Uporedna analiza dve prakse ličnog razvoja
Tihomir Bunović, jedan od domaćih autora, u svojoj knjizi “SLOBODNO
ZIDARSTVO – Svetski poznato a ipak tajanstveno” (“Ellecta”, Bgd, 2009), iznosi tezu (na str. 260) da je Slobodno
zidarstvo “psihoterapija koja deluje kroz osvešćivanje nesvesnih sadržaja”. Verujem da bi bilo ispravnije reći da je savremena psihoterapija, u najvećoj meri, bazirana na principima
i filozofiji proistekloj iz Slobodnog
zidarstva, i da sa istim deli zajedničke ciljeve. Pri tome bi insistirali na pojmu savremene psihoterapije, koja više nije bazirana na odnosu lekar – pacijent, i konceptu lečenja, već na odnosu terapeut – klijent i na konceptu
UPOZNAJ SAMOG SEBE. Ukratko, savremena psihoterapija smatra da čovekovi duševni problemi i nedaće proističu iz nedovoljnog poznavanja samog sebe i lošeg gazdovanja sopstvenom životnom energijom. Dakle, podudarnost u osnovnom
cilju, izraženog kroz ovu staru grčku izreku, vidljiva je već u samom početku našeg razmatranja. No, da uzmemo mapu u ruke i krenemo dalje u razvrstavanju zajedničkih ciljeva i prikazu
metoda rada. Zajedničke ciljeve možemo da podelimo u nekoliko kategorija:
1). Podizanje nivoa svesnosti.
2). Porast lične odgovornosti.
3). Podizanje nivoa lične etike.
4). Prevazilaženje ograničenja sopstvenog uma.
5). Lično napredovanje i osećaj životne ostvarenosti.
Proces masonskih inicijacija se predstavlja kao put Svetlosti
– vođenje kandidata iz tame u svetlost. U psihoterapijskom smislu to neizbežno asocira
na Uvid
ili tzv. Aha! iskustvo, koje pred- stavlja (mali) skok svesti, porast razumevanja i dubljeg shvatanja
date životne i nešto šire realnosti dotičnog pojedinca.
Uvidi su slični onome što se u duhovnim učenjima naziva Prosvetljenje ili u religijskim učenjima Otkrovenje, i razlika je jedino u širini i dubini ovih iskustava, ali oni svakako idu u istom pravcu: porastu bistrine, jasnoće, razume-vanja, potpunijem shvatanju neke specifične situacije i šire stvarnosti. U prirodi, paralelu za ova iskustva nalazimo u noćnom udaru groma, kada, za trenutak neki predeo biva jasno osvetljen i, kao posledica električnog pražnjenja, oslobodi se izvesna količina energije. Ista stvar se dešava i na ovom individualnom planu: za trenutak se neka životna situacija osmotri jasnije, promeni se tačka gledanja, i oseti energija i motivisanost za delovanje prema viđenom putokazu. Ograničenost naših čula, mogućnost samoobnjavinja našeg uma, naši emocioalni i telesni impulse zaista nalikuju noćnoj tami, tako da je potreba za “svetlošću” odnosno za jednom širom slikom stvarnosti i čovekovog mesta u njoj, naša nasušna potreba.
Inicijacija – predstavlja ritualni process preno- šenja znanja i motivisanje kandidata za dalje tragalaštvo. Inicijacija je zapravo jedan pokušaj da se znanja retkih iprosvetljenih pojedinaca, obično stečena dugom životnom praksom i posvećenošću, prenesu većem broju zainteresovanih i za to pripremljenih kandidata. Jezik te predaje jeste putem rituala i simbola. Već u samoj pripremi za Inicijaciju, kandidat je izložen procesu unutrašnjeg preispitivanja i susreće se sa svojom prvom lekcijom, predstavljenom u vidu prastare alhemijske izreke: V.I.T.R.I.O.L., koja u prevodi znači: “Spusti se, zahvaljujući svom pročišćenom umu, do najdubljeg sloja sebe samog i pronađi unutrašnju osnovu (kamen temeljac) na kojoj ćeš izgraditi novu ličnost”. U nastavku procesa, centralna poruka same incijacije glasi “SPOZNAJ SAMOGA SEBE!” Nesumnjiv je psihoterapijski efekat ovakvih poruka i čitavog rituala Inicijacije, koji je još pojačan osećajem pripadnosti, porastom samo-važnosti, kao i grupnom podrškom i bratskim, odnosno neposrednijem, direktnijem i bliskim odnosom (na “Ti”), sa kojim će se novo-primljeni član susreće odmah nakon prijema.
