Svoje izlaganje počeću poređenjem koje sam prvi put čuo između stubova. Slobodno Zidarstvo nalik je kaleidoskopu. Svako u njemu vidi svoj prizor. Te različite slike podjednako su stvarne i istinite u oku posmatrača.
Tako se masonska ideja doživljava i kao moderna i kao tradicionalna, kao liberalna i kao konzervativna. Neki Ložu vide kao poslovni klub, a neki kao društvo pesnički nastrojenih duša kojima je glava u oblacima a noge daleko od tla. Pojedinici smatraju ličnu diskreciju vezanu za pripadnost Bratstvu jednom od suštinskih karakteristika Slobodnih Zidara, dok su drugima veče nakon inicijacije statusi na društvenim mrežama puni 3×3 pozdrava. Nekima je radionica ostrvo slobode, dok velikom broju Braće prija ritualna disciplina i hijerarhija.
U toj simultanoj dualnosti, podeljenosti, otvorenosti i darežljivosti prema širokom krugu zainteresovanih krije se šarm, zavodljivost, privlačnost ali i klica razmimoilaženja, u ekstremnijim slučajevima i razdora, koji prate Masonski pokret.
Bez obzira na svoje lične stavove i doživljaje mogao bih da kažem: svima dajem za pravo da osećaju svoju istinu. Prihvatiti činjenicu da svako svoju sliku vidi i doživljava stvarnom pitanje je i slobode koje su nam puna usta između stubova. Često je ta slika odraz sopstvenih želja i stavova o sebi samom, što je imanentno ljudskoj prirodi.
O svakoj od navedenih razlika mogla bi se napisati po jedna instrukcija. I ne samo jedna i ne samo o njima. Izabrao sam da se u daljem izlaganju pozabavim razmimoilaženjem koje u ovom trenutku smatram neuralgično dominantnim u masonskom pokretu, a vezano je za problem realnog i vidljivog uticaja bratstva u profanoj sferi delovanja. Svi ovde znamo da među nama postoje braća koja se zadovoljavaju ritualnim radom, belom trpezom, pisanjem, slušanjem napisanog i duhovnim uzdizanjem. To su, naša inteligentna, načitana i mudra braća koja promišljaju svet, ali ih veoma često u društvenim sferama uticaja nema ili ih ima jako malo. Njih profani svet ne sagledava kao “elitu” po meri vremena. Ali, takva braća donose nam samopoštovanje, oni svetle iznutra. Nema ih previše i dragoceni su. Sa druge strane, veliki broj slobodnih zidara ne ispunjava „klesanje sopstvenog kamena“ i takvi traže način da svojim delovanjem učine sebe vidljivim i izvan radionice, u čemu ne vidim nikakav greh. Razlika između braće po ovom pitanju u velikoj meri modeluje podele po ostalim rasednim linijama masonerije.
Kada se rešavaju problemi prisutni u organizacijama koje egzistiraju dugo vremena, pogled unazad i sagledavanje prethodnih iskustava koristan je pristup za prevladavanje postojećih teškoća. Dobro i oportuno zazvučao bi ovde stav da smo između stubova isključivo zato da bismo “spoznali samoga sebe”, uz sve ostalo što ovaj moto podrazumeva. I istina je da bez toga nema pravog slobodnog zidara. Ali setimo se da je klica slobodnog zidarstva nastala u esnafskim udruženjima formiranim iz prilično prozaičnih i profano vrednih pobuda. Između ostalog, bio je to i monopol na znanje, a samim tim i na potencijalne poslove i profit. Tek u 17. veku pojavljuje se spekulativna masonerija, koja se osnivanjem Velike Lože Engleske 1717. godine institucionalizuje i počinje postepeno da prevladava operativnu masoneriju.
Podsetimo se kako je do toga došlo. Pripadnici operativnih slobodnozidarskih loža na izlazu iz Srednjeg veka spadali su u značajno obrazovaniji sloj društva. Pored praktičnih znanja iz matematike, fizike, arhitekture i prirodnih nauka koje su posedovali, radoznalost svojstvena preduzimljivim i inteligentnim ljudima rezultirala je njihovim interesovanjem i za filosofiju, istoriju i ostale oblasti vredne Muke duha, kao što se kaže u knjizi propovednikovoj. Zato i nije čudno da je došlo do povezivanja procedura operativnih zidarskih društava sa ritualima i idejama koje svoje korene vuku između ostalog i iz starog Egipta, Grčke, kao i drevnih religija i učenja. Sklon sam stavu da ne postoji institucionalizovana galvanska vremenska povezanost između moderne masonske ideje i ovih učenja. Verujem da je operativna masonerija obojena duhovnošću na osnovu potreba moralno i etički najboljih među zidarima da znanja i moći koje poseduju upotrebe na korist društva kojem pripadaju i kome je u trenutku rađanja Novog veka to bilo itekako potrebno. I tada, kao i danas, društveni domeni duhovne, prosvećene i one druge, ekonomski moćne (nazovimo je operativne) elite bili su oštro podeljeni. Sticaj okolnosti izdvojio je tanak društveni sloj moralnih i sposobnih ljudi i omogućio začeće slobodnozidarske ideje. Parafraziraću poređenje koje sam čuo u ovoj radionici. Operativna masonerija je provučena kroz čaj duhovnosti iz kog je izašla kao skup ideja, rituala i pravila uokvirenih spekulativnom masonerijom. Društveni tokovi prepoznali su privlačnom na ovaj način modelovanu masonsku ideju i ona je kao takva krenula da se kapilarno širi kroz drušvo sinergičnim delovanjem uspešnih ljudi na dobrom glasu.
