog istražnog biroa (FBI).
Pupin je bio savremenik Nikole Tesle, sa kojim se poznavao ali se nije družio. Između njih je postojala neka vrsta rivalstva, pa čak i nesporazuma, koje su prevazišli u jednom od retkih susreta pred Pupinovu smrt. Takav odnos između dvojice genijalnih Srba nije, verovatno, ni mogao da bude drugačiji. Pupin i Tesla su ostavili dubog trag u svetskoj nauci. Obojica su bili Srbi. Rođeni su, odrastali i školovali se u ondašnjoj Austro-Uraskoj. Obojica su prekinuli školovanje i otišli u Ameriku. Američki uslovi su omogućili srpskoj prirodnoj inteligenciji da se razvije do neslućenih visina. Najveće rezultate su ostvarili na polјu elektrotehnike. Tesla je postao slavan, a Pupin bogat i slavan. Za razliku od Tesle, koji je bio više okrenut svom unutrašnjem svetu, Pupin je vodio veoma aktivan društveni život. Osim profesora Kolumbija univerziteta, Pupin je bio jedan od uglednijih članova Nacionalne akademije nauka SAD; predsednik Nјujorške akademije nauka; član Francuske akademije nauka; član Srpske akademije nauka; član Američkog državnog saveta za naučna istraživanja; predsednik Instituta radio inženjera; predsednik Američkog instituta inženjera elektrotehnike; predsednik Američkog društva za unapređenje nauke itd.
Malo je poznato da je Mihajlo Pupin bio jedan od osnivača i član Izvršnog odbora Nacionalnog Savetodavnog Komiteta za Aeronautiku (NASA). Ova organizacija je prethodnica današnje Nacionalne Vazduhoplovne i Svemirske Agencije (NASA). Mihajlo Idvorski Pupin bio je veliki patriota. Oko njega se okuplјala ondašnja srpska dijaspora. Zbog toga je tadašnji ministar spolјnjih poslova Srbije M. J. Milovanović, predložio svog prijatelјa iz studentskih dana, Mihajla Pupina, za počasnog konzula Srbije u Americi. Pupin se ovom predlogu usprotivio, smatrajući da na tu dužnost treba postaviti nekog bankara ili advokata, a ne profesora. Međutim, kada je stigao ukaz o postavlјenju sa potpisom Kralјa Petra, Pupin je prihvatio naimenovanje, uz obrazloženje da njegov potpis ne može da odbije.
Pupin je živeo u svojoj vili, na svom imanju, u Norfolku. Na jednom delu imanja sagradio je staje za stoku, senjak, ambare za stočnu hranu i mlekar. Na imanju su radili pretežno Srbi sa kojima je, preko leta, rame uz rame, obavlјao najteže polјoprivredne poslove. Predveče je voleo da sedne na kamen, ispred stanova svojih radnika, da sa njima divani i peva uz Gusle. Na zidovima svoje vile imao je slike Uroša Predića i Paje Jovanovića.
Za vreme Prvog svetskog rata, Pupin bio garant srpskim vojnim misijama prilikom kupovine oružja, municije, opreme i drugog vojnog materijala radi opremanja srpske vojske na Solunskom frontu. Američkim i drugim trgovcima založio je celokupnu svoju imovinu kao garanciju da će njihovi računi biti isplaćeni, jer su se američki poslovni lјudi plašili da trguju sa “jednom zemlјom koja više ne postoji i čija se vlada nalazi na jednom grčkom ostrvu”. Pupin je bio ugledan član Republikanske stranke. Na svom imanju se družio sa američkim predsednicima: Teodorom Ruzveltom, Herbertom Huverom, Vudri Vilsonom, Vorenom Hardingom i Kelvinom Kulidžom.
Na njegovo zalaganje se, za Vidovdan 1917. godine, na Beloj kući i svim javnim zgradama Vašingtona, vijorila Srpska zastava. Teodor Ruzvelt je došao lično na srpsku priredbu u Grand Central Palasu u Nјujorku i čestitao prisutnima proslavu Vidovdana, sledećim rečima:
“Primite moje najsrdačnije i najlepše želјe za Srbiju na godišnjicu velike Kosovske bitke. Želјa mi je da vidim ‘Veliku Srbiju‘ koja će obuhvatiti sve južnoslovenske narode, i katolike i pravoslavne koji žele oživeti staru slavu srpskog naroda”.
