U traganju za korenima slobodnozidarske misli mnogobrojni autori su svoja istraživanja usmeravali ka starom egipatskom carstvu, starojevrejskim verovanjima, Esenima, pitagorejcima, kasnije templarima, zidarskim gildama, srednjovekovnoj ezoteričnoj praksi. Međutim, univerzalnost Slobodnog zidarstva prevazilazi sve dosadašnje istraživačke pokušaje. Dovolјno je samo oslušnuti predavanja savremenog toltečkog duhovnika don Miguela Ruiza i otkriti još jedno izgublјeno biserno zrno Slobodnog zidarstva.
Tolteci su pre mnogo
hilјada godina bili poznati u južnom Meksiku kao „učeni muškarci i žene“. O njima
antropolozi govore kao o naciji ili rasi, ali Tolteci su prvenstveno bili naučnici
i umetnici. Oni su osnovali udruženje koje je proučavalo i čuvalo duhovna znanja
i iskustva drevnih vremena. Okuplјali su se kao učitelјi (naguali) i studenti u
Teotihuakanu, drevnom gradu piramida u blizini Meksika, poznatom kao mesto na kome
„Čovek Postaje Bog“. Ezoterično znanje Tolteka sačuvano je i prenošeno s jedne generacije
na drugu u porodicama naguala. Ovo znanje je vekovima bilo skrivano od profanih
očiju, ali došlo je očekivano vreme da se ova drevna mudrost vrati lјudima. Poput
visokoprosvećenih Slobodnih zidara, don Miguel Ruis, nagual iz roda Viteza orla
danas deli sa nama svoje snažno toltečko učenje. U prevod teksta namerno smo ubacili
slobodnozidarske sinonime za određene pojmove kako bi akcentovali sličnost učenja:
„Pre tri hilјade godina, jedan čovek sasvim sličan meni i vama, živeo je u blizini grada okruženog planinama. Taj čovek je proučavao medicinu i želeo je da stekne znanja svojih predaka, ali se nije u potpunosti slagao sa svim onim što je učio. U svome srcu osećao je da tu nešto nedostaje.
Jednoga dana, dok je spavao u jednoj pećini, sanjao je da vidi sopstveno usnulo telo. Izašao je iz pećine u noć mladog meseca. Nebo beše vedro i on ugleda milione zvezda. A zatim se u njemu dogodi nešto što je zauvek izmenilo njegov život. Posmatrao je svoje ruke, osećao svoje telo i čuo svoj glas kako govori: ‘Ja sam stvoren od svetlosti; stvoren sam od zvezda’.
On ponovo pogleda zvezde i shvati da zvezde ne stvaraju svetlost, već da, zapravo, zvezde nastaju od svetlosti. ‘Sve je sačinjeno od svetlosti’, reče on, ‘a ono između nije samo prazan prostor’. I znao je da je sve što postoji delo Velikog arhitekte univerzuma, i da je ta svetlost vesnik života, jer je i sama živa i u sebi sadrži sva znanja.
Tada je shvatio da, iako je sačinjen od svetlosti, on nije isto što i zvezde. „Ja sam međuprostor između zvezda“, mislio je. I tako je zvezde nazvao tonal, a svetlost između zvezda nagual, i znao je da je ono što stvara harmoniju i prostor između to dvoje Život ili Namera. Bez Života, tonal i nagual ne bi mogli da postoje. Život je apsolutna sila, božanstvo, Tvorac koji stvara sve.
Evo šta je otkrio: Sve što postoji je manifestacija Velikog arhitekte univerzuma. I on shvati da lјudska percepcija nije ništa drugo do svetlost koja opaža svetlost. Takođe je uvedeo da je materija ogledalo – sve što odražava svetlost i stvara slike od te svetlosti jeste ogledalo – i da je svet iluzije, San, samo dim koji nas sprečava da vidimo šta mi zaista jesmo. ‘Naše istinsko biće je čista lјubav, čista svetlost’, reče on.
U tih nekoliko trenutaka shvatio je sve. Bio je veoma uzbuđen, ali srce mu beše spokojno. Jedva je čekao da kaže profanima šta je otkrio. Ali ga nisu razumeli. Videli su da se on izmenio, da nešto prekrasno zrači iz njegovih očiju i glasa. Primetili su da on više nikoga i niša ne osuđuje. On više nije bio kao drugi…Shvatio je da je on ogledalo drugih lјudi, ogledalo u kome je mogao da vidi sebe. ‘Svako od nas je ogledalo’, reče on. Video je sebe u svima, ali oni u njemu nisu videli sebe. I on shvati da svi oni sanjaju, ali ne znajući, ne shvatajući šta oni zapravo jesu. Oni nisu mogli da vide njega kao sebe, jer je između ogledala postojao zid od magle ili dima. A taj zid magle bio je sačinjen od tumačenja svetlosnih slika – Sna lјudskih bića“.
U toku slobodnozidarske inicijacije na zapovest starešine lože da se okrenemo i pogledamo odakle nam preti opasnost, mi zapravo otkrivamo tajnu koju su znali mudri Tolteci. Ukoliko u toku slobodnozidarskog rada pogledamo iznad sebe videćemo zvezde. Ispod nas je hladan pod. A gde smo mi – Slobodni zidari? Rekao bih, negde između. Tragajući za svetlošću, možda smo samo svetlost između zvezda – „toltečki nagual“.
Br:. P.P. Loža „Đorđe Vajfert“