Jedno od najprestižnijih bratstva je svakako masonski red. U njegovo članstvo su bili uključeni pojedinci koji su predstavljali kičmu zapadnog društva u 18, 19 i 20 veku. Red je imao svoju jedinstvenu doktrinu. Ova doktrina ima za cilj da učlanjuje ljude svih religija i svih nacija i da ih nauči da žive u skladu sa određenim principima. Službena definicija masonskog reda je široko rasprostranjena međunarodna bratska organizacija. Po definiciji je to predivan sistem morala, skriven u alegoriji i ilustrovan simbolima. Većina ljudi ne razume šta je inspiracija za jedinstveno znanje i principe reda.
Postoje razne teorije koje pokušavaju da povežu poreklo slobodnih zidara sa kamenim zidovima srednjeg veka (teorija tranzicije) kao i sa vitezovima templarima. Međutim, ostaje pitanje šta je izvor znanja u redu? Odakle dolaze njihove inspiracije, kao i značenje prema kojim idealima oni podučavaju drukčijim principima svoje članove.
Ispitivanje vremena kada je red bio osnovan 1917 godine ukazuje na moguću opciju uticaja humanizma renesanse. U srednjem veku stav ljudskog društva u svetu kontrolisala su dva faktora: monarhija i crkva. Sve odluke i znanje držala je crkva i aristokratija. U 14 veku italijanski pesnik Francesko Petrarca je promenio društvene percepcije otkrićem pisanja o drevnim kulturama koje su se nalazile u manastirima, i koje su uništavali misionari, prvenstveno pisanje rimske poezije i spisi Cicerona. Tada su svi obrazovni ljudi krenuli u manastire da bi povratili izgubljeno znanje o drevnim kulturama. Ovi tekstovi govore o slobodi, jednakosti i bratstvu među svim ljudima. Oni su sadržali revolucionarne ideje poput demokratije i socijane jednakosti.
Ponovno otkriće drevnih znanja dovelo je do novog perioda koji se naziva “renesansa” (ponovno rođenje) ili humanizam koji je predstavljao osnovu za nastanak modernog sveta. Humanizam renesanse je društveni pristup koji smatra da je vrhunska vrednost težiti dobrom čoveku, a ne dobrobit religije ili dobrobit vladanja. Mnogi humanisti uspostavljaju svoje percepcije na činjenici da je osoba jedinstvena po karakteru koji se u suštini razlikuje od druge osobe kao i fenomena u svemiru koji podižu njegovu vrednost, a samim tim i vrhunsko dobro čoveku kome je neophodno težiti. Humanizam je počeo u Italiji i proširio se na ostatak zemalja Evrope tokom perioda renesanse. U početku su humanisti bili grupa intelektualaca koji nisu bili Ljudi religije i koji su bili zainteresovani za klasičnu kulturu ( drevna Grčka i rimska kultura), a koje su inspirisale knjige ( pre svega o staroj Grčkoj). Kasnije je pristup humanista postao ideologija koja je uključila i sekundarni sistem vrednosti koji je u velikoj meri predstavljao i tražio alternativu religijskom sistemu vrednosti (prvenstveno hrišćanskom sistemu). Humanisti su bili pre svega inspirisani spisima Plata i Aristotela (uključujući spise koji su bili jedva poznati tada na Zapadu Evrope kao što je Platos politea / republika), a koji je postavio sistem vrednosti koji osobu i njegov rad stavlja u centar, dok je religija ili odnos sa bogom na margini. Moralnost prema humanizmu ne potiče nužno iz božije zapovesti čoveka, već iz kolektivne ljudske svesti koju dele svi ljudi. Humanizam je tvrdio da se svaka osoba može povezati sa bogom i samim sobom, bez posredovanja bilo kog faktora i posebno pomoći crkve ili ljudi koji to rade. Humanistički etos je pristup ili način života kada su u centru ljudske osobine (fizičke i duhovne) i vrednosti koje vode njihove akcije i misli. Humanisti veruju da svi ljudi imaju savest koja im dozvoljava da razlikuju dobro od zla i to savest koja ne zavisi od vere ili kulturnog porekla. Ljudi su po prirodi dobri i ako njihova svest nije poremećena oni biraju dobro. Humanizam generalno ne prihvata pristup kazne ili nagrade iz vrhovnog izvora i svakako ne kazne ili nagrade u sledećem životu. Život osobe se fokusira na ovaj svet, odnose izmedju njega i drugih ljudi, i njega i prirode, i on mora da računa na svoju svet i narod oko njega. Prekršaji poput ubijanja osobe, štete slobodi ili dostojanstvu osobe, nanose štetu ljudskom rodu i ljudskoj kulturi i odražavaju povredu prirode kroz krivična dela humanističke percepcije. Humanisti uopšte veruju ljudima, njihovoj savesti i sistemu vrednosti koje se njoj mogu formulisati. Ovo ne znači da se savest logično sazna, pošto po mišljenju većine humanista savest je intuitivna, ali su moguće fraze sistema vrednosti kroz koje nastaju logička pravila. Učenje logičkog fraziranja ljudskih sistema vrednosti pomaže u rešavanju dilema, drugim rečima, načinu ponašanja i izbora načina konkretnog delovanja, u situacijama u kojima je izbor dobra naročito težak, obzirom na postojeće okolnosti ili mogućnosti.
