U mnogim ložama slobodnih zidara govori se o ritualu, nasleđu, bratstvu i simboličkom radu. No ponekad se ispušta iz vida jedno diskretnije, a suštinsko pitanje: šta je pravi duh lože? Jer dve lože mogu negovati isti obred, otvarati rad na isti način, izgovarati iste reči — i opet uopšte ne disati istom atmosferom.

Loža slobodnih zidara se ne definiše samo uređenjem Hrama, ritualima ili referencama. Ona se otkriva u načinu ophođenja i slušanja, u prenošenju znanja, u ispravljanju i negovanju rasta. Otkriva se i u načinu na koji se upravlja autoritetom, u rečima koje se biraju, u susretu različitih senzibiliteta i neizbežnih ljudskih tenzija. Drugim rečima, iza vidljivog Rada …

Omaž Đorđu Vajfertu iz pera Brata S.Ć.Otila M.K.U.

Željeno ostvareno na etičan način.  Sa materijalnih visina do ljudskih vrlina!

 Materijalne vrednosti ne znače mnogo. Zjapeće rupe i praznine u ljudskoj duši ne mogu se sakriti, niti  „zakrpiti“, novcem. Treba davati da bi se opet steklo. Đorđe Vajfert je najbolji primer za to.

Od lične imovine iza njega su ostali igla za kravatu i sat. Time je Đorđe Vajfert  pokazao da je zajednički napredak čovečanstva iznad pojedinačnog.

(…) Preminuo je Đorđe Vajfert, čovek za sva vremena i kao takav treba da bude uzor za sve buduće generacije. („Politika“, 12. januar 1937.)

Nad rukopisom ovog priloga (Instrukcije) Đorđe Vajfert: Otac srpskog Slobodnog zidarstva – Tekovine …

Zašto se komunikacija među ljudima odvija teško, uz česte nesporazume a pokatkad i uz apsolutno nerazumevanje i konflikte – iako su obe strane u pravu i veruju u ispravnost svojih stavova i dela?

Igraću na „domaćem terenu“.

U matematici se svaka valjana teorija zasniva tako što se uvodi skup osnovnh pojmova, koji se ne definišu, skup aksioma, takozvanih apsulutnih istina, koje se ne dokazuju, i skup pravila logičkog zaključivanja. Ovaj poslednji skup je uglavnom isti za svaku teoriju. Nakon toga teorija kreće da se razvija… Sa svim svojim novim, izvedenim pojmovima, koji se definišu i svojim teoremama i njihovim posledicama, koje se dokazuju.

Zašto je ovakav koncept neophodan?

Ukoliko bismo …

Ko je bio knez Adam Čartoriski?

Verujem da gotovo zanemarljiv broj Srba zna odgovor na ovo pitanje. Među Srbima je još manji broj onih kojima je poznat uticaj kneza Adama Čartoriskog na politička dešavanja u Srbiji u 19-tom veku, kao i razmere i nasleđe tog uticaja. Ova konstatacija je u isti mah i očekivana, ali i začuđujuća. Očekivana sa razloga što i zvanična srpska istoriografija i istorijska nauka gotovo da se nisu bavile ovom temom, ili se barem nisu bavile tom temom kao primarnom za razumevanje istorijskih procesa vezanih za rađanje moderne srpske države. Začuđujuća zato što su i danas, gotovo 35 godina od raspada Jugoslavije, i dalje veoma žive …

U svetu u kojem danas dominiraju digitalne društvene mreže, lako je zaboraviti da je potreba za povezivanjem, razmenom ideja i izgradnjom zajednica oduvek bila deo lјudske prirode. Pre interneta i društvenih platformi, postojala je organizacija koja je bez tehnologije uspela da poveže hilјade, a zatim i milione lјudi širom sveta – slobodno zidarstvo. Od zagonetnih rituala do uticaja na revolucije, slobodno zidarstvo je bilo mnogo više od običnog bratstva. Ono je predstavlјalo globalnu mrežu ideja, filozofije, podrške i delovanja – rani oblik društvene mreže u svom najdublјem i najličnijem smislu. Slobodno zidarstvo je funkcionalno delovalo kao decentralizovana mreža – hilјade Loža širom sveta bile su povezane međusobnim priznavanjem ali bez …

