Solomonov hram, izgrađen pre tri hiljade godina ili tačnije 968. godine pre Hrista, bio je najznačajnija kulturna ikona ondašnjeg sveta. Upoređujući ga sa grandioznim hramovima Egipta i Mesopotamije, to je bio hram karakteristično skromnije gradnje. Do tada su Zevs, Amon-Ra i Marduk već bili zapostavljeni, a hram kralja Solomona je zračio novom neodoljivom spiritualnom snagom.
Genijalnost kralja Solomona održava se na svakom nivou planiranja. Na brdu Morija u Jerusalimu je zaplaniran projekat gradnje takozvane „Kuće za Jehovu”. Mesto gradnje je izuzetno pažljivo odabrano. Nalazilo se na vrhu takozvane kosmičke planine i označeno je kao geografski „pupak“ sveta. U više predanja drevnog sveta, Zemlja je formirana kada je Božanstvo pokorilo Haos, koji je predstavljen kao prvobitna voda i tada je ustanovljen praiskonski brežuljak kao prvo parče zemlje izašlo iz vode. Hram je zidan upravo na tom praiskonskom brežuljku u spomen božije slave i snage u pobedi nad Haosom.
Razlog gradnje hrama je bio uzvišen, gradilo se boravište za jedinog Boga – Jehovu, tadašnjih Izraelaca. Bog je na planini Sinai Izraelcima dao „Deset Zapovesti” kao sažet zakon po kome se trebaju upravljati. Table sa Zapovestima su postavili u „Zavetni Kovčeg” koga su opsluživali najviši sveštenici. Hram je predviđen za boravak Boga na Zemlji i smeštaj tog neprocenjivog kovčega, kao i službu koja je ritualno obavljana. Solomonov hram je pažljivo postavljen u skladu sa suncem, mesecom i zvezdama, predstavljajući harmoniju sa kosmosom. Ulaz je gledao prema izlazećem suncu – na istok. Stoga je prostor za hram podeljen u tri zone graduisane po svetosti:
– Svetinja nad Svetinjama,
– Sveto Mesto, i
– Spoljno Dvorište.
Gradacija svetinje je reflektovana u pristupu i vrednosti materijala koji je upotrebljen prilikom gradnje. Ceo Hram je sagrađen od čvrstog kamena. Unutrašnjost je obložena zlatom i kedrovim drvetom, dok su spoljašni delovi ukrašeni bronzanim detaljima. Isključivo su najviši sveštenici imali pristup Svetinji nad Svetinjama, ostali sveštenici samo Svetom mestu, a stanovništvo je prilikom ritualnog pročišćenja moglo ući samo u Spoljno Dvorište.
Svetinja nad Svetinjama ili najsvetije mesto je bilo savršena kocka dužine stranice 9,1 m. U centru je stajao Zavetni Kovčeg, izrađen od bagremovog drveta (akacija) i obložen zlatom dimenzija 112 x 69 cm. Zlatni poklopac Kovčega je nazvan „Sedište milosrđa” i predstavljao je Božiji tron. Na njegovom vrhu su se u ulozi zaštitnika Boga nalazila dva zlatna krilata anđeoska heruvima. Sa obe strane Zavetnog Kovčega kralj Solomon je konstruisao dva veličanstvena zlatom presvučena heruvima visine 4,6 m sa raširenim krilima raspona 4,6 m koja su dodirivala zidove hrama. S obzirom da je Izraelcima bilo zabranjeno crtanje lika Boga, Kovčeg je ujedno predstavljao presto i prisustvo Boga.
Sveto Mesto je bilo dimenzija 18,3 x 9,1 x 13,7 m. Tu se nalazio zlatni oltar za tamjan i sto za hleb Prisustva. Sveće su stajale na severnoj i južnoj strani na pet drvenih postolja optočenih zlatom. Kralj Solomon je izradio sav pribor za potrebe hrama od čistog zlata, kao što je: posude, makaze, posude za prskanje, kašike i čaše.
Na ulazu u Spoljno Dvorište je bio ogromni bronzani oltar kvadratnog oblika 9,14 m i sa 4,6 m visine gde su spaljivane žrtve. Između oltara i Hrama nalazio se liveni masivni bazen od bronze nazvan „More’’ prečnika 4,6 m sa 2,1 m visine. Bazen je bio oslonjen na leđa dvanaest bronzanih bikova postavljenih kružno i okrenutih na suprotne strane. Nadalje, kružno oko „Mora’’ postavljeno je deset manjih bronzanih bazena čija je voda korišćena za ispiranje zgarišta sa žrtvenih oltara, dok je voda iz „Mora” služila sveštenicima za ritualno pranje.
