24-1 RAZVOJ LJUDSKIH PRAVA U 21. VEKU, ILI PERFIDNO PRIKRIVANJE NASTAJANJA NOVOG DRUŠTVENOG PORETKA

Nedavna pobeda “bradate žene” Končite Vurst na Evrosongu ujedinila je planetu. Svi su osetili potrebu da reaguju. Većina zgražavanjem uz pominjanje Sodome i Gomore, manjina izražavanjem podrške razvoju ljudskih prava LGBT zajednice i transrodnih persona. Međutim, apsurd pobede transrodnog bića na evropskom muzičkom festivalu ogolio je ono što centri moći nevoljno priznaju – a to je da prisustvujemo rađanju jednog novog društvenog poretka, koga, makar u startu, obeležava nastajanje prekarijata, kao nove društvene klase.

Masonska zajednica je kao nikad hitro reagovala na globalni fenomen Končite Vurst. Glavna tema sajber ili kafanskih ćaskanja širom balkanskog regiona bio je Eurosong freak-show. Da bi lakše shvatili zgražavanje prosečnog balkanskog Masona nad činjenicom da “bradata žena plaši našu decu sa TV ekrana”, vratićemo se nekih 2 veka u prošlost.

Zamislite evropskog plemića, napuderisanog i gizdavog, lišenog svakog egzistencijalnog rizika, koji se celog života bavio umetnošću, filozofijom i eventualno učestvovanjem u državnim poslovima i po kojem aristokratskem dvoboju. Zamislite zgražavanje takvog plemića nad činjenicom da nakon buržoaskih revolucija nekakvi “prazilukovići”, zanatlije i vlasnici malih i velikih manufaktura, pa čak i obični radnici i seljaci – dobijaju pravo glasa, ulaze u parlamente i počinju da donose odluke od državnog značaja! Iz prizme tadašnje vladajuće klase bilo je to više nego smak sveta. A možemo se vratiti i u bližu prošlost. Prisetite se priča svojih komšija i dedova. Kakvo je bilo njihovo zaprepašćenje i gnušanje nad činjenicom da je bravar postao predsednik države, abadžija ministar policije, a kršni momci koji su se lakše borili sa Nemcima nego padežima – zaposeli dedinjske vile i prigrlili najlepše beogradske devojke.

Diktatura prekarijata

Društveni poretci se menjaju revolucijom ili evolucijom. Ako zanemarimo Marksovu doktrinu, ovakve velike socijalne smene se dešavaju kada se uobliči nova društvena klasa, koja ima dovoljnu snagu i nedovoljan uticaj na društvene tokove.

Već nekoliko godina u internacionalnim intelektualnim anti-globalističkim krugovima cirkuliše jedan novi termin koji zagovornike zapadnog neo-liberalnog ekonomskog koncepta plaši možda i više od Vladimira Putina. Prekarijat, kao nova društvena klasa je tempirana bomba koja preti da, više od još uvek aktuelne ekonomske krize, uzdrma temelje sveta u kojem živimo.

Prekarijat je igra reči, kovanica nastala miksovanjem “proleterijata” i “precarious” (nesigurnost, neizvesnost – na engleskom). Država blagostanja, rođena 50-ih godina 20. veka, se definitivno preselila u istorijske udžbenike. Sigurnost posla, izvesnost penzije i zdravstvene zaštite, plaćeni 40-dnevni godišnji odmori, plaćena bolovanja… polako postaju kategorije o kojima deke pričaju bajke unucima o tome kako se nekada lepo živelo. Generalni trend rada na određeno vreme, kratkotrajni ugovori, obaveza stalnog učenja – ne da bi se napredovalo, već da bi se odbranilo radno mesto – postaju kategorije koje se sve češće ugrađuju u zakonske akte i polako postaju činjenice na koje, bez puno roptanja, pristajemo.

