Čovek postaje vreća, kutija puna organa, s jedne strane, čiju će svest uz pomoć digitalnih tehnologija menjati, prilagođavati u meri, po potrebi koju poželi, s druge strane. Uz pomoć biotehnologije i hormona – tehnicizma i digitalizacije realizuje se program “novi čovek”.
Razvlašćivanje čoveka digitalnom tehnologijom – ukidanje slobode i kreativnog promišlјanja
Digitalna tehnologija “gospodari” svetom. Širi se bauk tehnicizma-digitalnog totalitarizma. Tehnologija menja postojeći lik čoveka- transformiše ga u “novo biće”- super „boga” koji je sposoban da kontroliše ceo univerzum. Informaciono-komunikacione-tehnologije (IKT) postale su alat u iscrtavanju mapa novog katastar premera ovozemalјskog carstva, s jedne strane, i, arhitekte globalnog i regionalnog preoblikovanja sajber prostora, s druge strane. Na sceni je svojevrsno takmičenje promotera novog digitalnog društva u kojem veštačka inteligencija i superkompjuteri prete da porobe lјudska bića, smeštajući ih u virtuelne kazamate – gde im život, na prvi pogled, izgleda kao da su u raju, zvanom, digitalna “civilizacija”.
Taj virtuelni raj gde su komunikacije svedene na softverske programe, algoritme, grafičke oznake i simbole – bez međulјudskih odnosa, preti da postane “pustinja stvarnosti” kako ga naziva Ž.Bodrijar. Stoga se Bodrijar s pravom pita: Da li je na pomolu nestajanje lјudskih bića i njihova zamena digitalnim i drugim tehnološkim novitetima poput veštačke inteligencije (robota s lјudskim osobenostima). Rađa li se, to, novo superbiće (“bog”) koji će “zameniti” Hrista i postati “idol” novoiniciranom “digitalnom čoveku-automatu”?
Da li se nam se priviđa, ili je to stvarnost: da se čovečanstvo nalazi na raskršću gde majstorski čekić (dirigentsku palicu) preuzima Orvelov Veliki brat koji će da kontroliše ceo univerzum – posmatrajući/smatrajući čoveka i njegovu prirodu kao eskere koji se zakucava u njegovo telo, transformišući lјudski mozak (prirodni “softver”), u digitalni zapis, skladišteći ga u “Cloud” (oblak), iz koga će s vremena na vreme, (po potrebi), putem inteligentnog softvera iz virtuelnog računara “izvlačiti” podaci o Hristovom rabu ?
Digitalni svet – iluzija koja je u stanju da “uništi” čoveka!?
(Digitalizacija: DA, ali uz kontrolu čoveka, ne i obrnuto.!)
Ovim se ne iscrplјuje lista pitanja i nepoznanica s kojima se suočava čovečanstvo na prelazu iz tradicionalnog u digitalno društvo-digitalnu “civilizaciju”, koja u postkovid vremenu dobi “nadimak” nova normalnost. Na dnevni red dolazi i pitanje kome će, dosadašnji, /čovek sada “služiti”: Vrhovnom arhitekti svemira ili Velikom bratu?
