Novcem ne vladaju lјudi, već novac vlada lјudima.
Živimo u vremenu kada je materija pred pobedom nad duhom i duhovnošću,a samim tim čovek se odalјio od Logosa. Logosu je blizak duh, duhu duša a duši razum. Razumu je blizak nerazum, a nerazumu telo kao deo prirode i celokupne materije. Ovo bi bila pojednostavlјena folmula odnosa čoveka i Boga. Kako vidimo iz ovoga, što se čovek više odalјava od materije to je bliži duhu Logosu i Carsvu nebeskom i obrnuto što je dalјi od duha to je bliži materiji i materijalnom.
Savremeno društvo preko dobro kontrolisane propagande, masmedija, stvara atmosveru kvazi kulture u kojoj je jedina mera svega materija i novac. Stvara se virtualni svet imaginarnih vrednosti koji je u skladu i u funkci te kulture. Ljudi postaju nezasiti u prikuplјanju materijalnih ,,trofeja,,.Čovek postaje rob materije bez nade za izbavlјenje i spasenje. Često satanizaciju čoveka, društva i civilizacije u celini, vidimo kao neki spolјni faktor, kao projekciju religioznih slika, nekog demona koji će nas opsednuti i uzeti dušu. Vrlo često ni sami nismo svesni da je ono već tu u nama samima kao odrećeni princip i potencijal. On je neprimetan za običnog čoveka i dalek od ove banalno metaforične slike. Sveti Serafim Sarovski je govorio da u čoveku postoji tri vrste prirode Božanska, lјudska i demonska. Koja priroda će da preovlada zavisi od samog čoveka i života kakvog bude vodio.
Trijadu današnjice čine globalizacija, novo doba i novi čovek. Tako smo dobili jedan uzročno posledični niz. Globalizacija kao političko ekonomsi proces, predstavlјa uzrok prelaska u novu kulturološku etapu na putu čoveka koju nazivamo popularno „new age“ ili u prevodu ,,novo doba,, a njena inercija stvara novoga čoveka.
Astrolozi nam govorite da se nalazimo na prelasku epohe ribe, koja je obeležena hrišćanstvom, čije jedan od simbola riba, u period vodolija. Političari i ekonomisti će to nazivati globalizacijom a čovek će kraj sebe videti ,,novoga čoveka,,
Teoretičari globalizacije, ekonomisti će nas ubećivati u istorisku nužnost i neminovnost ovoga civilizaciskog procesa, što je delimično i tačno, pri čemu će se navoditi kao jedan od cilјeva progres i napredak čoveka u celini,što ovako rečeno i ne predstavlјa problem sam po sebi. Problem nastaje kada posmatramo čoveka kojega ćemo dobiti kao proizvod toga procesa. Nemoramo navoditi da će čovek biti daleko od svoga pra početka i stvaraoca-Boga, da nebi uvredili sveprisutni duh ateizma i njegove pristalice, ali je dovolјno reći da će čoveku biti oduzet njegov duh. Duh je deo čoveka bez kojeg on prestaje da postoji kao umno biće. Čovek prestaje da postoji kao biće samosvesno, umno, razumno i čulno. Nјegova duša bledi. Dobijamo novoga čoveka. Novog čoveka karakterisaće kolektivno-individualna tupost, a njegov moralni aspekt kontrolisaće strogi zakonski okviri. On postaje član ,,novoga društva,, kojem će jedini cilј biti zadovolјenje svojih nezasitih materijalnih potreba koje će vremenom preći u zadovolјene čisto animalne potrebe. Čovek se polako vraća na početak kruga ali u novom obliku. On je nesvestan svoga samouništitelјskog potencijala i udalјavanja od stvaralačko kreativnog principa života.
Gde je masonerija i mason kao individua u svemu tome?
Slobodno zidarski duh se razvio iz potrebe čoveka da organizuje sebe i svoje postojanje kroz uzvišene ideale dajući toj organizovanošću ime slobodno zidarstvo. Slobodno zidarski duh će te svoje ideale preneti i na celokupnu zajednicu, te će na takav način i uticati na nju. Ono ne predstavlјa ni religiju ni sektu niti bilo šta slično,kako je često neupućeni predstavlјaju i nazivaju. Slobodno zidarstvo predstavlјa nit koja povezuje tri tačke:logos-čovek-priroda i pomaže čoveku da ih shvati i razuma.
Slobodno zidarski duh je nastajao i razvijao se u raznim epohama. Uvek je bio vođen idejom napretka lјudskog roda bez obzira na društveno uređenje ili na aktuelnu religiju i bio vodilјa i putokaz u izgradnji svih društvenih koncepata kroz istoriju. Ono je u svakom od njih bilo odlučujući faktor i garant celokupnog napredka društva.
Kako će se mason kao pojedinac odnositi prema tome? Pitanje krajnje praktično a odgovor je jednostavan. Svojim radom. Kroz rad mason prolazi put gradnje svog ličnog hrama i od materijalnog preko intelktualnog dolazi do duhovnog, gradeći hram svoje duše. Kao kan-didat dolazi iz Vavilona – savremenog sveta, postavši mason postaje ne samo graditelј nego i stanovnik novog Jerusalimskog hrama.
I kao što dah vazduha u libeli odrećuje horizontalnu ravan na celoj svojoj površini ma kolika ona bila, tako će i mason dah masonstva prenositi na svoju okolinu. Vredno i uporno gradeći sebe, mason gradi i svet oko sebe. Tražili smo svetlost da bi nam se osvetlio put ovozemalјskog postojanja i dobili smo je. Naš rad tu ne prestaje. On se nastavlјa sa težnjom da uz pomoć dobijenih alata i uđemo u tu svetlost i postanemo sami svetlost, kako bi obasjali svet oko sebe.
Biti svesan i razumeti ovaj proces naći pravu meru i ravnotežu u duhovno materijalnom svetu, koje nudi slobodno zidarstvo predstavlјa put u napredak čoveka i društva, pri čemu bi se izbegle negativne posledice toga razvoja a sam proces vodio u epohu progresa.
Br. M. D. Š., D.M.T