Višeglavo čudovište

Prekarijat je raznorodna socijalna grupa, sastavljena od tri osnovne podgrupe. Jednu čini “klasični proleterijat”, nekadašnji fabrički i drugi radnici koji se nisu snašli u novoj geografskoj preraspodeli zanimanja, gde se fabrike i prljave tehnologije sele u zemlje trećeg sveta, dok se gotovo svakodnevno u zemljama zapada rađaju nova zanimanja iz domena usluga. Drugu grupu predstavljaju oni kojima je možda i najteže, i kojima je bilo teško u pređašnjem, i u svakom prošlom sistemu – to su marginalne i najranjivije grupe izbeglica, apatrida, invalida, Roma… Treća grupa je najzanimljivija i nosi veliki potencijal društvenih promena. To su mladi intelektualci, kreativna elita zapadne hemisfere, umetnici, kompjuterski stručnjaci, samozaposleni, mladi profesionalci i generalno razmišljajući mlađi ljudi kojima nije ponuđeno odgovarajuće mesto na društvenoj lestvici i u sistemu donošenja odluka, što dovodi do frustriranosti i otvorenog nezadovoljstva. Prva grupa (“klasični proleteri”) teži povratku na stari sistem Države blagostanja, druga grupa gleda samo kako da biološki preživi, a treća grupa želi da menja svet, samo još uvek nema jasan koncept kako to da izvede.

Slobodno zidarstvo, kao Kraljevska Umetnost, podrazumeva dobru obaveštenost i još bolje razumevanje društvenih procesa. Uostalom, makar u poslednja tri veka sve velike promene su se dešavale pod direktnim vodstvom ili indirektnom logističkom podrškom Masonerije. Tako je bilo sa buržoaskom revolucijom, instaliranjem komunizma u istočnom delu Evrope, tako je i sa globalizacijom, koja se često pogrešno shvata kao Novi Svetski Poredak.

Shvatiti – znači opstati

Nažalost, prosečan balkanski Mason je mnogo više “prosečan” i “balkanski” nego “Mason”, pa ne čudi, ali ipak razočarava, neobaveštenost i nedostatak želje za shvatanjem suštine problema.

Gaj Stending, u svojoj knjizi iz 2011. “Prekarijat – nova opasna klasa” ovako definiše današnju piramidu vlasti: na vrhu je malobrojna ali bezobrazno bogata plutokratija, u sredini je modifikovana srednja klasa koju sačinjavaju dobro pozicionirani šrafovi državnih aparata, stručnjaci i “disižn-mejkeri” u jakim globalnim korporacijama. Ovom sloju uglavnom pripada građanstvo u kasnim 40-im, 50-im i 60-im godinama. Oni još uvek imaju solidnu poslovnu i egzistencijalnu izvesnost, plaćene godišnje odmore, seminare i druga stručna usavršavanja, “zlatne kišobrane” za slučaj da ipak ostanu bez posla i mnoge druge pogodnosti o kojima pripadnici najnižeg sloja, prekarijata, ne smeju više ni da maštaju. Ovaj sloj zbija redove i protivi se uplivu novih, mlađih ljudi koje doživljava kao pretnju. Naravno, ovo je pojednostavljena slika koja ne pominje druge društvene grupe, ali se one, u krajnjem skoru, ipak mogu podvesti pod jednu od 3 gorepomenute.

Hleba (krvi, sexa) i igara

LGBT zajednica, kao marginalna grupa, je prvenstveno preko umetnosti, modne industrije i medija, uspela u poslednjih 30-ak godina da postane itekako vidljiva na zamišljenom tržištu socijalnih grupa.

Karakteriše je solidarnost, osećaj pripadnosti grupi, aktivizam, ali i dobri kontakti sa centrima finansijske i političke moći, što kao rezultat donosi gotovo neočekivano naduvavanje korpusa prava ove zajednice, uključujući čak i ozakonjenje istopolnih brakova. Iako se radi o gotovo prirodnim saveznicima, LGBT pripadnicima i prekarijatu je nametnut, po sistemu “hleba, krvi i igara”, rat koji je eskalirao pojavljivanjem pomenutog entiteta koje se odaziva na ime Končita Vurst. Naravno, reč je o klasičnom spinu, odnosno narodski rečeno – koski, koja je bačena prekarijatu, kako ne bi razmišljao o visokim kamatnim stopama, sopstvenoj “bezbudućnosti”, nedostupnosti lečenja i tome kako više nijedna politička partija ne artikuliše i ne zastupa njihove stavove i potrebe, što ih i faktički isključuje čak i iz kvazi-demokratskog načina odlučivanja kakav trenutno vlada u razvijenom delu sveta.

Pored gay parada, prekarijatu se serviraju reality-show način života, forsira se pripadništvo određenim klupskim (sportskim) bojama, kao i svaka druga zabava najniže vrste. Naravno, tu je i droga, kao dodatni “bensedin”, ali i značajan izvor prihoda, koji se posle pranja, makar delimično, sliva u plutokratske riznice.