Solomonov Hram stajao je skoro četiristotina godina kao simbol prisustva Boga i njegovog sporazuma sa Izraelom i Davidovom kraljevskom kućom. Hram su srušili Rimqani 586 godine pre nove ere i tom prilikom je nestao zavetni kovčeg, kao i heruvimi.
Interesantno je i to što je Herod, ozloglašeni tiranin Jevrejskog naroda i odgovoran za masakar nevine dece koje su rođene u godini rođenja Hrista, bio najveći restaurator Solomonovog hrama. On je na ruševinama izgradio još veći i monumentalniji hram sa istim rasporedom i u istoj proporciji originalnog hrama. Gradnja je započeta 19. godine pre nove ere, a srušen je 70. godine nove ere. S obzirom da je Zavetni kovčeg bio izgubljen, u Svetinji nad Svetinjama na mestu kovčega se nalazio kamen poznat kao Keman Temeljac – „Foundation stone”. On je bio pronađen na mestu ruševina originalnog hrama, a smatra se da je prvobitno stajao ispod Zavetnog Kovčega. Smatra se da je upravo taj kamen bio prva materijalna tvorevina prilikom nastanka sveta. Na dan Okajavanja visoki sveštenik bi poprskao krvlju žrtve ovaj kamen koji je predstavljao najsvetiji predmet tadašnjih Izraelaca.
U Muslimanskoj svetoj knjizi Kuran u delu „Pečat Proroka”, svetost Solomonovog hrama nije samo potvrđena, već je i istaknuta kao tačka dodira Neba i Zemlje. Upravo je oko pomenutog kamena, na mestu originalnog Solomonovog hrama, po osvajanju Svete zemlje od strane muslimana, 691. godine podignut muslimanski sveti hram poznat kao Kupola na Steni – „Dome on the Rock”, koji na tommestu stoji i danas.
Ta tačka na zemlji je u sprezi sa tri najveće religije na svetu, a i alegorijska je osnova Slobodnozidarskog učenja.
Gradnju hrama ne možemo da svodimo na delo jednog velikog kralja, velikog i mudrog vodje, koji uz pomoć drugog – operativnog kralja, izgradio monumentalnu građevinu. Slobodnozidarski gledano, to je građevina kakvu nije videlo oko nijednog čoveka tadašnjeg sveta, hram čija je gradnja zaustavljena podlom zaverom, ljudskom slabošću, zavišću i bezumljem, što je dovelo do smrti, a time i do simboličkog Pada Čoveka. Paralelu možemo naći u knjizi „Postanja” u alegoriji o Adamu i Evi. I oni su kao i Hram određeni za savršenstvo i sreću, ali je pogodba koja je bila postavljena od strane Tvorca prekršena po istom principu kao što su to učinila trojica graditelja Hrama. Adam i Eva nisu smeli da jedu sa drveta Poznanja, a iz masonske legende o Hiramu pomoćnici nisu smeli da iznudom traže tajne višeg stepena. Znanje najvišeg stepana je samo za savršenog čoveka, tačnije samo za posvećene, a oni to nisu bili. Poput Adama i Eve izgubili su šansu da „zabranjeno” znanje zarade svojim trudom i radom.
Hram predstavlja čovekovu prirodu, koji je nedovršena i koju neprestano gradimo uprkos saznanju da je nikada nećemo završiti. Nedostaje nam plan i nacrt za popravku nereda u individualnom i socijalnom životu. Nedostaje nam jasni i vodeći princip. A to nas vodi u konfuziju u koju nas je odvelo odsustvo vrhovne Mudrosti, personalizovane u Hiramu. Nedostaje nam osećaj sklada, savršenstva i sigurnosti koji proizilazi iz očekivanja kompletno završenog Hrama kao projekcije doma za Velikog Arhitektu.
Mnogi ne otkriju željenu svetlost i mudrost, ali mnogi su na istinskom putu, na sjajnoj svetlosti istoka. Kao što se u Bibliji kaže da je sav Adamov rod poslat van zidina raja i kako ništa nečisto ne može ući u sveto mesto koje se u Svetom Pismu zove Kraljevstvo Nebesko, tako je i Slobodni Zidar koji se drži pravila Masonskog Dekaloga na pravom putu da dovrši i zasluži ulazak u Nebeski Solomonov Hram.
Br. T. S. 3° loža „Nemanja“ na orjentu Niš