51-5 Beseda Vitezovima Kadoša

Draga moja slavna braćo, Večeras ste se opasno približili vrhu piramide Škotskog obreda. Namerno sam upotrebio reč „opasno“ iz jednog sasvim specifičnog razloga. Naime, postoji problem u neshvatanju smisla postojanja takozvanih viših stepena, od strane onih koji ih još nisu dobili. Promišljanjem se može doći do uzroka, i vi ćete o tome sigurno morati da razmišljate. U svakom slučaju, što ste više na lestvici, to ste više na udaru. To je tako, kratko i jasno. Budite spremni na dodatnu dozu nerazumevanja, i to od strane vaše Braće. Trebaće vam snage za to.

No, vratimo se u stvarnost, u “ovde i sada”, i razmotrimo ono što se večeras dogodilo. Ostavićemo budućnosti da ovaj trenutak nazove istorijskim, jer on to i jeste, a mi možemo biti ponosni na osnivanje prvog Uzvišenog Areopaga na ovim prostorima.

***

Vrhovni Savet Srbije 1912 je postigao dosta u organizacionom smislu. U onom drugom, najvažnijem, radu na izgradnji vrlih i istinskih masona, tek treba da radimo svi zajedno. I svako za sebe, naravno. Bez rada na sebi, bez ličnog usavršavanja i uzdizanja, svaka struktura, ma kako bila velelepna, ostaje isprazna. To je na svakom od nas i naš je zadatak da rituale i simbole koje smo večeras doživeli dobro proučimo. Moramo reći da su oni novi i nama kao što su i vama, budući da većina nas u Vrhovnom savetu nije imala prilike da im prisustvuje.

Visoki stepeni Škotskog obreda imaju pompezna imena. Ma koliko bili racionalni i svesni preterivanja, moramo priznati da proglašenje vitezom lepo zvuči. I ne samo da zvuči, već i pogađa nešto duboko u nama, onaj kutak duše u kojem svi mi verujemo da smo savršeno dobri i plemeniti. Inače, za pojavu ovako zvučnih i pompeznih naziva u masoneriji “kriv” je škotski vitez Majkl Remzi, tačnije njegova dva nadahnuta govora koja je održao u jednoj od loža u Parizu, tokom 1736-37. godine. Povezujući masoneriju sa viteškim redom i idealima, uspeo je nešto čemu se nije ni nadao, niti mu je bio cilj. Raspalio je maštu francuskih masona, i doveo do pomame za tzv. “višim” stepenima, iza kojih se krila fantazija i želja običnih ljudi za uzdizanjem na viši društveni položaj. Barem u ložama, ako to nije bilo moguće u stvarnom životu.

To se desilo pre skoro tri veka. Da li smo mi danas samo neozbiljna relikvija prošlosti? Odgovor je: i da i ne! Zavisi od nas, tačnije rečeno od toga da li se profano izrugujemo ili promišljamo filozofski. Ali, za filozofsko promišljanje potrebne su disciplina, tišina i samoća. Bog ne govori našim bučnim jezikom, on govori tišinom. A mi treba da slušamo. Reč je izgubljena u buci, samo tišina je može povratiti. Vitez se ne boji tišine niti samoće. Vitez u tišini osluškuje reči od Gospoda. Zato je viteški put put samoće i tišine. Najveći rad na sebi obavlja se upravo u onom nemom kamenolomu našeg uma, bez zvuka čekića. Na takvom mestu klešu svoje kamenje Vitezovi Kadoši. U dubokom i tihom promišljanju čovek upoznaje sebe. Poznavanje sebe vodi ka istinskom prihvatanju drugog – vodi ka bratstvu. Samoća i bratstvo su dva stuba na kojima se temelje svi postupci Viteza Kadoša.

Imenica vitez dala je pridev viteški, i to je ono što nas zanima. Put viteštva je put vrline i časti. Tu smo već ponovo na početku masonerije, koja uzima časne i dobre ljude i čini ih boljim. Kako? Tako što ih navodi da rade na sebi, tako što im pokazuje put. Da li uspeva? Možemo reći: i da i ne. A na nama je da odgovorimo svako za sebe. Da li ćemo biti vitezovi ili dvorske lude – zavisi od nas samih.