Novo svetsko plemstvo

Formira se i novo svetsko plemstvo, koje pored preživelih ostataka nekadašnjeg u svoje redove prima i nove članove, koji umesto titula markiza i barona danas nose titule doktora i advokata. Kao i u svakom plemstvu, i ovde je presudna krvna veza, koja podrazumeva da pripadate intelektualnoj porodici sa makar 100-godišnim stažom i da ste već treća ili četvrta kategorija advokata, notara, sudija, lekara, univerzitetskih profesora… Ovde se možda krije modus opstanka porodica većine balkanskih Masona. Decu treba usmeravati u naše profesije, jer im tu možemo u najvećoj meri pomoći, i omogućiti im značajnu startnu prednost u odnosu na vršnjačku konkurenciju. Naravno, novi društveni i još neimenovani poredak ne podržava socijalnu pokretljivost, osim u smeru ka dole, ka prekarijatu.

Prilikom velikih društvenih potresa interesi klase koja ih izvodi se mimikrijski uglavnom prikrivaju borbom za veći nivo ljudskih prava. Uz parolu “Egalite – Fraternite – Liberte” je francuska buržoazija razvlastila plemstvo, uz put skidajući po koju krunisanu glavu, i uskoro preuzela sve poluge moći kako bi mogla uspešno da eksploatiše tada nastajući proleterijat. Na sličan način su komunisti, urličući “Fabrike radnicima, zemlja seljacima” prigrabili svu moć, i odmah nakon toga nastavili da izrabljuju samoupravljače koji su se zadovoljavali mrvicama sa stolova Staljinovih, Čaušeskuovih, Titovih… dvorova. Ni ovaj put nije drugačije. I danas se promovišu nova ljudska prava, koja se prvenstveno svode na prava povezana sa ispoljavanjem seksualne orijentacije. Na stranu to što pravo na rad, na jednake šanse, na socijalnu sigurnost… polako odlaze u fade-out… Čemu ovakvo prikrivanje, zapitaće se naivni? Jednostavno, u novoj preraspodeli društvene moći nema dovoljno mesta za sve koji su do danas imali određene udobne pozicije, pa je mnogo bolje da se ovaj socijalni zemljotres primeti što kasnije, po mogućstvu kad već bude prekasno.

Kobasice i krvavi internet ratovi

Ako se u veku koji gazimo desi neki veliki društveni prevrat, izazvaće ga grupa čija realna snaga i uticaj na društvene tokove, ili “deo kolača”, stoje u najvećem disbalansu, a to je sigurno prekarijat. Zbog svoje raznorodnosti, teoretičari ga nazivaju i “mnogoglavim čudovištem”. Deo prekarijata je svesno prepušten desničarskim i nacionalističkim opcijama, nekad preobučenim u “evropsko ruho”. Međutim, onaj jači i kreativniji deo, koga čine mladi intelektualci i profesionalci, još uvek nema svoju političku opciju. Anti-globalistički pokret je samo u nekim segmentima zadovoljio aspiracije ovog dela prekarijata.

Akcije Anonimusa i “Okupiraj Vol Strit” su pokazale snagu, ali i nemogućnost pronalaženja najmanjeg zajedničkog imenitelja, a bez toga nema ni jasnog cilja, pa se ovakve akcije polako pretapaju u utopije.

Međutim, u skandinavskim zemljama se javljaju određeni politički pokreti koji uspevaju da zadobiju pažnju i glasove ovog dela prekarijata.

Reč je o partijama koje svoj program baziraju na tri osnovna stuba, u kojima možemo prepoznati Mudrost, Snagu i Lepotu, a to su: građanske vrednosti, zaštita životne sredine i “piratska opcija”, koja se suprotstavlja oligarhijski postavljenom sistemu autorskih prava, koji koči slobodu izražavanja na internetu. Inače, izvesno je da će se velike socijalne bitke, umesto kao nekada u fabričkim krugovima, voditi na internetu. A odlučni bojevi se neće voditi po šumama i gorama, već po bulevarima i trgovima.

Prosečan balkanski Mason prvenstveno mora uložiti trud da razume aktuelne svetske tokove, jer će tek tada moći da u njima učestvuje i i prilagođava ih našem okruženju i tradiciji u dozvoljenom segmentu. Takođe, razumevanje stvarnosti je više no ikad imperativ opstanka ne samo pojedinaca i njihovih porodica, već i čitavih profesija, društvenih grupa, pa i nacija. Zbog toga, ne dozvolite da vam Končita Vurst (wurst = kobasica na nemačkom) bude važnija od uslova pod kojim ćete obezbeđivati kobasice i pečenje svojoj porodici za nedeljni porodični ručak.

B.R., MKU, PL “Sloboda”, Beograd