„Mi živimo u najdubljem uverenju da prilazimo našem Savezu iz čistog ubeđenja, jer ko pokuša da uđe među nas iz računa ili radoznalosti, taj je u obmani. Potrudi se da na poslu koji te očekuje, očuvaš ovo naše uverenje.“
Br. Sreten Stojković
Bratski oblik Masonstva je vrlo važan za opstanak celokupnog koncepta u svom originalnom obliku. Masonerija je inicijatorski red sa jako naglašenim ličnim naporima pojedinca da postigne željeni cilj – prosvetljenje. Sve škole misterija kroz istoriju su postojale u obliku bratstva kao najsigurnijeg oblika postojanja. U religiji čovek ne može da negira postojanje Boga, inače to ne bi bila religija. U Masonskom bratstvu neko može da podržava slobodu savesti, a da i dalje održava svrhu bratstva.
Poseban simbolizam nosi Masonska zakletva koja propisuje kazne za one koji je ponište. U svom originalnom obiku te kazne su bile fizičke, da bi kasnije postale simbolične. Fizički bol tela je simbol samonanetog mentalnog bola koje osoba iskušava ako zanemari etičke standarde svoje savesti. Danas u mnogim sferama društva i institucijama fizička bol je zamenjena savešću pojedinca, imajući u vidu da se od savremenog čoveka očekuje da racionalno rasuđuje i time donosi ispravne odluke. Izdaja Masonskog bratstva je izdaja samoga sebe i ličnog integriteta.
Članovi jedne Lože su ljudi sa različitim ciljevima i idealnim predstavama. Neka Braća u Slobodnom zidarastvu vide neku vrstu produhovljenja koje mogu da dožive u besprekorno izvedenim ritualima. Rad u Hramu mora biti tako oblikovan da svi učesnici osete duh bratstva. To se ostvaruje samo ako Braća koja izvode Ritualni Rad imaju ličnu snagu i samopouzdanje. To ne zavisi od stepena obrazovanja, već od obrazovanja duše i srca. Negujući duh jedinstva u Loži neguje se i pravi životni savez i osećaj povezanosti između Braće – neka vrsta porodice.
Masonska organizacija – Loža, okuplja zrele i iskusne ljude, slobodne i tolerantne, koji nisu verski zanešeni niti dogmatski kruti i ograničeni, već praktični i dobronamerni. Istovremeno okuplja i mlade i obrazovane, koji su tek na početku svoje radne karijere i porodičnog života, te im ova podrška i pomoć starije, iskusnije i uticajne Braće može i te kako biti od koristi. Lako je voleti čoveka koji je pun duha i karakterno prijatan. Prava je muka baviti se nekim ko svojom ravnodušnošću i neljubaznošću onemogućava druge da ga vole.
Masonerija okuplja i povezuje ljude iz lokalne sredine koji su spremni da poštuju zakone svoje zemlje i odgovorno se odnose prema svojim društvenim i privatnim obavezama. Patriotizam se mora permanentno negovati u Loži jer svaki Mason mora voleti svoju porodicu, društvenu zajednicu u kojoj živi i da zajedno sa drugima istrajno radi i doprinosi opštem dobru i civilizacijskom razvoju svoje države.
Svaki pojedinac, koji nije Mason, ima pravo da izabere i odluči u kojoj meri i u kom domenu, hoće ili neće, uzeti učešća u životu svoje lokalne zajednice. Pripadnost Masonskom bratstvu lišava čoveka te dileme, to postaje njegova obaveza. Ostvarivanje potpune slobode u razmišljanju i govoru, međusobno poštovanje, razumevanje i tolerancija prema stavovima drugih. Podrška i pomaganje, uključujući i prenošenje iskustva i znanja od starijih na mlađe, kultivisanje timskog rada i građanskih vrednosti, može doprineti podizanju, podržavanju i dopunskom školovanje buduće elite, upravo kroz Masonski savez.
