Reč grčkog porekla koja znači “znanje”. Religijsko-filizofski pravac koji je bio jako popularan u prvim vekovima hrišćanstva a potpuno nestao u IV veku kada je hrišćanstvo postalo zvanična religija Rimskog carstva. Ovaj termin je ušao u upotrebu tek u XIX veku sa ciljem da se njime obuhvati širok spektar ranohrišćanskih učenja i škola izbačenih iz zvanične hrišćanske doktrine. Gnostici smatraju da do spoznaje Boga čovek mora doći proučavanjem duhovnog sveta, koristeći mudrost i znanje. Zlo je vezano za materijalni a dobro za duhovni svet. Čovek mora proučavati svet, preispitivati dogme i kroz prosvetljenje i iskustveno saznanje, razumeti svoju božansku prirodu zarobljenu u materijalnom telu. Zvanična hrišćanska doktrina zahteva veru bez ikakvog znanja kao uslova. Najnovija arheološka otkrića, kao što su spisi iz Nag Hamadija, bacili su novo svetlo i doprineli boljem razumevanju gnostičkog pogleda na svet.
« Back to Glossary Index