Vera i sumnja su dve suprotnosti i krajnosti koje, živeći jedna pored druge, skladno i u harmoniji, upotpunjuju ličnost Slobodnog Zidara. Onome ko ne poznaje duh Masonerije ova konstatacija može izgledati čudno i paradoksalno, ali Mason živi spokojno, zato što je u sebi prigrlio i pomirio ove krajnosti.
Nepokolebljiva je vera Slobodnog Zidara u Velikog Arhitektu, Ideju Slobodnog Zidarstva, Brata i Ložu. Zato je njegova vera dom našla u srcu. S druge strane, u umu Masona prebiva sumnja, tanka linija koja istovremeno povezuje i razdvaja crna i bela polja Mozaičkog poda, u kojoj se prelivaju i prepliću različite nijanse sive. To nije sumnja koja se rodila iz crnila, koja je pokvareno zrno zla, posejana od iskona kao plod Arimanovog carstva, srasla sa čvrstim oklopom našeg ega, koji se njome hrani, i koja, ruku pod ruku sa njim klija i raste navodeći ga na crna polja Mozaičkog poda u beskrajnom hodu Svemirom. Sumnja koju u svom umu gaji i neguje Slobodni Zidar nastala je iz Svetlosti, iz belog polja Mozaičkog poda, iz njegovog čistog i iskrenog srca, iza koje stoji dobra namera i koja je uvek u službi otkrivanja Istine. Takva sumnja je stepenik Zavojitog Stepeništa sa koga se vidi bolje i dalje, ona je kamen bačen u ustajalu i mirnu vodu, početak niti od koje klupko počinje da se odmotava, ona je razumno i promišljeno pitanje postavljeno sebi i drugima, njome se preispituje status kvo, izazivaju i pokreću događaji i promene, ruše dogme i nametnuti autoriteti. Takva sumnja je uvek, ali baš uvek, u funkciji napretka čoveka i boljitka čovečanstva.
Sumnja je alat Slobodnog Zidara kojim on preispituje ne samo svet oko sebe, već još važnije, i iznad svega – svoj mikrokosmos: sopstvene misli, odluke i postupke kako bi dosledno poštovao načelo ”Ne čini drugome ono čto ne želiš tebi da se učini”, vrhunsko načelo ispravnosti i moralnosti, i jednu od prvih lekcija kojoj nas uči Masonerija. Takva sumnja je aktivni pokretač onog dela Duha čija je uloga samokritičnost i samoanaliza i stalno preispitivanje našeg puta u traganju za Istinom.
Da bi sumnja bila u službi Masona, a ne obrnuto, u nama mora prevladati svest dostojna naše Ideje. Crne pukotine oklopa našeg ega moramo zatvarati i lečiti znanjem i mudrošću, moralom i humanošću, milosrđem, nadom i umerenošću i kontrolisati ga tako da sumnju doživi i neguje. Samo onda je ona usmerena ka opštem napretku ili dubokom samopoštovanju. Za Slobodnog Zidara sumnja je hladan čelični mač okrenut prema sebi, moćna grančica masline pružena prema svetu koji nas okružuje!
Sumnja je oduvek bila tu i zauvek će biti tu! Sumnji koju je iznedrila Svetlost mesto je u masonskoj Loži, koja je od pamtiveka njena kolevka, nad kojom generacijama bdiju topla srca Braće!
Zato, Braćo moja, verujemo i sumnjajmo, jer to je put koji smo odabrali!
Br. B. V. i Br. B. B.
”Velika Masonska Loža Srbije”
Beograd