Za političku biografiju Mihajla Pupina veoma je značajna i njegova aktivnost u Parizu, za vreme Mirovne konferencije, po završetku Prvog svetskog rata. On je, zajedno sa čuvenim srpskim naučnikom Jovanom Cvijićem, dao veliki doprinos uspostavlјanju granica tadašnje Kralјevine SHS, čime je pomogao novoj državi da proširi i zaokruži svoje nacionalne granice. Kralјevina SHS je nastala ne samo volјom, naporima i žrtvama srpskog naroda, nego odlukom velikih sila, na koju su, presudno, uticala ova dva čoveka. Pupin je tada za sebe govorio da je on američki građanin i jugoslovenski patriota. Pupin je osnivao i finansijski pomagao brojne fondove i zadužbine. Značajna finansijska sredstva je usmeravao u svoj rodni kraj i postojbinu svojih predaka u okolini Ohridskog jezera. Pupin je današnju Makedoniju oduvek smatrao “starom srpskom zemlјom”, pa je zbog toga, u spomen svojoj majci Olimpijadi, osnovao i jedan poseban fond za siromašnu decu u Staroj Srbiji i Makedoniji. Više puta je davao donacije Bitolјu i Ohridu, za socijalne svrhe, a dao je i sredstva za “Zvono oslobođenja Makedonije” koje je u to vreme bilo najveće zvono na Balkanu. Ono je postavlјeno u crkvi Sv. Klimenta u Ohridu, s nadom da će njegovi zvuci vekovima potsećati buduće generacije na veliki dan ujedinjenja Srba i ostalih Južnih Slovena.
Za svoj patriotski rad, Pupin je dobio odlikovanje “Belog orla”, od Kralјa Aleksandra Karađorđevića, a postao je i počasni građanin Velikog Bečkereka (današnjeg Zrenjanina) i Bleda. Danas, Pupinovo ime nose: Univerzitet u Zrenjaninu, naučni institut u Beogradu, nekoliko srednjih i veći broj osnovnih škola u Srbiji, fabrika digitalnih telefonskih centrala u Zemun Polјu, veliki broj ulica i bulevara po srpskim gradovima, fizička laboratorija Univerziteta Kolumbija, a njegovim imenom nazvan je i jedan manji krater na Mesecu. Prema njegovom autobiografskom delu, u saradnji sa Kolumbija Univerzitetom, snimlјen je i jedan film o Mihajlu Pupinu.
Smatra se da je Pupin bio ugledni član američke Masonerije i da je dostigao najviši stepen Masonske inicijacije. Mnogo je radio na sopstvenom usavršavanju. Bio je dobar čovek na dobrom glasu. Svojim delovanjem, apsolutno je zaslužio da bude pozvan i primlјen u Slobodnozidarsko bratstvo. Takvom Pupinu nije bilo teško da se uzdigne do najvišeg stepena američke Masonerije. Sedeći u istoj loži sa petoricom američkih predsednika, bio je u prilici da iskoristi tu privilegiju za dobrobit svoga naroda i svoje svoje otadžbine. Dobro je poznato da se Pupin revnosno pridržavao svoje vere – pravoslavnog hrišćanstva, što nije u suprotnosti sa Masonskim učenjem i verovanjem u jednog Tvorca – Velikog neimara svih svetova. Zna se, takođe, da je bilo i da, verovatno, još uvek ima Masona u Srpskoj pravoslavnoj crkvi koji su nosioci visokih crkvenih činova.
Pouzdano se zna da je Mihajlo Idvorski Pupin bio član “Tvajlajt kluba”. Ovaj klub je osnovao britanski filozof Herbert Spenser. U njega su kasnije ušli: pisci Artur Konan Dojl i Mark Tven, predsednici Sjedinjenih američkih država Kelvin Kulidž i Teodor Ruzvelt, poslovni magnat Karnedži, kao i jedan od najuticajnijih američkih intelektualaca 19. veka – Ralf Emerson.
Zaklјučak
Mihailo Pupin je u sebi uskladio dva životna cilјa – ”američki san” o uspehu i bogatstvu i ”nacionalni ideal” o slobodi. Bio je američki državlјanin i građanin sveta. Kao čestiti Srbin aktivno je učestvovao u svim važnijim društveno – političkim zbivanjima na “brdovitom Balkanu”. Mnogo toga se može pročitati i napisati o Mihajlu Idvorskom Pupinu, a naročito o njegovom naučnom doprinosu, pronalazačkom radu i patentnim rešenjima. Smatram da je, za ovu priliku, i ovo dovolјno, uz važnu napomenu da Srbiji, danas, veoma nedostaju lјudi sa Pupinovom aurom.
Br. D. L. “D. M. Tapi” VNLS