Author: Sirijus

Masonerija predstavlja jedno od najpoznatijih i najdugovečnijih tajnih društava u ljudskoj istoriji. Njena privlačnost nije samo u mistici simbola i rituala, već i u neprekidnom balansiranju između onoga što se javno pokazuje i onoga što ostaje skriveno iza zavese. Međutim, ulaskom u digitalnu eru, pitanje tajnosti dobija sasvim novu dimenziju. Transparentnost se nameće kao imperativ savremenog društva, dok istovremeno državni i korporativni oblici nadzora stvaraju osećaj da je gotovo nemoguće ostati nevidljiv. Upravo taj paradoks – između zahteva za potpunom vidljivošću i želje za očuvanjem intime – postavlja pred masoneriju, ali i pred svako društvo, ključno pitanje: može li tajna opstati u digitalnom dobu?
U traganju za odgovorima oslanjam se …

Sloboda, jednakost i bratstvo su tri osnovna stuba na kojima počiva svako pravedno društvo i svaki istinski moralno uzvišen pojedinac. Ove vrednosti nisu samo teorijski ideali, već temelјi na kojima gradimo svoju ličnu i kolektivnu budućnost. Kada ih posmatramo kao neraskidivu celinu, shvatamo da jedno ne može postojati bez drugog. U svetu punom izazova, ovi principi mogu biti svetionik koji nas vodi ka bolјem, pravednijem i plemenitijem društvu.

O Slobodi

“I gledah pticu kako uzlete u vedro nebo okupano suncem. Leteše slobodno, uživajući u letu. Veselo i srećno. Zažmurih i sa njom leteh i ja, osetivši neizmernu slobodu i sreću” Ž.J.
Sloboda je najdragoceniji dar koji čovek može imati. Ona …

Zamisli, Brate, dva kamena.
Dva kamena, koja su se, slučajno, srela na putovanju.
Čvrsta, ali neobrađena, s mnogo neravnina, ispupčenja i hrapava…
I da to kamenje počnemo da ‘udaramo”, jedno o drugo.
Tako je i s brakom, suživotom, dvoje ljudi, (što važi i za društvo u celini), jer su ljudi različitog porekla, sistema vrednosti, različitih želja i potreba.
To je i prirodno, na početku, svakog zajedništva.
Ali, kako vreme prolazi, (“Putovanje” odmiče), kamenje počinje da biva sve glatkije i izbrušenije.
I, dođe trenutak kada se, ti, fino obrađeni kamenčići uklope u mozaik, koji pleni svojom lepotom i Svetlošću.
Tako je i s ljudima (Braćom), koja na putovanju ka Svetlosti,
stazom …

Zahvaljujući ljubaznosti i poverenju Braće povereno mi je mesto u Starešinstvu naše Poštovane Lože na čemu sam im beskrajno zahvalan. I naravno, bilo je potpuno očigledno da se moram koncentrisati na poverenu mi ulogu, a šta bi bilo efikasnije nego sam Rad na tu temu. Jedna od prvih stvari na koju sam naišao u svojim istraživanjima na ovu temu je da se u francuskoj terminologiji Mačonoša naziva Ekspert, što mi je samo probudilo interesovanje jer sama ta reč, od latinske reči Expetrus znači stručnjak, znalac, veštak u nečemu, a naročito – onaj koji vrši veštačenje nečega. U “Masonskom rečniku” Danijela Ligua …

Misli i ideje i njihovo iznošenje, razmena i evaluacija pokretač su ljudske civilizacije. Ove božanske osobine imamo zahvaljujući neiscrpnoj mudrosti Velikog arihekte i mi smo dužni da ih koristimo, negujemo i čuvamo. Različiti koncepti do kojih dolazimo su bezvredni bez onoga ko ih čuje i razume. Mogućnost slušanja, razumevanja i spoznaje često bivaju sputani destruktivnim osobinama u nama, jer, da bismo razmenjivali mišljenje, moramo krenuti od premise da postoji šansa i da smo u krivu, od premise koja otvara vrata istinskoj mudrosti – kako se boriti sa sopstvenom sujetom. Obraćanje poštovanoj Loži prilikom afilacije započeo sam s nekoliko rečenica kojima sam namenio ulogu temelja na kojem ću napisati ovo promišljanje.…

autor: Didier Karkel

–

U svojoj cirkularnoj poslanici iz novembra 2020, Vrhovni savet Francuske, preko Suverenog Velikog Komandera Žaka Rozena, obratio se svoj braći Jurisdikcije sledećim rečima:

„Predlažem vam da svi zajedno pristupimo jednom sveobuhvatnom razmišljanju o tradicionalnom i inicijatičkom sadržaju Lozanskog konventa iz 1875. godine. Naime, 2025. godine obeležićemo na međunarodnom nivou ovaj veliki događaj Škotskog obreda – Univerzalni konvent Vrhovnih saveta u Lozani (septembar 1875) i njegov čuveni Manifest koji je želeo i napisao Veliki Komander Vrhovnog saveta Francuske, Isak Adolphe Crémieux. Ovaj Konvent se i danas smatra od strane nekih kao nedovršena ‘Vavilonska kula’, ali i kao referenca i temeljna građevina za nas, slobodne zidare Škotskog drevnog …