Pre nego što se započne proučavanje instituta slobodnozidarskog pravosuđa i njegovog prilično nejasnog i čini me se bez potrebe komplikovanog postupka, treba imati u vidu da slobodno zidarstvo funkcioniše na temelјima dobrovolјnosti, bratske lјubavi, tolerancije i dobre volјe. Iz tog razloga ovaj mehanizam sprovođenja masonske vlasti i reda, nema iza sebe bilo kakvu prinudu, kao država u profanom svetu, niti je uobičajen i čest, obzirom da bi odnosi između braće trebali da budu i najčešće jesu uređeni njihovom slobodnom volјom i namerom da se vladaju u skladu sa Masonskim dekalogom.
Ipak, proučavajući kako materijalne, tako i procesne odredbe Slobodnozidarskog pravosuđa, dolazi se do zaklјučka da se radi o dosta konfuzno i nejasno definisanim institutima i poprilično glomaznom, neefikasnom i nerazumlјivom postupku, u kojoj se prepliću nadležnosti odbora, sudova, izvestilaca, veća i starešine.
Pošto je analiza celokupnog masonskog zakonodavstva preširoka za jedan rad, to ću u ovom radu pokušati da dam svoj osvrt na pojedine institute materijalnog prava iz Slobodnozidarskog pravosuđa.
Članom 1 Slobodnozidarskog pravosuđa određeno je da se slobodnozidarske greške i krivice sastoje u svakom volјnom i smišlјenom ogrešenju o Konstituciju, Statut i druge akte VNLS-a, zatim ogrešenju o položenu zakletvu i prihvaćene obaveze, kao i u postupanju protivno lojalnosti, poštenju i časti i narušavanju ugleda Slobodnog zidarstva i njegovih organa i tela.
Imajući u vidu da greške i krivice nisu opredelјivane, niti bliže opisivane, iz odredbe ovog člana zaklјučujemo nekoliko bitnih elemenata slobodnozidarskih krivica.
Prvo, slobodnozidarskim krivicama se smatraju greške i krivice. Pojam greške pojavlјuje se samo u odredbi ovog člana, pa ostaje nejasno koja je razlika između krivice i greške, te da li je greška blaži oblik krivice, ili je možda greška učinjena nesvesno ili u zabludi, te koja je sankcija za grešku.
Drugo, slobodnozidarskom krivicom se smatra samo ona krivica koja je učinjena volјno i smišlјeno. Dakle, da bi postojala krivica potrebno je da postoji svest učinioca o tome da će se svojom radnjom ogrešiti o imperativne norme slobodnog zidarstva, prihvaćene obaveze ili postupiti protiv lojalnosti i poštenja i da se radnja preduzima upravo sa cilјem da takva posledica i nastane. Osim toga iz odredbe ovog člana se zaklјučuje da je potrebno da postoji svest brata i o zabranjenosti svoje radnje, jer ukoliko postupa u pravnoj zabludi nema krivice. Dakle, odredbom ovog člana je uveden i subjektivni element krivice, jer nema krivice bez umišlјaja učinioca i njegove svesti o zabranjenosti radnje.
I treće, zaštitni objekti krivice sistematizovani su u 3 grupe: Prvu grupu zaštitnog objekta čine opšta akta na kojima počiva slobodno zidarstvo, drugu grupu masonska zakletva i prihvaćene obaveze u loži, a treću grupu lojalnost i poštenje, ugled i čast lože. Dakle, krivica se odnosi na ogrešenja o pravila, običaje i tradicije Bratstva ali i na kršenje zakona, društvenih normi, običaja u profanom svetu, ukoliko narušavaju principe lojalnosti prema braći, poštenja ili štete ugledu i časti lože. Iz ovoga se zaklјučuje da se krivicom smatraju pogreške i radnje preduzete kako u bratstvu, tako i u profanom svetu.
Radnja krivice defiisana je članom 2 kao disciplinski prekršaj, ispad i prestup. Disciplinski prekršaj je najblaži vid krivice i čine ga ponašanja koja narušavaju red u Loži, na radovima, neizvršavanju naloga i naređenja Starešine, pod uslovom da zbog svoje težine ne predstavlјaju teži oblik krivice. O njima odlučuje Starešina, što znači da je Starešina jedini ovlašćen da proceni da li je neko ponašanje takvo da se može smatrati disciplinskim prekršajem i on je jedini nadležan da proceni težinu prekršaja i izrekne meru. Disciplinski prekršaji kažnjavaju se: opomenom, opomenom koja se unosi u Arhitektonsku tablu i ukorom koji se unosi u Arhitektonsku tablu.