Slobodno Zidarstvo se može različito shvatati i definisati, a jedna od najčešće korišćenih definicija, određuje ga kao Drevno Inicijantsko Bratstvo. Psihoterapija kao zanat i praksa ima takođe više pristupa i definicija, no zajedničko im je naglasak na odnosu i komunikaciji. (“Čovek je čoveku lek”). Reč bratstvo, ima svoju duboku spiritualnu dimenziju, kao i čitav niz praktičnih pravila za međusobne odnose i komunikaciju unutar i između članova Bratstva, čime se otvara mogućnost za izgradnju dubljih i kvalitetnijih međusobnih odnose unutra same grupe – Lože, a posetepeno i šire. Taj isti efekat, odnosno MELIORACIJA i UNAPREĐENJE čovekovih međusobnih odnosa sa drugima je jedan od temeljnih ciljeva i osnovni uslov za dalje napredovanje unutar svake psihoterapijske prakse. Po pravilu, kada klijent krene sa sesijama, prve teškoće i problem na koje se nailazi jesu njegove relacije sa drugima. Ako bi čovekov um, u svrhu praktičnog rada, podelili na slojeve, onda bi ovo predstavljalo njegov prvi i površinski sloj. To je najčešće prva i uobičajna tema o kojoj klijent govori na početku svog rada, kao da želi sve da svali na druge i nesvesno kaže “pogledaj u kakvu situaciju su me drugi doveli.”
Dalji napredak u psihoterapijskom procesu podrazumeva usmerenost na sebe i prestanak okrivljivanja drugih. U slobodno-zidarskom ritualu Drevnog i Prihvaćenog Škotskog obreda to je idealno predstavljeno simbolikom ogledala. Ovo predstavlja drugi i nešto dublji nivo čovekovog uma, u kome se susrećemo sa ličnim i profesonalnim identitetom pojedinca, njegovim životnim i profesionalnim ciljevima, kao i barijerama i problemima na putu njihovg prevazilaženja, odnosno pronalaženju i otklanjanju pravih uzroka. Vezano je za razvoj određenih sposobnosti kao što su istrajnost i samodisciplina. Sposobnost čuvanja TAJNI, takođe, jer nam one omogućavaju postojanje opcija, slobodan izbor i efikasno kanalisanje lične životne energije. Rekli bi da se ovde bavimo procesom GRADNJE, i deo u ritualu otvaranja i zatvaranja radionice, koji govori o mudrosti, snazi i lepoti, simbolički veoma dobro oslikava ovaj nivo psihoterapijskog rada i očekivani pravac ličnog razvoja i postupnog napredovanja.
Dublji deo čovekovog uma sadrži psihološki material vezan za stid i grižu savesti. Ljudi su se odvajkada bavili pitanjem: KAKO ISPRAVNO ŽIVETI? Fenomen griže savesti ima za efekat: nemirni um, kajanje, samokažnjavanje (svesno i nesvesno), okrivljivanje sebe i drugih, i razne forme destrukcije. Religijski, hrišćanski pristup ovom pitanju jeste da su Božji zakoni objavljeni, isti su za sve ljude i treba ih se doslovno pridržavati, a praćeno je praksom ispovedanja i okajavanja grehova.
U Masoneriji, pridaje se veliki značaj moralnim načelima i razvoju lične etike, kao i dobročinstvu, odnosno učešću u raznim humanitarnim aktivno- stima. Kritičari će napadati masonsku etiku kao SITUACIONU, što će reći da moralna načela ne obavezuju apsolutno, nego su modifikovana i usklađena specifičnošću situacije. Religijski pristup u svojoj osnovi tretira ljude kao decu, odnosno negira im sposobnost da sami uvide i odluče šta je dobro a šta lose za njih. U biti, radi se o pitanju shvatanja nivoa lične ODGOVORNOSTI. Jedno- stavno rečeno, u religijskom pristupu ona je manja, dok je u masonskom viša. Pojedinac je u značajno većoj meri preuzeo od Boga i sudbine odgovornost za sopstveni život. Nekada se može raditi samo o nijansama. Na primer, u jevrejskom učenju o molitvi, smatra se da je ona nedelotvorna ako istovremeno nije praćena i konkretnim akcijama, ili kada Sv.Nikola kaže davljeniku “mrdni i ti malo, pa ću Ti i ja pomoći”. U praksi se to često svodi na pitanje, koliko neki ishod zavisi od mene lično, a od kolikog su uticaja spoljašnje okolnosti.