Stvarno mučan rad počinje tamo gde to više ne pada lako, gde veliku prepreku predstavlja otpor u nama samima, tamo gde nismo sposobni ni voljni da priznamo kako ono lepo, tako i ono što kod Brata nije lepo. Tek tada nastaje pravi zidarski zadatak koji od nas zahteva da teškim radom na sopstvenom grubom kamenu uklonimo tu prepreku na sebi i najzad dospemo do razumnijeg stava. Pri tome treba voditi računa o tome kako sopstene izjave deluju na sabraću. Treba imati strpljenje i toleranciju, da jedan sa drugim postupamo prijateljski i miroljubivo. Prijateljski pozdrav deluje prijatno za svakog Brata, a ako ga pri tome još oslovimo imenom i podarimo mu Bratski osmeh pri susretu, shvatiće da ga njegov Brat uvažava i poštuje. S pohvalom treba postupati velikodušno, a sa kritikom štedljivo, čak i kada je opravdana. Kod nesuglasica ima bar tri varijante: naše mišljenje, mišljenje onog drugog i ono koje je stvarno dobro za obe strane. Pretnja povlačenjem bi bila najveća greška, jer tako čovek kažnjava samoga sebe. Nasuprot tome, preporučljivo je pokazati spremnost za pomoć. Ako neko svom Bratu pokaže pravo zanimanje, može da postigne da mu se ovaj otvori i ljubazno mu izađe u susret. U takvim okolnostima će se Braća uzajamno poštovati i vežbati tolerantnost.
Stupanjem u Masonski savez preuzi-mamo obavezu da radimo na sebi. Ali neka Braća to ne rade – iz straha da će pored sopstvenih jakih strana, zagrebati po svojim slabostima. Niko ne priznaje rado da u poređenju sa drugima ima slabosti. U takvim okolnostima postoji opasnost da se razvije ljubomora i zavist.
Bratstvo je teška tema. Ovde govorimo o Bratstvu koje je nastalo slobodnim izborom i tu je ključ svega. Iskovano je samo ono što prođe kroz vatru. I konflikt među Braćom prođe kroz kovačnicu. Iskreno bratstvo mora biti u stanju da podnese kritiku i da se svaki Brat suprostavi svom preterano izraženom egu. Da učini nešto dobro u stanju je samo onaj ko može da se suprostavi zlu. Za to je potrebna ne samo hrabrost, već i ljubav. „Ništa nije moguće bez ljubavi“, kaže Jung, jer je ljubav razlog da se neko usudi da ruzikuje sve. Vaspitanje zahteva od svakog Slobodnog zidara da uvidi i savlada lične predrasude, strahove i ljubomore. Isuviše lako i suviše je ljudski u društvu sve kritikovati i ništa ne činiti. Taj stav je pogrešan i upravo njega treba korigovati. Osoba može da suzbije svoje predrasude samo ako je iskrena prema sebi. To se postiže samo kroz samosavla-davanje. U samosavladavanje spada iskrenost i karakter sa visokim moralnim merilima.
Sa psihološkog stanovišta, čovek može da postane psihički uravnotežen i da čini napredak ka psihičkoj zrelosti, nezavisno od toga šta je po veroispovesti. Rađajući se, čovek ne može da bira svoju porodicu, nacionalnost i religiju. Sa tog stanovišta Slobodno zidarstvo je jedina grupacija ljudi u kojoj čovek svoj proces sazrevanja može neometano da sprovede da bi postigao svoj životni cilj. Poznato je da u kriznim situacijama ljudskog života razum nije dovoljan da se nađu optimalna rešenja. U takvim situacijama čovek prepušta da ga vodi njegova vera. Taj stav po K. G. Jungu odgovara religioznom arhetipu. Takođe, po Jungu, zlo postoji u čoveku kao njegova mračna strana. On od čoveka traži da spozna tu svoju mračnu stranu i potrudi se da u sebi razvije neutrališuću vrlinu tj. da je pretvori u dobro. Tek onda čovek ima moralno pravo da od porodice, ili društva, zahteva da i oni u sebi pobede zlo.
