Izabrao sam da govorim o inicijaciji, ne zbog toga da bih održao predavanje i nekog nečemu učio, već zato što je meni samom takva tematika bliska. Potvrdu prethodne tvrdnje pronalazim u tome što sam sam prošao četiri inicijacije. Međutim, onoliko koliko mi je ova tematika bliska iskustvom, toliko u njoj učestvujem kao pripadnik kolektiva, u koji je duboko ukorenjena mitska svest koja svoje utemelјenje pronalazi u delanju koje čini našu svakodnevicu.
U skladu s učenjem Karla Gustava Junga, ovu naznaku vam dajem da bih pokazao mitsko utemelјenje naše psihe. Takođe, time govorim da u samim obredima ne vidim isklјučivo zaostavštine paganizma, već primenji-vanje karakteristika Čovekove svesti. Monoteističke religije (a moje izlaganje se prevashodno zasniva na Hrišćanstvu) su vrlo dobro znale da je besmisleno graditi nove civilizacijske tekovine na zgarištu spalјenih starih. Zbog toga su one „krstile” određene miteme, odnosno, sprovele i u novom ruhu im dale prihvatlјiv smisao.
Latinski glagol initiare svedoči dva značenja – uputiti i posvetiti. Zanim-lјivo je u njima posmatrati perspektivu iz koje se polazi. Glagol uputiti podra-zumeva treće lice, nekoga ko pokazuje pravi put osobi koja prolazi inicijaciju. Međutim, glagol posvetiti se svodi isklјučivo na unutrašnji plan, gde sam ja koji sam iniciran, spreman da posvetim sebe novom putu. Ovde se vrlo jasno naslućuje, a ubrzo i otkriva da je reč o upućivanju na novi život i posvećivanje staroga novom životu.
„Zar ne znate da svi koji se krstismo u Isusa Hrista, u smrt njegovu se krstismo? Tako se s njim pogrebosmo kroz krštenje u smrt da bi, kao što Hristos ustade iz mrtvih slavom Očevom, tako i mi hodili u novom životu.” (Rim, 6,3-4).
U skladu sa ovim, zanimlјivo je obratiti pažnju
da je sam čin krštenja konačno završen trokratnim pogruženjem (u čemu je jasno vidna
simbolika Trećeg Dana, u kome je Hristos vaskrsao). Krštenje je jedan od obreda
čijom ćemo analizom simbola najlakše doći do same srži inicijacija. U Učenju Dvanaes-torice Apostola iz 75. g. i Apostolske ustanove iz 225. g. jasno se vidi da se krštenje mora obaviti
u vodi. Upravo je ta voda u narodnoj svesti imala ambivalentno značenje – s jedne
strane je značila smrt, a sa druge život. (Slični obredi sa pogruženjem u vodu su
se dešavali u proslavi prolećnih praznika, odrednica Đurđevdanske pesme, Rečnik
Nade Milošević Đorđević).
Koristeći terminologiju koju smo već ustanovili, upućujemo starog Čoveka u njegovu smrt potapajući ga u vodu, a zatim ga upućujemo i u novi život – vađenjem iz nje. Iz samog posmatranja ovog obreda, jasno je da je potrebna smrt da bi došlo do novog rađanja u novom životu. Hrišćanstvo nam, pak, svedoči o vaskrsenju u krštenju, kroz sjedinjenje sa Hristom, sa Nјegovom smrću i Nјegovim Vaskrsenjem.
I to upravo i jeste sama srž inicijacije – smrt starog, da bi se rodio novi. Kroz glagole uputiti i posvetiti i imenicu izvedenicu initium (početak), postaje jasno da čin inicijacije svakako nije potreban sam sebi. Čovekov put počinje upravo nakon novog rađanja, ili vaskrsenja. Krštenjem čovek biva primlјen u zajednicu sa Hristom i daje mu se mogućnost da živi u svetlosti, ali je njegova volјa hoće li i kako će odgovoriti na dalјi napredak.
Pored monoteističkih religija koje imaju svoj vid inicijacije (primanje u zajednicu) kroz obrede Bar Mitzvah u Judaizmu, Sunet i ispovedanje Alaha u Islamu, obred inicijacije primećujemo i u paganskim zajednicama, npr, među Aboridžinima, indijanskim i afričkim plemenima. Srž svakog od tih obreda jeste upravo pripremanje dečaka za vršenje funkcija muškaraca u jakim patrijarhalnim zajednicama.
Naš put Zidarstva predstavlјa upravo volјu u delanju koje dolazi nakon inicijacije. Mi vidno imamo želјu da kroz Rad stignemo do Savršenstva, odnosno Smisla. Naše zvanje jasno upućuje na naslednike graditelјa Solomonovog hrama. Inicijacijom mi postajemo deo ovog korpusa, i poput alegorijske slike neklesanog kamena koji našim delanjem biva isklesan, svoj potpuni Smisao nalazimo u telu Zajednice, odnosno kao deo Hrama. U čemu se sastoji taj smisao? S jedne strane, kao aktivni pripadnici zajednice u koju smo inicirani, delamo u skladu sa konačnom idejom. Sa druge strane, nakon inicijacije, ostajemo kao slobodni pojedinci okrenuti na gore – ka Svetlosti.Ovaj put nas konačno dovodi i smešta na horizontalu i vertikalu (značenje Krsta, horizontala predstavlјa svetovne odnose, vertikala duhovne).
Velika Loža Francuske piše: „Inicijacija omogućava prelaz iz Tame u Svetlost. Nјen je princip da spusti čoveka u njegovu vlastitu dubinu, kako bi otkrio dimenzije svog unutrašnjeg sveta, svoje mesto u kosmosu, smisao svoje sudbine (svoj priziv, napomena). Inicijacija je duga potraga koja vodi slobodnog zidara, odlučnog koraka, u osvajanje (spoznaju, napomena) Lepote, Istine, Pravde. Masonska metoda zasniva se na razumevanju i upotrebi tradicionalnih simbola”.
Simboli imaju oživlјujuću važnost, oni su temelј incijacije, jer Simbol nije samo predstava, već u sebi sadrži čest onoga što predstavlјa.
Brat B.M. Nemanja, Niš