Tema ovog rada jesu masonski pogledi čuvenog mistika, ezoterika i masona Mainly P. Holla, u svoje vreme vodećeg istrazivača u polju religije, mitologije, misticizma i okultnog.
Mainly P. Hall rođen je 1901. godine u Peterburgu, Ontario, Kanada. Nakon preseljenja u Los Anđeles, zapčcinje njegov spisateljski rad. Oblast interesovanja široka je i obuhvata različite teme iz ezoterijskog diskursa. Već prvi rad koji je objavio, „The Lost Keys of Freemasonry“, bavio se objašnjavanjem teza i principa slobodnozidarskog bratstva. Nakon toga, mada je tek napunio 27 godina, objavljuje delo „An Encyclopedic Outline of Masonic, Hermetic, Quabbalistic and Rosicrucian Symbolical Philosophy: The Secret Teaching of All Ages“. Reč je o kapitalnom radu, na 709 strana, koji sublimira sličnosti i kongruencije simbolizma različitih, vremenski i prostorno udaljenih a ideološki nespojivih učenja, pokreta, društava i organizacija. U njemu se argumentuje stav o postojanju zajedničkog izvora iz koga potič simboli univerzalne strukture, značnja i porekla. Ubedljivom argumentacijom i logiči utemeljenom strukturom „The Secret Teaching of all Ages“ izborila se za status nezaobilaznog štiva za istraživače ezoteričnog i mističnog.
U njegova ključna dela spadaju i
„Mediation Symbols in Eastern & Western Mysticism“ i „The Secret Destiny of
America“. Ova poslednja knjiga je, kako se tvrdi, imala opredeljujući uticaj na
platformu političkog delovanja bivšeg američkog predsednika Ronalda Regana.
Navedena knjiga, kao i delo „The Secret Teaching of all Ages“ dostupna je i
biću srećan ukoliko neko od vas bude želeo da je ima u svojoj bibilioteci.
Danas, u okviru „Philosolosophical Research Society“, koje je Hall osnovao
1934. godine, funkcioniše biblioteka sa originalnim knjigama koje je teško naći
na drugim destinacijama. Nije najmanje važno da je biblioteku Halla koristio i
K. G. Jung, čuveni psihijatar i manje čuveni, ali ne manje značajni gnostik,
kada je pisao knjigu „Psihologija i Alhemija“.
Mainly P Hall ne samo da je pisao o masoneriji, vec je bio i u koloni. Godine 1954 primljen je u Lozu u San Francisku, a godine 1973 priznat je od strane Vrhovnog saveta Škotskog reda, kao mason 33 stepena. Na ovom mestu i pred vama biće date dve osnovne teze iz obimnog opusa koji je MainlyP. Hall posvetio masoneriji.
Prva teza je otkrivanje prave prirode masonerije: da li je reč o religiji i filozofiji?
Učenje o masoneriji kao religiji zasnovano je na strahu, kako tvrdi Hall, braće masona da bi prihvatanje stava o masoneriji kao filozofiji, omogucilo da se simboli masonerije i rituali na kojima je zasnovana tumače sa višim nivoom profanosti: to jest, da im se oduzme mistična nota a da filozofija „preuzme kormilo“. Pri tome se, medjutim, zaboravlja da „malo filozofije čini od coveka ateistu“, a mnogo filozofije „dubokog i iskrenog vernika“: onog koji u realnom svetu pronalazi pravila i zakonitosti ezoteričnog i mističnog, u kranjem religijskog. U tom smislu, Hall kritikuje Alberta Pajka, takođe čuvenog i po svemu jedinstvenog masonskog učitelja, koji u svom delu „Legend for the Nineteenth Degreee“ navodi da je masonerija uvek imala religiozni kredo, te „da uči onom sto se smatra istinom u pogledu prirode i atributa božanskog“. Hall se zalaze za treći put, obrazlažuci to i stavovima drugih značajnih masonskih pisaca: da je masonerija kroz svoju metafizicku dimenziju religijski sistem, jednako kao sto je kroz eticku vizuru formirala filozofski okvir. Reč je o dualitetu, paralelnom postojanju dva sistema, a ne o dihotomiji u kojoj se elementi uzajamno isključuju.