Da li dosadašnje hramove u kojima se čovek, kao duhovno i telesno biće moli/ispoveda Svevišnjem, zamenjuju digitalni hramovi počev od mobilnog telefona, laptopa/računara…, s kojima započinjemo jutrenje. Digitalni hardver i softver nam je postao svakodnevni alat, bilo da smo surferi na društvenim mrežama, ili, frilenseri – “virtuelni neimari” koji iz fotelјe obavlјuju poslove za svog gazdu (polu)brata Velikog brata…
U šali kažem, da digitalni noviteti nisu mimoišli ni čobanina, koji je doskora čuvajući stado pevao ili svirao na fruli, pogledujući smeškom kako se napasa stado, igraju jaganjci, a sve to u ozračju prirode, cvrkuta ptica i žubora potoka bez ijedne digitalne “naprave”. Dok su mu zvono i čaktar zamenjevali dži-pi-es vodiča. U toj tradicionalnoj normalnosti, “pluskvamperfektu” čobane je nadgledalo nebo kojim su krstarila jata ptica i poneki orao u plnaninskim “gudurama”. Pas čuvar je bio „preteča“ današnjih lozinki i digitalnih sigurnosno-bezbednosnih protokola (HTML) – zaštitnik od hakera koji napadaju/”kradu” i uništavaju fajlove – ”stado” u digitalnim “torovima”. Generaciji Z, stasaloj u digitalnom dobu, i, njihovim potomcima nekadašnji čobanin, stado, torovi, ovčarski pas… izgledaće kao (ne)stvarna istorija stočarstva koju nisu imali priliku da vide/prežive. Verovatno će ih zamišlјati kao nešto “vanzemalјsko”. A, ne kao bića od krvi i mesa. Ljude koji su hodali i jahali konje. Borili se sa svim nedaćama koje prate stočare – domaćine koji su pili rakiju, vino i vodili lјubav. Nije ih zanimao smisao života, već kako životu dati smisao. Život im nije bio lak. Imali su svoje probleme i nisu bili savršeni. Usuđujem se reći da su, ipak, bili zadovolјniji, srećniji od današnjih “virtuelnih neimara” – lјudi koji žive/rade/ putuju digitalnom civilizacijom: da bi videli svet iz drugačije perspektive – „čoveka robota” koji služi Velikom bratu. Čoveka koji je obeščovečen – “čoveka mašine”.
Veliki brat svoje carstvo širi celokupnom stazom čovekovog putovanja od kuće do posla, tokom spavanja/rada, druženja, odmora…, zavirujući u naše trpezarije/spavaće sobe i krevete, ne ispuštajući nas iz vida ni kada odlazimo na večni počinak …I pored, toga, što im Veliki brat „krade“ slobodu lјudi kao sužnji pevaju u njegovu čast, u virtuelnim lancima: automatizirajte-digitalizujte ili nestanite sa scene…Ꞌ Ko nije s nama on je „protiv“nas!
Istini za volјu, potpisnik ovog rukopisa nije protiv digitalizacije i njenih noviteta koji su intsrumentalizovani u okruženju, počev od državne administracije, prosvete, zdravstva do najsloženih tehničko-tehnoloških proizvoda iz avio/automobilske industrije…To nije sporno. Međutim, kako sve ima dve strane medalјe, tako i digatilizacija nije izuzetak. Stoga je, opravdana zabrinutost Šošane Zubof autorke knjige “Doba nadžornog kapitalizma” koja se pita: Da li IKT počinju da gospodare društvom (svetom), umesto čoveka? Da li digitalne tehnologije-veštačka inteligencija (roboti s lјudskim osobenostima) postaju novo superbiće – koje je sposobno da kontroliše ceo univerzum? Hoće li će čovek raditi za pametnu mašinu ili će njome upravlajti pametni lјudi? Da li je digitalna budućnost dom ili egzil za čoveka – da li je čovek gospodar ili rob digitalizacije?
Ovim se ne iscrplјuje lista pitanja u vezi s neizvesnošću koje sa sobom nosi digitalizacija. U prvi plan izbija i pitanje: Kakva će izgledati priroda sutrašnjice – gde se uveliko vodi borba između čoveka kao razumnog/božanskog bića, (dojučerašnjeg genija) i digitalizacije (“čoveka mašine”) koja mu preuzima razum i kreativnost? Zar ne vidimo da su arhitekte digitalne “civilizaije” lјudi homo destruktori (“Divovi: Globalna elita vlasti”), koji se pod izgovorom mi kreiramo budućnost za čoveka kriju iza namere: ne samo, da upoznaju i najintimnije (skrivene niše lјudske duše), nego i da oblikuju naše ponašanje – pretvarajući čoveka u