Siguran sam da znate da je i nebrojeno puta izgovoren slogan “Sloboda, jednakost, bratstvo”, amblematski moto francuske buržoaske revolucije, koja je najavila izgradnju novog društvenog poretka, namećući kao kriterijum za pripadnost eliti sposobnost sticanja materijalnog umesto dotadašnjih naslednih titula i zvanja. Vreme uspona novih društvenih odnosa pratio je i snažan rast spekulativnog slobodnog zidarstva.
Dakle, u samim korenima moderne spekulativne masonerije nalazi se težnja za profanom moći i društvenim uticajem. Situacija je danas, u našem masonskom okruženju obnovljenom devedestih godina prošlog veka unekoliko drugačija u odnosu na vreme nastajanja slobodnozidarskog pokreta. Sada su pripadnici misleće (nazovimo je spekulativne) elite, većinski nosioci obnavljanja i osnivanja novih masonskih organizacija u našoj društvenoj okolini. Ova Braća često nemaju dovoljno sluha za pripadnike one druge, operativne elite. Dobro je ponoviti da su baš ta gospoda, pripadnici operativne elite stvorila ideju koja nas je spojila i dovela u radionicu. Neophodno je prihvatiti da su snalažljivost, društveni pragmatizam i spremnost na promene zapravo mera kvaliteta, a ne osobine koje pojedinca nužno čine makijavelistom ili koristoljupcem i diskvalifikuju ga za ulazak u bratstvo. Iznalaženje metoda koje će u skladu sa savremenim društvenim okolnostima omogućiti da se opet, kao u vreme nastanka masonskog pokreta, destiliše društvena grupa etički i moralno prihvatljivih, a istovremeno visprenih i sposobnih ljudi dostojnih masonske kecelje, jedan je od naših ključnih zadataka. Iako se radi o različitim društvenim i slobodnozidarskim okolnostima, iskustvo braće iz perioda dugog oko tri veka može da bude dobar orijentir kako za pristup rešavanju ovog problema, tako i za prevladavanje ostalih teškoća sa kojima se prvi put srećemo na svom slobodnozidarskom putu. Detaljan recept za svaku situaciju nije i neće biti napisan. Ali pravila, običaji i procedure koji prežive vekove, različite društvene okolnosti pa i urušavanja sistema koji uređuju retko su pogrešna. Poštujući ih, pisana ili nenapisana, naš je nimalo lak zadatak da ih primenimo u situacijama koje su pred nama.
Tako je i tada i danas “Dobar čovek na dobrom glasu” osnovni princip za prepoznavanje gospode vredne klesanja. Onih, koji se nakon dobijanja svetlosti vraćaju u profani svet kao istinski masoni spremni da rade na korist društva. Treba imati u vidu da potvrda o nekažnjavanju ili trenutna vidljivo uticajna društvena pozicija, koja ponekad maskira nedostatke pojedinca, nisu dovoljan uslov za “Dobrog čoveka na dobrom glasu”. Na isti način na koji trenutna društvena inferiornost nekad otežava uvid u kvalitete osobe potencijalno dostojne masonske zakletve. Takođe, u svakoj profesiji ima onih koji žele da klešu sopstveni kamen. Mnogo mudrih stvari čuo sam od naše braće preduzetnika, inženjera, zanatlija. Zato mislim da predlog koji se zasniva, na, pre svega, ličnom poznavanju kandidata, može da bude dobar način da se smanji broj pogrešnih izbora u popunjavanju severne kolone. Radi se dakle o pozitivnoj povratnoj sprezi, veoma izraženoj ali i izuzetno osetljivoj. Ukratko, dostojni majstori, predlažu još bolje kandidate, dok samo jedna greška može potencijalno da dovede do raspada lože. Toga moramo da budemo svesni i kada se kandidati predlažu, ali i kada se pokažu greške u izboru, što je neminovnost.
Radionica koja u svoj rad suštinski, a ne formalno implementira pravila i iskustva starih slobodnih zidara jeste okvir u kojem dobri masoni, bez obzira na međusobne razlike u karakteru i poreklu mogu da formiraju čvrst amalgam, ostvarujući jedinstveno delovanje u formi snažnog društvenog uticaja.
PL Slobodan Jovanović
Brat: N.C.