Nakon položene Zakletve za prijem u članstvo Slobodnih Zidara (prvog stepena škotskog obreda), i skidanja poveza s očiju u mislima su mi se urezale reči Časnog Starešine:”Brat ima za dužnost da “radi na sebi”- da “kleše” svoj neobrađeni moralni – duhovni lik. Samo na taj način će biti dostojan Bratskog lanca i slave Velikog neimara Svemira”.
Od tada pa do danas, duboko u meni tinja radoznalost da spoznam-osetim, mislima i delom uzvišenost i lepotu ovog simbola, sledeći poruku zakletve date pred Oltarom Velikog Neimara Svemira. Rukovodeći se ovim simbolom trudim se da mislima i delom, rečima, svesno-nesvesno ne učinim ništa što bi me kao člana Slobodnog Zidarstva ponizilo pred licem pravde Velikog Neimara Svemira.
Ispuniti zakletvu datu pred Oltarom Velikog Neimara Svemira nije lak i jedno-stavan zadatak. U prilog ovoj tezi govori obilje dokaza. Jedan od njih je izbor saradnika u nastavi, početnog univerzitetskog zvanja, analogno inicijaciji Učenika u Slobodnom zidarstvu.
Iako, profanog karaktera, opredelio sam se da s osloncem na Zakonsko-pravnu regula-tivu, s jedne, i moralno – etičke osobenosti, s druge strane, kroz prizmu Slobodnozidarskih principa, dam osvrt na “regrutovanje-izbor” naučnog podmlatka na Univerzitetu-Fakul-tetu. Povodom ovog naučno – stručnog zadatkka (prepoznavanja, predlaganja, prije-ma – izbora) “prvoga” među najboljim kandidatima za, početno univerzitetsko zvanje saradnik u nasatvi neupućeni bi mogao reći: pa šta o tome ima da se kaže, više, od onoga što je propisano univerzitetsko – fakultetskim aktima: Zakonom o visokom obrazovanju, s jedne, i Statutom fakulteta, s druge strane. U toj na prvi opštepoznatoj proceduri izbora naučnog podmlataka na fakultetu, krije se niz nepoznanica, pa čak, i zabluda.
Podsetimo se na akdemika Miloja Sarića, koji kaže: “u kadrovskom osmišljavanju buduće elite na univerzitetu – fakultetu, najodgorniji je, i najteži izbor asistenta – pripravnika. Ono što je seme za buduću žetvu, to je asistent – pripravnik (po novom zakonu: saradnik u nastavi, prim.aut.) za konkurentsku prepoznatljivost i jačanje naučno – istra-živačkih performansi univerziteta – fakulteta… Univerzitesko zvanje se formira” po procesnom pristupu: od asistenta-prpravnika do zvanja docent. Sva ostala zvanja su nadogradnja na ovaj “arhitektonski dobro oblikovan temelj”. S obzirom na proceduru (oprostite mi) “procesnog odlučivanja – po sitemu što više babica…”, pribojavam se, da to neće ići baš “glatko”.
S druge strane,
treba “detektovati” osobu s društveno
odgovornom prepoznatljivošću i etičko- moralnim senzibilitetom. Razloga za to ima više. Često se selekciji kadrova pristupa po sistemu “odokativno”,
s tim, što se kao “prepoznatljive” odrednice
ističu: prosečna ocena, dužina studiranja…itd. Istina, neospo-rno je da su one važne. Međutim, izbor naučnog
radnika je svojevrsna strategijska analiza:
stručnog i etičko- moralnog
senzibiliteta. (Ne mislim da taj neko, treba da liči na “Sveca”). Taj treba da ima ljudske kvalitete. Poverava mu se naučno-stručna “saobraćajnica” koju treba da savladava
on lično, a da saznanja prethodnika, i svoja lična upotpunjuje i prenosi
studentima. To nije jednostavan posao, iako se u praksi on svodi
na zajednički imenitelj
“rutinska stvar”.
da
bude karika u lancu predmetnih nastavnika, koji su ga “inicirali”, a ne “podzemna vulkanska žica” koja “podriva” temelje
“Bratstava” i “Stare- šinstva”, koje mu je ukazalo čast da uđe u taj “dom”.
Nadalje, profesori – saradnici na pred-metu su “projektni tim-arhitekte građevine – porodica u kojoj vladaju harmonični odnosi, patrijahalnog tipa, subordinacije, poštovanja starijeg. Zato se i kaže da su Univerzitet i Crkva tradicionalne institucije. To su institucije, gde vas bira ”Bratstvo”. Kvali- fikovanost (stručna), je samo jedna strana medalje. Bitna, ali ne i presudna. Dokaza za to ima napretek. Na primer, svi monasi moraju proći iskušenje – napredovanje-uzdizanje”. Većina njih stigne do “zvanja” jeromonah… Međutim, retki budu ruko- položeni u čin Vladike-Patrijarha…”.
Na kraju, posebno važna činjenica – osobina kod izbora – angažovanja saradnika u nastavi je percepcija njegovih moralno – etičkih karakternih osobina, od strane
referentne komisije koja ga predlaže
(garanta) za izbor, s jedne, i fakulteta (“Bratstava”) i, rukovodtsva fakulteta (“Starešinstva”) koje ga prima – potvrđuje njegov prijem,
s druge strane.
No, ako i to ostavimo po strani, u ovom vremenu kapitalcivilizacije – gde su materijalne vrednosti potisnule moralne, ostaje nam da prepoznamo kod tog “novajlije” njegovu sklonost
Bilo kako bilo, vreme je najbolji sudija. Svako se pokaže u “pravom” svetlu ranije, ili kasnije. Njegov karakter prepozna ”Bratstvo – Starešinstvo”, pre nego što on misli da je dobar “glumac” (dobrica, iskren, svojevrsni melem za ranu). I najčešće mu to neće reći otvoreno. Iskustvo-intuicija im pomažu da prepoznaju pravo lice saradnika, već na početku, u fazi “iskušenika”, ili, pak, “rukopoloženog”. Što ga pre prepoznaju to je bolje i za njega i za fakultet.
Intelektualni “poligraf – detektor” je neprestano “uključen”: seizmološka kazaljka miruje ili podrhtava. S druge strane, ona nas svojim “ritmičkim” tonom obaveštava da li smo izvršili dobar kadrovski izbor ili promašaj.
S osloncem na Masonski priručnik Bernarda Džonsa ” VEČITI SAM STUDENT ŠKOLE ŽIVOTA”.
Povlačim se pod Zakletvom ćutanja, istina, malo zbunjen, ali i radoznao da spoznam šta je to što naučno – istraživačku elitu navodi na to da, neretko, “regrutuje” kvazielitu. Pitam se, šta bi na tu temu rekli: Vuk Karadžić, Dositej, Nušić, Slobodan Jovanović, Milanković, Pupin, Ivo Andrić i dr.
Brat: Ć Đ.S. MKU
P.L. „ Đorđe Vajfert “ Beograd