Jedan od najznamenitijih srpskih vladara knez Mihailo rođen je u Kragujevcu 16.09.1823. Iako je samo rano detinjstvo proveo u Šarenom konaku u Kragujevcu, ipak je mesto rođenja svakog od nas, jedna od čovekovih odrednica kojoj se stalno vraćamo. Pa i knez Mihailo je svoju prvu Skupštinu na Preobraženje održao u Kragujevcu u porti Stare crkve.
Idealista i romantičar po prirodi, sa usvojenim liberalizmom prosvećenog Zapada, Mihailo je bio oduševljen događanjima u Francuskoj gde je svuda klicalo „Sloboda, jednakost, bratstvo!“. Gajio je nadu da će taj talas doći do Srbije. Mihailo je bio pod snažnim uticajem oca Miloša, pa kaže: „Kaže mi babo, moj Miahilo da se održiš među ljudima, moraš da skineš tu jagnjeću kožu. Kod nas u Srbiji ti je sve goli hajduk. Priznaje samo snagu, vlast i jakotu. Dok ih nemilosrdno gaziš, dotle te cene i poštuju. Ako ih gladiš, iza prve busije će te motkom“. Mihailo nije hteo da shvati očeve savete , jer mu se činilo da se život u Srbiji ne može više zasnivati na toj hajdučiji. „Možda naš čovek nije sazreo za slobodu, jer ne shvata plemenite i uzvišene ciljeve, ali nam ne presotaje ništa drugo već da ga prosvećujemo, uzdižemo u kulturi i blagostanju. Snaga srpskog naroda koju poseduje, to nepomirljivo hajdučku u njemu, to će biti ono na čemu se može izgraditi nov, plemenit i veliki čovek. Snažna i moćna Srbija“, kaže mladi Mihailo.
Za godine progonstva stekao je nova iskustva. Čovek može da bude vladar, političar, pesnik, bilo šta u životu, ali ako nije rešio pitanje ukupne sreće, uvek će biti osakaćen, razmišljao je Mihailo. Baš zbog toga se u narednom periodu usredsredio na na izvršenje jedinog velikog zadatka, a to je uzdizanje Srbije. To što su Karađorđe i Miloš započeli, morao je da ostvari do kraja. A da postigne cilj, žrtvovaće ne samo ličnu sreću nego i život.
Mihailu se činilo da vera može da okrene ne samo žive ljude i narod, već i bregove. Ne, nije vera bila u pitanju. On je čvrsto verovao da se ljudski rod u hodu ka slobodi ne može zaustaviti. Na stolu su mu stajali stihovi:
Taj blaženi dan će doći!
Doći će Braćo, doći skoro,
Što nije bilo, to će biti
Sloboda i pravda moraju
I te kako, braćo moja pobediti,
Makar svi vrazi protivu njega stali!
Podršku za borbu slobode protiv Turaka i Austrije dao mu je francuski princ Napoleon III lično: „Kneže, možete računati da ćete sa moje strane imati punu podršku“.Pravi vetar u leđa mladom knezu.
Posle očeve smrti preuzima mestao vladara i kreće ka svom cilju, na svoj način sa angažovanjem srpske inteligencije protkanu novom kulturom. Mihailo je namerno odredio saziv skupštine na Preobraženje. Održana je u Kragujevcu. Sve ono što je rekao prilikom preuzimanja prestola sada je ponovio: „bez dobro organizovanog zemljodelstva, nijedan narod nije siguran u svom opstanku. Kod nas je do sada politika bila jedina zabava, bez razlike klase žiteljstva. O njoj se govorilo za plugom i tezgama, u kancelarijama i mehanama, na ćepenku, na zboru… Ali se o privredi nije vodilo računa, o radu i organizaciji proizvodnje, od čega biće države zavisi. Nije li od Boga da tako bogatoj zemlji na tome tako nisko stojimo? Da hleb, vino, sirće, mast pa i samo voće uvozimo.“ Dodao je povišenim tonom:
„Mi treba svoju kuću, svoju zemlju radom, slogom i preduzimljivošću da pomognemo, ojačamo, pa kad bude bogata i kulturno unapređena i prosvećena, onda će joj ugled u setu biti veliki“.
Ostvarenje sna. Mihailo je za nepunih šest godina, otkako je stupuio na presto, toliko uzdigao moć i ugled Srbije da su Turci bili prisiljeni da se povuku iz zemlje. Pobeda diplomatije, ne silom je stil Mihaila Obrenovića. U gostima kod sultana Abdul Azisa kaže: „Svetli sultane, u ime srpskog naroda i moje, došao sam da vam zahvalim na uakaznom poverenju, ustupanju i čuvanju gradova. Ja čvrsto verujem da će ovim vašim darom biti uklonjena sva razmimoilaženja između Srbije i Otomasnkog carstva“.
Kako mu je rasla pozicija u svetu i narodu, jačala mu je opozicija u samoj zemlji, pa je tako i stradao u atentatu na Topčideru. Vest o pogibiji kneza Mihaila ožalostila je sve Južne Slovene. Tek kada ga više nije bilo pokazalo se koliko se vere i nade polagalo u njega. Iako je vladao kao apsolutista, istorijski gledano popularnost prema liku i delu kneza Mihaila je sve više rasla kako su decenije prolazile. Tako je to uvek sa liderima koji imaju jasan cilj koji žele da ostvare.
Sa jedne strane čeličan kao vođa, a sa druge strane emotivan i osećajan, ostaće upamćen i po tekstu pesme “Što se bore misli moje”, a muzička podloga te pesme – “Srpska nacionalna pesma” Kornelija Stankovića ,slušaće se tokom Radova nove lože na Orijentu Kragujevac.
U ime sve braće osnivača lože “Knez Mihailo” obećavam da ćemo na našem slobodno-zidarskom putu sa ponosom nositi ime ovog velikog srpskog vladara i vizionara.
Brat B.U., 07.06.6013. Kragujevac