Izražavanje ideje humanizma renesanse u slobodnom zidarstvu ogleda se kroz tri načela masonskog reda sloboda, bratstvo između braće i jednakost. Od organizacije kao osnove moralne percepcije što se očekuje i od svih članova je da se ponašaju moralno i da stavljaju akcenat na dobrobit. Članovi organizacije odnosno odlučujuća većina muškaraca vide sebe kao braću u globalnom bratstvu. Slobodno zidarstvo zasnovano je na humanim principima bratske ljubavi, olakšanja i istine. Francuska masonerija usvojila je moto francuske revolucije: “sloboda, jednakost, bratstvo”. Glavna ideologija reda bila je okupljanje ne na principu apsolutne poslušnosti, a uz određeni religiozni supstrat. Umesto toga iskupljenje može doći kroz dobra dela svake osobe kao pojedinca, a da nije podređen bilo kojoj veri. Način uticaja klesanja kamena po nalogu je odluka da se uz alate odnosno metafore iz sveta kamenoloma koji predstavlja moralni karakter nauči da osoba veruje u ideju humanizma renesanse. Zbog toga su često masoni uključeni u javni rad i dobrotvorne aktivnosti, i istovremeno to služi kao socijalni okvir za svoje članove.
U većini delova sveta postoji veći naglasak na filozofski aspekt slobodnog zidarstva, koji se zasniva na simbolizmu bratstva nastalom u srednjem veku, prvenstvo klesanje kamena kada njihovi alati predstavljaju osnov za bogat svet ideja iz svih perioda pisanja ljudske istorije. Prema jednom od osnovnih principa reda njene doktrine na praktičnom klesanju kamena i simboličkom tumačenju koje im daje kako bi ih naučili verovanju i moralu. Drugim rečima radni alati klesanja kamena i koncept na terenu klesanja kamena i dalje služi kao simbol morane vrednosti. U svom modernom formatu organizacija razvijena u Francuskoj se uglavnom zasniva na simbolima klesanja kamena u srednjem veku.
Većina masonskih simbola je matematičke prirode pre svega geometrijska. Masoni vole da povežu metafiziku sa principima geometrije. Zato su napravili školu koja predaje o životu u skladu sa principima humanizma renesanse. Međutim njihov kurikulum nije se učio koristeći knjige već kroz rituale i simbole. Uradili su to iz vere da svaka osoba, čak i nepismena, treba da nauči principe masonstva i sa uverenjem da osoba pamti najbolje učenje kroz dela i oblike. Jedan od njihovih glavnih simbola je ugaonik i šestar kada su oni uređeni u obliku koji stvara kvadrat. Na čeličnom ugaoniku predstavljen je materijal, a šestar predstavlja um ili duh. Prema drugom obijašnjenju čelični ugaonik je opipljivi svet, dok šestar predstavlja individualne predrasude. Oni su postavljeni da stoje na radu na bibliji ili kuranu. U zemljama gde se stanovništvo masonskog reda sastoji od pripadnika različitih religija napravljena je knjiga kantonskih članova. U francuskim ložama to je definisano masonskim ustavom. U nekoliko slučajeva kada je broj veroispovesti prevelik da bi izabrali knjigu prihvačena je od svih da se koristi knjiga sa praznom stranicom. Pored svoje uloge kao verske inspiracije knjiga služi kao sredstvo potvrde posvećenosti da masoni predstavljaju sebe. Masonerija nije dogmatična pa samim tim i tumaćenje ovih simbola nije sveto.
Pre nekog vremena pojavio se i simbol sa metafizičkim značenjem, slovo G, što se tumači da predstavlja reč bog ili geometrija ili dobrota. Čest izraz u masonskim krugovima je “biti na kvadratu” što znači održavati verodostojnost. Drugi izrazi iz masonerije koji predstavljaju princip jednakosti treba da se dobro upoznaju i da stvore odnos bez obzira na socijalni i ekonomski status. Osnovna delatnost masonskih dobara od pre oko tri stotina godina u bratstvu je percepcija koja ih drži i koja se održava, a označava obogaćivanje braće vrednostima i sporo poboljšanje njihovog morala čime će njihov nivo dovesti do poboljšanja društva u celini. Zabranjena je politička i verska aktivnost u loži, ali se mnoga braća u profanom svetu mogu angažovati u političkim i verskim stvarima obzirom da su veoma društveno aktivna, što je značajno jer bi se na taj način mogli podržavati određeni politički ciljevi van aktivnosti lože. To se prvenstveno odnosilo na borbu za ljudska prava. Masoni koji su učestvovali u revolucijama 19 veka nisu videli vladu protiv koje su se borili, već su podržavali slobodne mere, inače je slobodni zidar obavezan da je lojalan svojoj zemlji i njenim zakonima. U 20 veku pod uticajem dobrovoljnih organizacija osnovanih u to vreme, razvijena je zajednica aktivnosti braće. Tada se pojavio sistem milosrđa u slobodnom zidarstvu. Aktivnost dobrotvrorstva uključuje finansijske donacije u organizaciji lože za pomoć braći kojima je ona neophodna.
U zaključku se može predpostaviti da su principi slobonog zidarstva proizašli iz principa humanizma renesanse, i to još u Evropskom visokom obrazovanju u 16 veku. Te ideje o slobodi, jednakosti, bratsvu i moralu bez obzira na versku i političku pripadnost evoluirale su otkrivanjem drevnih filozofija koje su se ogledale u prenošenju znanja svojim članovima kroz različite rituale i simbole.
6018 G.I.S.
brat G. D.
LU Solomonov Hram, Niš