Poruke koje primamo proučavajući simboliku i mitove zasnivaju se na našem individualnom doživljaju priče sa kojom se upoznamo. Sama priča nekada ima svoje uporišta u nauci i to posebno važi za činjenice koje potvrđuju arheologija ili istorija. Međutim, priča o “Zlatnom dobu” za sada nije potvrđena naučnim činjenicama. Arheologija poznaje Kameno, Bronzano i Gvozdeno doba. Bronzano je započelo negde oko 3.300 godine pre nove ere a Gvozdeno oko 1.200 godine pre nove ere. Iako nema naučne potvrde da je “Zlatno doba” ikada postojalo, da kaženo nešto više o njemu i kako je ono našlo svoje mesto u masonskoj simbolici.

Prema Grčkom istoričaru Hesiodu “Zlatno doba” je prethodilo Srebrnom i Bronzanom …

“U svojim traganjima naišao sam na delo i misao Brata Pierre Félix Simon-a, i njegove ideje “École À Penser”. Inspirisan time, u granicama svoje spoznaje, pokušao sam da pridonesem njegovoj ideji sa kojom se slažem i koju podržavam.” – uvodna napomena autora ovog teksta, brata N.Č. (PL Slobodan Jovanović)

Ritualni Rad je završen, svetla pogašena. Ostao je samo prigušeni odsjaj jedne svetiljke. Ostala Braća su otišla na agape, ali njih dvojica ostaju. Iz nekog razloga, stariji Brat oseća da će večerašnji Rad imati nastavak koji će mu baš prijati. Mladi Brat skida kecelju polako, kao da odlaže nešto teško. Na kraju krajeva, toliko toga bi da pita, da spozna, …

Adolf Kremje (Adolphe Crémieux 1796–1880), Slobodni zidar i humanista

Zalaganje za slobodu, jednakost i bratstvo – Kremje je istrajno radio na širenju ovih vrednosti, kako u masoneriji tako i u društvu podsećajući da masonerija treba da nastavi da bude snaga koja se bori za pravdu i društveni napredak.

Povezanost masonerije i republikanskih vrednosti – Masonerija nije samo duhovna ili filozofska tradicija, već i aktivan učesnik u izgradnji demokratskog društva. Kremje je isticao da je lјubav prema otadžbini suštinska vrednost masonerije, ali uvek u kontekstu univerzalizma i lјudskog dostojanstva.

Tolerancija i ujedinjenje različitosti – Kao Jevrejin, mason i republikanac, Kremje je pokazao da pripadnost različitim identitetima nije prepreka, već snaga za …

I brat

Sve je počelo kao spontani razgovor uz čašu dobrog vina o mnogo životnih tema. Dobar prijatelј, a kasnije, ispostaviće se i moj Garant, objasnio mi je da postoji društvo mudrih lјudi koje se okuplјa, druži, razmenjuje pametne ideje, misli, međusobno pomaže, te da bi za mene bilo dobro da se sa njima upoznam i započnem druženje, kako bi sebe dodatno izgradio kao osobu u mnogim oblastima života. Nisam imao pojma, niti sâm naslućivao da se radi o masonskom Bratstvu, a to sâm shvatio tek nakon našeg drugog razgovora na istu temu. Sve to delovalo mi je potpuno neverovatno, pomalo čudno, jer sâm ranije čuo i čitao da …

U mojoj prethodnoj majstorskoj instrukciji na temu Vavilonske kule, a koju možete da pronađete u 58. broju Sirijusa, poigrao sam se sa antropološkom spekulacijom šta je dovelo do izgradnje kule i šta je doprinelo nezavršetku ovog kolosalnog zdanja, rasejanju naroda i nastanku mnogih jezika. Zaklјučak je bio da: „Bog nije morao da silazi i pomuti zidarima jezik. Bilo je dovolјno jedno tehnološko otkriće (cigle i bitumen), slobodna volјa (data od Boga) i nezajažlјiva ambicija moćnika.“

U nastavku obrade ove teme, pozabaviću se značenjem Vavilonske kule u Slobodnom zidarstvu. Tačnije, moralnom poukom koja proizilazi iz priče o njenoj izgradnji. Da bi uspešno izvukli pouku, moramo se pozabaviti i izgradnjom Solomonovog hrama. …