Klesanje ovog nacrta počelo je na orijentu Kragujevac, u godini kada je Poštovana Loža kojoj pripadam vođena snagom muzike, zbog čega ću poći od rok benda Smak, koji je na svom istoimenom albumu pojam Egregora objasnio kao „psihičku i duhovnu energiju koju zajedno stvaramo“.
Egregor se javlja u okviru izdvojene grupe pojedinaca, čije su misli i emocije usmerene ka zajedničkom cilju. Medicinske nauke, najpre elektrofiziologija ili dijagnostika zasnovana na CT i sličnim skenerima, otkrivaju da u ćelijama i tkivu čoveka, kao živog bića, postoji elektromagnetna aktivnost. Dejstvo te aktivnosti osetno je ne samo u telu, već i u neposrednoj blizini pojedinca, gde stvara energetski omotač, koji ezoterijske discipline nazivaju aura, odnosno biopolje.
Kada se više ljudi, kao pripadnika iste biološke vrste, koji imaju isti ili sličan karakter, usmeri zajedničkom namerom ili željom, tada dolazi do sabiranja njihovih znanja i energija, odnosno do preklapanja njihovih biopolja. Taj zbir biopolja, stvoren od informacija i energije članova grupe, taj duh kolektiva, jeste Egregor. Njegova svrha je da prikupljena životna iskustva svih članova štiti, kao informacije važne za očuvanje grupe. Čuvanje, najvažnija uloga Egregora, naslućuje se već u poreklu reči. Starogrčki egrēgoros (ἐγρήγορος) označava onog koji se mora tražiti, onog koji je probuđen, i označava posmatrače, „anđele čuvare“.
Egegor, višeslojan i značajan, ima svoje tumačenje i primenu u mnogim oblastima. U religiji se javlja tokom zajedničke molitve, u psihologiji tokom grupne terapije, u okultizmu tokom magijskih i šamanskih rituala, a može se diskutovati o prisustvu egregora u politici, tokom izbornih kampanja, ili i u biznisu, tokom rada na zajedničkim projektima. Ovaj Rad se, u obimu svojih ograničenja, bavi isključivo egregorom u masoneriji koja je, posebno u Francuskoj, pružila doprinos razjašnjenju mističnog pojma.
Brat Žak Šabo je 2004. godine, u svojoj knjizi „Francuska masonerija, Istorija, Mitovi i Realnost“ (Jack Chaboud – La Franc-Maçonnerie, History, Myths and Reality, Librio) objasnio Egregor u slobodnom zidarstvu kao trenutak kolektivnog uzbuđenja, koji se najčešće doživi na kraju ritualnog Rada, tokom povezivanja Bratskog lanca, kada braća „formiraju krug, isprepleteni, evocirajući vezu koja ih spaja sa masonima celog sveta, onima koji su im prethodili i onima koji će ih pratiti.“
Pre njega je, 1947. godine, u svom radu „Duhovni uticaji i egregori“, Brat Rene Geno (René Guénon – Spiritual influences and Égrégores) izdvojio masonsko od ostalih tumačenja, istakavši da masoni nikada nisu koristili reč „egregor” kako bi označili „kolektivni entitet”, već su moderni okultisti, predvođeni Elfijasom Levijem, takvo značenje pravdali latinskim poreklom, u kom jeziku ta reč znači „stado“. Suprotno jednostavnom viđenju egregora kao zbirnog bića, Brat Geno je tvrdio da reč treba posmatrati isključivo u aspektu njenog grčkog porekla i da ne znači ništa osim „čuvar“, navodeći da se takav izraz nalazi već u Knjizi Enohovoj, gde označava entitete zagonetnog karaktera koji pripadaju „srednjem svetu“.
Ne ulazeći u njegove religijske motive, Egregor, kao metafizički čuvar probuđen zajedničkim učestvovanjem Braće u ritualnom Radu, poprima oblik energetskog jezgra koje se puni snopovima energije iz svih kolona. Prazna mesta u kolonama, ali i izostanak sloge i razumevanja među onima koji su prisutni, učiniće egregor bledim i slabašnim. Međutim, ni velika posećenost ne vredi ako je rad ispraćen formalno, bez interesovanja, ili još opasnije, nesumnjivim jednoumljem. Braća će nahraniti Egregor, ali će se osećati ispražnjeno.
Masoni, kao slobodni ljudi, pre svega su slobodnomisleći, što znači zainteresovani da budu tamo gde valja biti, da čuju ono što treba čuti i da kažu ono što žele reći. Uzbuđenje novog saznanja i zadovoljstvo zajedničkog postignuća će se, nakon preklapanja, reflektovati nazad. Kao što je svetlost i čestica i talas, daleko više od onoga što oko vidi, tako će i energija egregora u Loži biti veća od prostog zbira onoga što se zajedničkim radom pruža.
Lepota egregora ogleda se u tome što braća dolaze u Ložu slobodnom voljom, vođena ličnim moralnim stavovima. Njegova snaga je najveća kada srca tokom rituala kucaju istim ritmom, usklađena osećajem pripadnosti i usmerena na isti cilj. Mudrost egregora je u tome što se svi napisani, ispričani, saslušani i preispitani nacrti, skice i instrukcije zasnivaju na „onima koji su im prethodili“ i namenjeni su „onima koji će ih pratiti.“
Ostaviću braći na razmišljanje da li buđenje egregora prilikom zajedničke gradnje znači stvaranje kolektivnog misaonog oblika ili privlačenje zasebnog duhovnog entiteta. Zaključak do kog sam ja došao, završavajući klesanje ovog nacrta na orijentu Kragujevac, isti je kao osećaj koji me trenutno prožima. Jedina protivteža smaku je harmonija, a Egregor je energetski potencijal, kog budi povezanost sa sebi sličnima.