Izrazom „samo nas zakoni čine slobodnim“, Starešina Lože vezuje pojam slobode za zakon koji ograničava naše radnje. On istovremeno podiže mač i polaže ga na „Knjigu zakona“, ukazujući da zakoni imaju ograničavajuće dejstvo i spremnost Brata da poštuje, čuva i brani prava i poredak bratstva. Oni ograničavaju našu slobodu kretanja i delovanja. Da nam daju slobodu samo je prividna protivrečnost. Čuvanjem zakona i tradicije u Slobodnom zidarstvu poštuje se put tradicije Masonerije i stremi ka osnovnim principima koji postoje vekovima. Slobodu može da stvori svako za sebe. Jednom dostignuta, sloboda ne sme se zloupotrebljavati. Sloboda ne znači da svako može da čini šta hoće i ne čini šta hoće. To bi preraslo u haos, koji sigurno može da se izbegne.
Naravno, ljudi imaju tu mogućnost da sve pojednostave ili čak i zloupotrebe, te se tako u ovom smislu delatnost jedne lokalne Masonske organizacije može reducirati na humanitarnu delatnost, ili izvitoperiti i pretvoriti se u političku partiju i borbu za vlast, u lobi grupu, akcionarsko društvo, „špijunski klub“ ili nešto drugo u cilju ostvarenja svojih niskuh pobuda i kriminalnih interesa. Ovde se priča o Masoneriji završava.
Slobodno zidarstvo kao institucija će kroz pridržanje svojih članova tradicionalnoj Masoneriji postati Bratstvo koje se shvata ozbiljno, i to samo ako kroz etičku i moralnu orijentaciju svojih članova, odbacuje sve oblike kiča, šunda i nemoralnosti koje nosi savremeno doba. Ne smeju da postoje grupe koje se međusobno odvajaju, već svaki Brat treba težiti da svima u Loži pokloni podjednako pažnje. Starešinu Lože sva Braća moraju snažno podržavati. Starešina Lože mora saslušati stavove svakog Brata, ne dozvoliti nezadovoljstvo nijednog Brata i time stvoriti harmoniju u Loži. Loža mora biti oaza mira i spokojstva gde se na Rad dolazi sa rasterećenjem i spokojstvom, jer samo takav temelj pozitivne atmosfere u Loži vodi uspešnoj gradnji. Snaga Lože leži u spremnosti Braće da razumeju i pomognu jedni drugima. Nije jednostavno pomoći drugome. To zahteva slobodno vreme, energiju i preživljavanje nevolja svoga Brata. Ali je osećaj kojim je nadahnut svaki Brat koji je učinio dobro delo nemerljiv. Herman Hese u svom romanu „Demijan“ zahteva strahopoštovanje pred čovekovom individualnošću, kada piše: „Ali, svaki čovek nije samo on sam, već je i jedinstvena, sasvim posebna, u svakom slučaju važna i značajna tačka u kojoj se ukrštaju pojave sveta, samo jednom tako i onda nikada više. Zato je priča jednog čoveka važna, večna, božanska, zato je svaki čovek, dokle god živi i ispunjava volju prirode, divan i dostojan svake pažnje. U svakome je duh postao lik, u svakom pati stvorenje, u svakome se razapinje izbavitelj“. U ovim rečima je skrivena najveća tajna prirode, a to je sam čovek, tj. Brat.
Na Orijentu Knjaževac,
Učenik K. U. Br. M.S.
9. dana, decembra meseca 6019. G.I.S.
Literatura:
- Sreten Stojković: Slobodno zidarstvo, Štamparija Kraljevine Srbije, Beograd 1893.
- Tihomir Bunović: Slobodno zidarstvo svetski poznato a ipak tajanstveno, Ellectra international d.o.o., Beograd 2009.
- Stevan V. Nikolić: Smisao slobodnog zidarstva, Ellectra international d.o.o., Beograd 2008.Desimir Ivanović: Žiške u tami,Velika Nacionalna Loža Srbije, Zaječar 2018