Ispad i prestup su teži oblici krivice i o njima odluku donosi u prvom stepenu Sud Lože, mada se na nekoliko mesta ovaj sud naziva i Sudom časti, što stvara nepotrebnu konfuziju. Sud Lože čini Loža Majstora, čiji je predsednik Starešina Lože. Za učinioce ispada predviđena je mera zabrana dolaska na radove u trajanju od jednog do pet meseci, a za učinioce prestupa jedina predviđena mera je isklјučenje iz Bratstva, ali u slučaju da postoje osobito olakšavajuće okolnsoti, ova mera može biti ublažena zabranom dolaska na radove u trajanju od šest meseci do godinu dana.
Dakle, postupak za ispad ili prestup nije tako jednostavan kao za disciplinski prekršaj i on se pokreće tužbom, koju može podneti bilo koji brat u loži, ili loža, čak i savezno veće i koja može biti podneta protiv bilo kojeg brata, lože, čak i protiv saveznog veća.
Brat koji je optužen za krivicu zbog prestupa, kao najtežeg oblika krivice, predaje Sekretaru svoje Lože sve diplome, druge isprave i masonske oznake, koje mu se vraćaju tek ukoliko bude oslobođen od krivice, ili nakon izdržane mere. Ako brat ne postupi po nalogu Sekretara, lišava se prava na žalbu protiv presude.
Odredba ovog člana je sporna iz dva razloga. Prvo, očigledno da u masonskom pravosuđu ne važi pretpostavka nevinosti, kao jedna od civilacijskih tekovina modernog društva. Brat koji je optužen za prestup, faktički prestaje da bude deo bratstva u toku celog postupka suđenja, što implicira njegovu krivicu i posredno ga pre okončanja postupka oglašava krivim za prekršaj. Osim toga brat koji ne preda svoje regalije, diplome i isprave, gubi pravo na žalbu, što je potpuna besmislica, obzirom da je dvostpenost postupka zagarantovana, a pravo na žalbu je osnovna civilizacijska tekovina koja treba da spreči samovolјu i arbitrarnost u postupku. Osim toga ne vidim nikakvu logičnu vezu između nove krivice, koju bi potencijalni učinilac učinio time što je odbio naređenje, koje proizilazi iz odredbe ovog člana da preda regalije, sa procesnim pravom na žalbu, pa je ovakva vrsta sankcije kojom se ukida postojeće pravo potpuno nerazumlјiva.
Prilikom odmeravanja vrste i visine mere za utvrđenu krivicu sud je u obavezi da utvrdi sve olakšavajuće i otežavajuće okolnosti od kojih zavisi vrsta mere i njena dužina.
Međutim, kod povratnika u izvršenju ispada ili prestupa, ova okolnost vodi meri isklјučenja iz Bratstva. Dakle, svaki učinilac ispada ili prestupa koji ponovi radnju, za koju se odlukom okarakteriše kao ispad ili prestup biva isklјučen iz Bratstva, što znači da je ispad ili prestup moguće učiniti samo jednom.
Sve izrečene mere zbog ispada ili prestupa unose se u Matrikulu Lože.
Članom 14 definisana je i odgovornost Loža, koje mogu biti kažnjene ukorom, obustavlјanjem radova u trajanju od tri meseca i raspuštanjem Lože. Iz odredbi Slobodnozidarskog pravosuđa ne može se utvrditi da li se instituti povrata, ili pretpostavke krivice odnose i na Lože, i kakva su prava Loža na rad tokom trajanja postupka.
Imajući u vidu navedeno ovako definisana pravila Slobodnozidarskog pravosuđa smatram anahronim i nedovolјnim, čak bi rekao i izgublјenim u prevodu.
Smatram da je potrebno jasnije definisati pojam krivice, odvojiti ga od pojma greške, definisati vremensko važenje slobodnozidarskog pravosuđa, predvideti uračunavanje vremena u toku suđenja za koju je bratu bilo zabranjeno da radi u izrečenu meru, napustiti pretpostavku krivice, kao princip, odvojiti procesna prava od eventualne krivice, jer bi ona trebala da pripadaju svakom bratu, pa i onom koji je kriv.
Smatram da bi uvođenjem još nekih insistuta, koji su pravna tekovina, naše pravosuđe samo dobilo na kvalitetu i garancijama da samo kriv može da bude kažnjen, da i krivcu pripadaju prava na pravično suđenje i da je osuđujuća odluka proizvod pravičnog postupka.
Drugim rečima, smatram da i bratu koji svojim ponašanjem pokazao da ne zaslužuje da više bude u bratstvu, sve dok je u Bratstvu treba dati pravo na slobodu, jednakost i bratstvo.
Ako ne zbog onog koji odlazi, onda zbog nas koji ostajemo.