Trema.
Trema je nešto što vrlo često osećam u bitnim životnim momentima, a pri tom još biva pospešena mojom želјom da sve što radim i tiče se moga bitisanja, radim na najbolјi mogući način, a u granicama mojih mogućnosti i mojih shvatanja.
U trenucima neposredno pre uvođenja u Hram, dok uz slabi plamičak sveće sedim u Sobi izgublјenih koraka sa svojom budućom Braćom, tonem sve dublјe u svoje misli i režiram buduće moguće scenarije… Najzad, neko proziva moje ime. Naprasno je prekinuta drama mojih misli, a buduća Braća mi već vezaše povez preko očiju i putovanje otpoče. Čim smo istupili iz prostorije i izašli na jaču svetlost, shvatio sam da i mimo vezanog poveza preko očiju mogu da nazrem deo prostora ispod sebe, prostora kuda se krećem. Pod koji nazirem, jača svetlost i senke Braće donose mi trenutno olakšanje. Međutim, zureći u pod primećujem da gubim pažnju i koncentraciju na glasove koje čujem. Istog trenutka sam pomislio: „Ne, to nije dobro“. Želim duhom da iskusim proces. Grčevito sam zatvorio oči i počeo da kreiram moju imaginarnu verziju prostora koji me okružuje. Slušam glasove. Smiren sam. Osećam lagodnost i potpuno se prepuštam glasovnim uputstvima, pitanjima i sigurnim rukama Brata koji me vodi. Na pitanja Braće odgovarao sam jasno i iskreno, tj. onako kako sam se u celosti i osećao. Klјučni momenat nastupa nakon pitanja Brata: „Da li imaš neprijatelјa?“… Tišina. Preispitujem sve svoje životne krize i situacije i nakon par trenutaka sa sigurnošću odgovaram: „NE, ja nemam neprijatelјa!“. Zatim je nastupilo novo pitanje:
„Da li si siguran?!?“. Hmmm, obuzima me tračak sumnje. Da li sam siguran? Da nisam nešto slučajno prevideo? Da nisam nekoga
zanemario? Da li je moguće da sam dao lažni odgovor
Braći? Možda Braća bolјe poznaju
„nekog“ mog neprijatelјa?! I tačno je! Bolјe ga poznaju! Shvatio sam to nakon što sam iza svojih leđa u odrazu ogledala video svoj lik. Doživeo sam hladan tuš emocija. Da li je ovo nekakva
šala?
Duboko u sebi pronalazim zakopanu istinu koju sam sve vreme znao, ali ne i prepoznavao. Ja sam sam sebi najveći neprijatelј… Određeno vreme nakon toga proveo sam u osećaju da orbitiram van svog tela i kako sebe posmatram objektivno, iz svih uglova. Mislio sam da kontrolišem sebe dobro, da poznajem sve svoje prednosti i mane, a ipak je jedan deo mene uspeo da sakrije istinu i učini da nikada ne izađe na svetlost dana. Prizor „mog odraza“ mi je na trenutak izbrisao sva osećanja. Vakuum. Veliki znak pitanja…
Rad u Hramu se u međuvremenu završio. U predvorju, uz čestitke Braće, večeru i neobavezan razgovor osećam da još uvek sanjam. Nakon svega polazimo svojim kućama uz nadu u bolјe sutra. Kod kuće, dočekan u predsoblјu od znatiželјne supruge, sa nekakvim osmehom i kazivanjem standardnog: „Sve je u redu“, otklanjam njenu vidlјivu zabrinutost, ali ne i svoju prazninu. Odlazim na spavanje. Noćne more, isprekidane sekvence slika bez konačnog zaklјučka i mračne oči moga neprijatelјa vraćale su se iznova i iznova tokom cele noći.
05,30 sati.
Novo jutro objavlјuje zvono mog telefona. Ustajem kao oparen i odlazim na posao. Na poslu, po rutini i potpuno isprazno završavam svoje obaveze. Na posletku odlučujem – neću moći ovako. Uzimam šolјu kafe i povlačim se u zamračeni prostor svoje kancelarije. Duboko razmišlјam…, tražim sagovornika…, u problemu sam. I gle! Eto prosvetlјenja. Shvatam da ima načina da pobedim neprijatelјa. Ja nisam sam. Imam svoju Braću. Tražiću pomoć, tražiću odgovore, tražiću načina. Učiću. Nakon te ideje obuzima me iznenadni nalet velike količine pozitivne energije, preplavlјuje moj um, moje telo, ali i prostor oko mene. To je TO!
Draga Braćo, ako postoji način da savladam „sebe“ i da se izgrađujem, ja ću ga tražiti. Ovo su bile moje Impresije sa Ispitivanja između stubova i Inicijacije. Neka Veliki Neimar Svih Svetova dopusti da moja gradnja uspe.
Na Orijentu Knjaževac, Učenik Kralјevske Umetnosti,
04. dana, novembra meseca
6016. G.I.S.
Br. O. J.