podatke/virtuelne zapise? Kreatori nove digitalne “civilizacije” putem Veb-digitalnog-Internet društva…i njihovih pratećih noviteta – automatizacije poznatije kao digitalni instrumentarizam “poroblјavaju” lјudsku dušu bez oružja i vojske oblikujući pri tome naše ponašanje za potrebe “Divova: Globalne elite” nove (ne)normalnosti. U tom smislu se sve više govori o čovečanstvu 2.0, društvu 5.0 , Industriji 4.0…Još ako se tome dodaju prognoze vizionara iz silicijumske doline: da će do 2050. godine lјudski um biti pohranjen u Cloud okruženju u vidu digitalnog zapisa, onda je budućnost čoveka/čovečanstva još neizvesnija, s nekoliko aspekata, i to: da li će se najvalјeni noviteti koje donosi digitalna “civilizacija” (Novo digitalno doba), obistiniti, u potpunosti, ili će neka od ovih predviđanja ostati u domenu naučne fantastike – ko zna? Ko odlučuje? Ko odlučuje o tome ko odlučuje ? Da li digitalna “civilizacija” najavlјuje novu inicijaciju čoveka u skladu s datim i zadatim okolnostima…? Da li je na pomolu budućnost po meri čoveka ili prokletsvo ovog veka? Razvlašćivanje čoveka digitalnom tehnologijom – ukidanje slobode i kreativnog promišlјanja čoveka? Da li će čovek staleškog esnafa “Divovi: Globalna elita” hteti da se osvesti, prosvetli i s “preumlјenjem” pokaje za svoje misli i dela, ili će se ideja o besmrtnosti čoveka uskoro obistiniti – ili će kako predviđaju “Sionske starešine” doći kraj sveta-kraj modernizma u kome su vladala-ili mislila da vladaju lјudska bića? Ostaje otvoreno pitanje.
U digitalnim lancima
Namera potpisnika ovog priloga nije da se bavi ovim pitanjima studioznije, niti sam ja za to kompetentan. Moje pero se (o)češalo o ove teme, i ranije, baveći se novitetima koje sa sobom donosi informatika/elektronika (digitalizacija), u marketing-menadžment poslovanju trgovinskog preduzeća (internacionalizacije i globalizacije poslovanja ), naravno, ne ostavlјajući po strani i sagledavanje pozitivnih/negativnih uticaja digitalizacije na okruženje/društvo u kojem počasno mesto pripada čoveku. I to, s osloncem na savremenu teoriju i progresivnu praksu. Ova tema je svojevrsni “projekat” savremenog doba koji zahteva analizu pokrenutih tema kroz višeslojni/multidisclinaran objektiv teleskopa. Pored teorijsko-empirijskog istraživanja digitlizacije – borbe čoveka i robota s lјudskim osobenostima, ovaj “projekat” sve više postaje religiozna tema, otvarajući pitanje: Da li će digitalizacija “uništiti” čoveka?
Na kraju, ali ne manje važno, potpisnik ovog priloga se na momente oseća “kao da je pijan” prisećajući se Žan Žak Rusoa: filozofa, romanopisca, esejistu, botaničara, političkog teoretičara …za kojeg njegov biograf kaže da je pre svega šetač – čovek koji je sledio svoj ćef. On ga je vodio preko cele Evrope. Od Venecije do Pariza, od Torina do Liona, i još dalјe. Da bi ga Ernest Vajner u “Sokrat ekspresu (Šta nas mrtvi filozofi uče o životu)”, prepoznao kao digitalnog nomada čiji je dom svuda i nigde. Ne zaboravlјajući pri tome da navede njegov esej “Doprinosi ili obnova nauke i umetnosti pročišćenju morala” koji je nagrađen prvom nagradom od strane Akademije nauka u Dižonu. Time je njegova karijera lansirana u višu orbitu s naglaskom da je autor imao viziju nekog drugačijeg univerzuma i nekog novog čoveka. Završavajući ovaj sesej, pogled mi se zadrža na knjizi “Sanjarije usamlјenog šetača”. Sanjarije i šetnja su moj omilјeni hobi. Dodatno, ja sam postmoderni nomad – večiti učenik škole života o čemu pišem u autobiografskom romanu “Putovanje: knjiga I/II“ (Izlazak na vidikovu liniju/Prizma i ogledalo). Istina, ovo nije Ruso filozof, romanopisac, politički teoretičar… Daleko od toga. Ovo sam JA koji se usuđujem da Sanjarim, razmišlјam/promišlјam o tajnama digitalalizacje s osloncem na naučnoistraživački rad iz oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT), i noviteta koje sa sobom donose.