U našoj istoriji, odličan primer ovoga nalazimo u drami Dobrice Ćosića o Kolubarskoj bitki u Prvom svetskom ratu, kada je Vojvoda Mišić preuzeo komandovanje frontom od obolelog Bojovića. Drama prikazuje Mišićevo odgovorno i nepo-kolebljivo suočavanje sa tekućom situacijom, odlučnost i istrajavanje, što je u drami prikazano kroz njegove telefonske razgovore sa podređenim komandantima na terenu. Duboko u noć, kada je završio i poslednji razgovor i dao odgovarajuće naredbe, okrenuo se istoku, sklopio svoje šake i izgovorio: “Bože, ja sam učinio onošto je bilo do mene, sada je stvar na Tebi.” U psihoterapiji postoji jedna izreka koja kaže “Odgovornost je ključ za sve slučajeve” (duševnih devijacija), drugim rečima svi oblici patologije su samo vidovi izbegavanja preuzimanja lične odgovornosti. Kao i u Masoneriji, veruje se da pojedinac ima sposobnost da razlikuje dobro od lošeg i da ima mogućnost svesnog izbora
To istovremeno znači da je svaka životna situacija nova i da traži pristup i rešenje koje odgovora tom vremenu i okolnostima. To podrazumeva i mogućnost grešaka, kao i sposobnost da se iz njih uči, odnosno da se čovekova dela i reči sagledavaju, preispituju i unapređuju. No, kako postupiti sa onim greškama i propustima za koje nismo ni svesni da smo ih učinili, a naše nesvesno je toga svesno i isporučuje račune na naplatu? Odgovor je, putem humanitarnog rada i dobročinstva. Po davanju važnosti i praktičnom pristupu po pitanjima morala i etike, Masonerija i psihoterapija imaju identičan pristup: razum i moral su ono što odvaja čoveka od životinja. Takođe, ideja individualne etike jeste vid izdvajanja pojedinca iz
grupne, plemenske svesti i stupanje na put individualnog tragalaštva i razvoja.
Najdublji nivo rada u psihoterapiji, odnosno uranjanje u najdublje slojeve ljudskog uma, do same potke ili osnove, u Slobodnom zidarstvu je vezano za simbole šahovskog polja i zarubljene piramide. Ljudski um jeste tako ustrojen da posmatra stvari “crno-belo”, da neprekidno razdvaja na “dobro i loše”, da stalno proizvodi podele i razlike, čime permanentno proizvodi dileme, probleme i konflikte. U tom smislu, simbolične poruke masonske simbolike su veoma lekovite. Crno-bele kocke dobro odslikavaju tu osnovnu odliku čovekovog uma, a istovremeno nam šalju mudru poruku “I dobro i loše će proći”, ne zadržavaj se nepotrebno na kocki gde se trenutno nalaziš – putuj dalje! Izravnjaj suprotnosti, transcendentiraj dobro i lose, jer i jedno i drugo je prolazno.
Zarubljena piramida govori o čovekovoj najvišoj psihičkoj sposobnosti, o oslobođenosti od svake podele i negativnih iskustava (preostale patologije) iz čovekove prošlosti. Njena poruka glasi: engl. sve“I am above duality” (Iznad sam svake podvojenosti, ja sam sam izrok sopstvene realnosti i izvor svega).
Psihološki to bi značilo: uzimam svoju sudbinu u svoje ruke i preuzimam potpunu odgovornost za sopstveni život. Uslov
za to je puna osvešćenost, jer je čovekova svesnost po određenom pitanju osnovni preduslov
za preuzimanje odgovornosti u tom domenu. To svakako podrazumeva i čovekovog odgovoran odnos prema vremenu, kao jednom od najvažnijih resursa sa kojim raspolažemo, sa čime se u inicijaciji srećemo na III stepenu.
Kao što smo već na početku istakli, evidentna je podudarnost u krajnjim ciljevima: bolje poznavanje sebe, razvoj ličnosti, humanizacija i oplemenjivanje čoveka putem podizanja svesnosti, dubljeg i šireg sagledavanje realnosti, što će voditi ka jednom moralnijem životu i višem stepenu lične odgovornosti, odnosno kao krajnji rezultat imati – doživljaj ispunjenosti i ostvarenosti: kompletiranje svih važnih životnih ciklusa. U našoj istoriji i literaturi, izvanredan primer za životnu ostvarenost možemo naći u prve dve strane Memoara prote Mateje Nenadovića. Biti junak u svom vremenu i slično šahovskoj igri, proračunato i hladne glave povlačiti uvek najbolje poteze.
U psihoterapiji proces ostvarivanja ovih promena je indukovan iznutra, putem komunikacije i međusobnim odnosom klijenta i praktičara, dok se u slobodnozidarskoj praksi promene indukuju prvenstveno spolja, u grupi, posredstvom rituala i simbola. U tom smislu, oba pristupa su međusobno kompatibilna. Kako Masonerija insistira na civilizacijskom razvoju i korišćenju svih tekovina razvijenog društva, savremene metode pshoterapijske prakse i mentalnog, emocionalnog i duhovnog treninga, mogu nam značajno pomoći da jasnije, dublje i potpunije shvatimo i koristimo sve prednosti našeg masonskog putovanja.
D.I.
Timakum, Knjaževac