Druga teza tiče se porekla masonerije i potrebe da se ustanovi jasna ascedentna linija između njenog nastanka i savremenog masonskog pokreta.
Naime, Hall smatra da su elementi masonske istorije neuhvatljivi i nedovoljno definisani u vremenu i prostoru. Hronologija masonskog pokreta sadrži prekide koji se ne mogu premostiti prostim logiciziranjem. U tom smislu, on citira Golda i stav iznet u njegovoj „A Concise History of Free Maonsry“ da pitanje „ko su bili masoni i kada su nastali, jeste iritirajuća tema za istraživanje samo za spekulativnu antikvaricu. Ipak, ovo je pitanje u koverti obskurnosti i leži izvan onoga sto je domen autentične istorije“. Hall smatra da između modernog masonskog pokreta prožetog simbolima, sa jedne, te originalnih misterija i događaja iz kojih ovi simboli potiču, sa druge strane, postoji interval mraka i vekova. Priznajući genijalnost i fascinantnost konzervativnih masonskih istoricara (onih koji traze vezu između savremenog značenja masonskih simbola i onog koje su ovi simboli imali u svom nastanku), poput Higinsa, Vaila, Vajta i Churchward-a, Hall navodi da oni ne dokazuju ništa: nesporno je da je masonerija učenje drevnog porekla, ali vidljivu i opipljivu vezu izmedju takvog učenja i savremene masonerije nisu ustanovili.
Navedenu dilemu Hall definiše kao jednog od masonskih anđela sa kojima se mason ima boriti svake noći. U tom smislu, ima mesta zaključku (koji Hall nije direktno definisao, ali koji je zasnovan na njegovim stavovima), da znanje o neprekinutoj istorijskoj niti masonskog pokreta nije ni neophodno.Naime, instuitivnost i razvoj intuitivnog ključni je elemenat dijalektike slobodnog zidarstva (mala digresija: i ovde se vidi veza između Junga-gnostika koji govori o arhetipovima, i masonerije). Dakle, mason intutitivno oseća postojanje Velikog arhitekte, sa njegovim planom. Zbog toga i pristupa masonskom pokretu. Nakon toga, radom i razvojem, prijemom svetla, klesanjem svog kamena, intutitivna spoznaja doživljava kvalitativnu transformaciju i postaje realno znanje. A kako u masonu, kao ljudskom biću, providjenjem ostaje uvek mesta za intuitivno, tu praznu nišu (praznu jer je dobilo prethodno intuitivno dobilo kvalitet znanja, ili gnoze) ispunjava nova intutitivnost, ona koja će u kasnijem razvoju (ukoliko mason ispravno radi) takođe prerasti u gnozu (znanje) i otvoriti ponovo prostor za intutitivno osecanje.
Ova intutitivnost konstitutivni je elemenat masonskog rada Onaj koji ovo piše može vam to potvrditi na osnovu ličnog iskustva. U tom smislu prihvatljiv je stav Halla da istraživanje kompletnog lanca koji vodi od drevnog učenja paganskog porekla do savremene masonerije, masonerije danasnjih dana, nije neophodno. Upravo je nedostatak opisane veze potreban da bi se kod masona podstaklo intutitivno, a time i proširilo njegovo znanje na napred opisani način. Jer je Veliki arhitekta tako želeo. Aristotelova „Metafizika“ počinje frazom: Svaki covek prirodno zeli da zna. Biće da da zbog toga znanje nikada nije konačno: jer kada bi to bio slučaj, čovek bi izgubio svoje prirode, nemavši više znanje kome će težiti.
Brat P.C., „Solomonov Hram“ Niš