Dok razmišlјam o ličnim utiscima sa inicijacije u ovo veliko i značajno društvo saputnika u traganju za svetlosti prisećam se kako je sve počelo.. A počelo je pre gotovo dve godine. Kako masonerija ima uzvišene cilјeve, bio sam siguran da je neophodno uveriti se u čvrstinu karaktera, snagu ličnosti. Za to je ipak potrebno vreme. Moj garant i ja smo imali razvijenu naučnu saradnju i kada god se prilika ukazivala videli bismo se i razgovarali kako o stručnim pitanjima tako i o raznim drugim „životnim“ pitanjima. Bili su to često razgovori koji bi nas odveli u segment filozofije, nauke, etike i odnosa prema savremenom društvu. U jednom takvom razgovoru, garant je prvi put otvoreno, afirmativno govorio o pitanjima kojima se bave masoni. Pažlјivo sam slušao i kao neko koga je mistika i ezoterija uvek na neki način privlačila, a posebno rad Prosvetitelјa tokom 17. Veka od kojih su neki od naznačajnih bili i masoni – bilo mi je drago da se ovakve teme otpočinju. Često sam čitao i razmišlјao o tim sjajnim lјudima poput Hjuma, Dekarta, Loka, Spinoze i omilјenog Voltera koji su svetu ostavili veliko nasleđe ali i obavezu.
Garant mi je u dalјem razgovoru predstavio temu i ostavio mi dovolјno vremena da razmislim. Često sam se u našim budućim susretima osvrtao na ovaj razgovor smatrajući da još nije pravi trenutak da otpočnem tako značajno putovanje. Nisam se osećao dostojnim. Nakon nekog vremena, ponovo smo razgovarali i predložio sam da „putovanje“ otpočne. U međuvremenu sam pokušao da proučim (koliko je moguće nekome iz profanog sveta) rad društva kako bih se pripremio za ono što me iščekuje. To su prevashodno bile informacije o organizacionim, tehničkim i istorijskim aspektima rada masonske organizacije.
Prvi korak je bio razgovor među stubovima. Bio sam rukovođen rečima Anrija Dirvila o budućnosti i istrajnosti: „Pevac kaže onome ko treba da razmšlјa: ja objavlјujem dan; ne gubi ni časa, nastoj da te potpuno shvate, vežbaj budnost na manama, ispravlјaj se, jer blizu je čas kada ćeš primiti prosvetlјenje i njega moraš biti dostojan“. U tom trenutku trema je bila gotovo nesavladiva. Sam po sebi je nezgodan momenat kada povezanih očiju odgovaraš na brojna pitanja buduće braće. Pitanja često pogađaju esenciju našeg bića. Iz mraka su dopirala pitanja o moralu, o mom odnosu prema životu i drugima, o meni samom…
U nekoliko navrata mi je trebalo više vremena da odgovorim na postavlјena pitanja. Buduća braća su strplјivo čekala svaki moj odgovor. Pojavilo se pitanje o moralu, a ja sam vezanih očiju pokušavao da odgovorim najpreciznije što mogu. Moral je bio tema nekih prethodnih istraživanja koje sam radio nekoliko meseci pre ovog razgovora. Prošao sam kroz brojnu literaturu, imao saznanja o svim problemima definisanja ovog složenog termina, međutim, tada, u tom trenutku, odgovarao sam iz srca smatrajući da je najvažnije da čovek definiše moral kao razliku dobra i zla.
Nisam se upuštao u dalјa objašnjenja, trema je opet učinila svoje. Odjednom je do mene došlo pitanje: „ Imaš li neprijatelјa i da li si spreman da im oprostiš ukoliko ih ugledaš u ovom krugu“? odgovorio sam kao iz topa da nemam a dalјe sam dugo razmišlјao o tome da li zaista nema BAŠ nikoga ko bi mi hteo nauditi.
Kada sam nakon razgovora među stubovima analizirao svoje odgovore, moram priznati da nisam bio prezadovolјan, bar ne u prvom trenutku. Ali, razmišlјao sam – bili su iskreni, iako ponekad možda nemušti, opet – istiniti.
Prošlo je nekoliko nedelјa i približila se inicijacija. Dan „D“! Razgovor sa garantom koji prethodi ovako značajnom doživlјaju svakog novog masona protekao je u ugodnoj atmosferi. Nakon razgovora smo se rastali i dogovorili za vreme i mesto budućeg događaja. Stigao sam na vreme i proces inicijacije je otpočeo.
Sedeo sam u Sobi izgublјenih koraka i čekao trenutak da me pozovu. Taj poziv je ubrzo stigao. U međuvremenu je bilo postavlјeno i pitanje: „Da li ste sigurni da želite da idete dalјe?“ Odgovorio sam potvrdno i uskoro mi se crni povez našao na očima. Krenuli smo na „putovanje“ mislio sam u sebi. Koračao sam polako i sigurnost brata pored mene i garanta je predstavlјala značajnu podršku. Opet trema. Mišići na rukama su mi podrhtavali, nisam bio siguran šta da očekujem.
Ritual je predstavlјao neponovlјivo iskustvo. Kasnije su mi braća to potvrdila rečima da je svakome od njih inicijacija ostala duboko urezana u sećanju. Bilo je hladno i toplo, gorko i slatko, neizvesno i bezbedno u isto vreme. Osvald Virt (Oswald Wirth) je u svojoj Livre de lapprenti opisao prvo putovanje kao buru strasti, sudar različitih interesa, težinu samog poduhvata, prepreke što se umnožavaju pod našim koracima i koracima naših suparnika svalјuju se na naša pleća i čine nas malodušnim“, ali dalјe navodi da se s mukom uspeo na vrh sa kojeg bi inače pao u provaliju ako ga ne bi pridržala ruka KTITORA“. Tako je nekako i moja gradnja otpočela…
Na orijentu Beograd
10. dana, marta meseca 6019. G.I.S.
Učenik Kralјevske umetnosti,
Br. M.S.