***

Na koji način mi možemo biti Vitezovi danas? Samo ako se upustimo u vitešku potragu. Uostalom, u masoneriji se stalno radi o nekim putovanjima, a putovanja imaju svoj cilj. U njima tragamo za svetlošću, za znanjem, za sobom, za unutrašnjim Hiramom, tražimo reč, tražimo sveti gral. Tražimo sami sebe. Stalno nešto tražimo – ali, kao da smo uvek u nekom raskoraku. Kao da ono što jesam nije sve. Kao da ima još nešto, ili bolje rečeno, još neko – ko želi da se izrazi kroz mene. Možda je taj neko upravo Vitez Kadoš, Posvećeni Vitez, kome vi večeras, svako za sebe, dajete šansu.

Draga braćo Vitezovi, naoštrite svoje mačeve razuma. Zauzdajte konje svojih strasti, krenite u najveću potragu svog života – u potragu za uzvišenim, plemenitim, najboljim, posvećenim vitezom u vama samima. Jedino tako ćete se uspinjati mističnim merdevinama, osvojiti kraljevstvo svoje duše i razgovarati sa najvišim gospodarem i tvorcem celog svemira. Međutim, Bog je nevidljiv i to je najveća prepreka na našem putu. Naša potraga je teška, jer mi ne znamo uvek šta radimo. Ne vidimo uvek sve posledice naših dela. Ne vidimo da li dobro donosi nagrade, naročito kada je u pitanju moralno dobro. U duhovnom pogledu, ne vidimo jasno ishode dela, pogotovo ako su posledice vremenski udaljene od uzroka. U fizičkom svetu to je već nekako i vidljivo, ako je kratkoročno – jer kakva setva, obično takva i žetva, ali fizički svet je samo jedan, i to manji, deo naše egzistencije. Potraga je teška, ali je njeno odsustvo veoma pogubno. Sudbina bednog, preplašenog, pohlepnog, grabežljivog, ljigavog, pokvarenog ljudskog bića je mnogo, mnogo teža. Veličinu ljudskog zla, oličenog u tri zla Pomoćnika, koja su skovala zaveru protiv Dobrog Čoveka, Viteza Umetnosti i Čovečnosti, videli ste još na Trećem stepenu. Njihova sudbina prikazana vam je kasnije, na tzv. Stepenima osvete.

***

Imajte na umu i ovo: svako napredovanje podrazumeva da će mnogo šta i mnogi ostati na putu iza vas. Nekima se može pomoći. Nekima i ne može. Ne zanosite se previše – ne jurite vetrenjače. Najpre uzdižite sebe, pa tek kada steknete dovoljno mudrosti, snage i ljubavi, možete je prenositi drugima. Dajemo samo ono što imamo i kada imamo. I tada oprezno, jer moramo proceniti kada je naša pomoć dobrodošla. Pored toga, morate znati na kojem ste nivou, i sa čime i kime se suočavate. Pazite na svoje manire! Da li je to vaš nivo!? Da li treba da reagujete, i sa kolikom snagom? Kada su interesi Reda, ili interesi slabijih ugroženi, vitez nijednog trenutka ne okleva da potegne svoj mač. Naravno, mač je danas samo simbol za oštar i vispren intelekt, jer mi naše borbe uglavnom vodimo na intelektualnom planu, i tu se one najčešće završavaju.

Ipak, ne upušta se vitez u borbu sa svakim razbojnikom koga sretne na putu. Vitez zna kada je trenutak za borbu i uvek traži dostojnog protivnika, onog koji zna da ceni i poštuje pravila viteške borbe. Ako pobedi, poraženi će ga uzeti za učitelja, ako izgubi našao je učitelja. Veoma prosto. To umeće viteške bratske borbe je ono za čim vapimo. To fali koliko nama pojedinačno, toliko i društvu u celini. Takva borba utemeljuje osnovne masonske vrline kojima stremimo. Pomažemo slabijima, učimo od boljih.

***

Rekosmo već – vitez je sam. Vitez je posvećen (kadoš). U samoći radi na sebi. Ono što radi spolja on čini svetim. Kako? Tako što se ponaša kao pravi mason, odnosno kao pravi čovek, kao posvećeni vitez. Kako se postaje pravi čovek? Tako što se bori sa sobom svakog dana – viteški. Tako što uvek bira vrlinu a kopa jamu za poroke. To vam je poznato. Naravno, te reči ste čuli mnogo puta na prvom stepenu.

Viši stepeni su samo podsećanje na večne istine koje su vam saopštene u prva tri stepena. Viši stepeni podrazumevaju viši stupanj filozofskog promišljanja i produbljivanja običnog znanja. To je filozofska ili duhovna alhemija. Obična znanja, grubi kamen, pretvaramo u kamen mudraca. Hrabrost je odlika viteza. On je hrabar, on se ne boji da uči, da misli, da proučava, da govori. Ne boji se opasnosti, ni stvarne, ni simboličke. Ne boji se ni da ćuti, onda kada reči ne pomažu! Objašnjavati slepcu kako izgledaju dugine boje nema nikakvog smisla.

Vrlina je često fraza, svi pričamo o njoj a malo ko je poseduje stvarno. Uvek treba da se podsetimo na vrline kojima težimo. Ima ih dosta, ali mnoge od njih samo mislimo da imamo. A potrebne su nam, jer život je težak i uvek donosi iskušenja; uvek, svakome.

Smisao posedovanja vrlina, između ostalog, jeste i ispunjavanje ciljeva i dužnosti stepena koji posedujemo. Možemo reći da imamo egzoterične (spoljašnje) i ezoterične (unutrašnje ili duhovne) ciljeve. Navešćemo neke od njih. Kao egzoterični ciljevi 30-tog stepena pominju se:

  • boriti se protiv gladi i siromaštva;
  • štititi udovice i siročad;
  • braniti slabe;
  • boriti se protiv društvenih nepravdi;
  • boriti se protiv ugnjetavanja, tiranije i samovlašća;
  • braniti ljudska prava;
  • primenjivati viteške ideale u običnom životu.

Kao ezoterične ciljeve stepena Viteza Kadoša navešćemo sledeće:

  • koračati smelo stazom dvojnosti, sjedinjavati i izmirivati parove suprotnosti, crno i belo;
  • prepoznati da je ljudsko telo metafora za kosmos, i obratno.
  • primenjivati viteške ideale u ličnom duhovnom razvoju;
  • tragati za Gralom, kako spolja tako i iznutra;
  • praktikovati tihu meditaciju, i koristiti je kao način za profinjenje i uzdizanje spoljašnjih dela.
  • spoljašnja dela obavljati tako da ona podstiču preobražaj i uzdizanje naših misli.

***

Na kraju, podsetimo se da smo večiti učenici, na kojem god stepenu uslovne hijerarhije se nalazili. Ovde ne govorimo o običnom, profanom učenju, niti o usavršavanju običnih veština. Masonerija bira dobre ljude, na dobrom glasu, i podrazumeva se da je svako od nas veoma učen i stručan u svojoj oblasti. Učenje, i znanje o kojem ovde govorimo je onaj stepenik više, u kojem mi teramo sebe da budemo još bolji, da budemo od još veće pomoći bližnjem i društvu u celini, naravno uz sve mere predostrožnosti, koje smo ranije pomenuli.

Viši stepeni Škotskog obreda su filozofski stepeni. Filozofija je ljubav prema mudrosti, a mudrost podrazumeva primenu u praksi. Dičiti se pompeznim nazivima naših stepena bila bi ludost. Ostvarićemo u potpunosti titule koje smo preuzeli tek onda kada u običnom životu, iza naših leđa, drugi, obični ljudi, počnu o nama govoriti kao o vitezovima, dobrim i plemenitim, čestitim i poštenim ljudima. To je cilj i svrha čitave ove igre u koju smo se upustili. To je poenta viteškog puta!

***

Zato, draga moja slavna Braćo, od sada pa nadalje, u ovoj inkarnaciji i u svim budućim, idite istinskim viteškim putem. Ili bolje rečeno, budite zaista Uzvišeni, Izabrani, Vitez Kadoš, Posvećeni Vitez. Nemojte zaustaviti svoju potragu dok ne pronađete Viteza u svom plamenom Srcu, u svom najdubljem biću, u svojoj najsuštinskijoj suštini. Nemojte stati dok ne stignete tamo, dok ne otkrijete samog sebe, i oslobodite se robovanja u dvorcu materije i iluzije.

M. M. 330, Veliki Besednik VSS1912
Dana 14. maja 2021. godine
Beograd