U subotu, 12 marta 2022 godine, uneto je svetlo i formirana je Velika Ženska Loža Srbije. Svečana ceremonija je održana u Beogradu u velikoj sali hotela Putnik Inn. Za ovu priliku u Beograd je iz Pariza doputovalo kompletno starešinstvo “Grande Loge Féminine de France”, na čelu sa njihovom Velikom Majstorkom, Catherine Lyautey. Ceremoniji su prisustvovali mnogobrojne gošće i gosti iz Francuske, Italije, Grčke, Austrije, Bugarske, Rumunije, Hrvatske, Slovenije i naravno iz Srbije. Ovaj istorijski trenutak ostaće trajno zabeležen u istoriji srpske masonerije i dugo pamćen po spektakularnoj predstavi koju su izvele sestre iz Francuske. Besprekorno je izvodena ceremonija u skladu sa Škotskim obredom drevnim i prihvaćenim. Moja malenkost, vaš urednik Sirijusa, bio sam prisutan i u svakom tenutku uživao u onom što sam video. Neko će sada reći: “Nije mu tamo bilo mesto!” i možda donekle ima pravo. Ali da li je to baš tako? Hajde da zajednički malo razmislimo o ovoj temi.
Masonerija i žene
Da odmah na početku budemo kristalno jasni i ovde citiramo šesti od ukupno sedam kriterijuma regularnosti koje propisuju “Opšti propisi o radu Vrhovnog saveta Srbije 1912” i koji glasi: “No.6: Odsustvo žena na ritualnim radovima.” Po ovom pitanju niko nema dilemu. Poštovanje ovog kriterijuma nikada neće biti dovedeno u pitanje.
Međutim, kriterijumi regularnosti ne zabranjuju ženama da se bave slobodnim zidarstvom. Nema racionalnog objašnjenja koje bi zabranilo ženama da upražnjavaju masonske rituale u ženskim ložama. Kao što je to slučaj na mnogim drugim poljima gde postoje muški i ženski timovi (u sportu na primer), tako i u slobodnom zidarstvu, niko normalan u XXI veku ne bi smeo da ignoriše i osporava postojanje ženskih loža. Ženske lože koje u svoje članstvo ne primaju muškarce imaju svoje kriterijume regularnosti koje poštuju, pa nema razloga da ih ne poštujemo i mi. Takve lože zaslužuju našu pažnju. Problem su mešovite lože za koje se čak ne sme upotrebiti reč “masonske” već je pravi izraz “komasonske”. Komasonerija pada na testu regularnosti ne samo po 6-om, već i po drugim kriterijumima, tako da to nije tema kojoj treba posvećivati prostor. Da zaključim, podržavamo sestre i pozdravljamo rad čisto ženskih loža. Podaci kažu da ova grana masonerije doživljava neverovatnu ekspanziju širom sveta, uprkos činjenici da tradicionalne muške lože u mnogim zemljama praktično stagniraju.
Pod pokroviteljstvom “Grande Loge Féminine de France”, još 2007 godine je u Beogradu formirana prva ženska loža Vera Fides, a dan pre ceremonije u hotelu Putnik Inn, formirana je i četvrta po redu loža Naisa. Te četri lože sada su zajedno formirale Veliku Žensku Ložu Srbije i time dobile suverenitet i samostalnost na nacionalnom nivou.
Međusobni odnosi
Vrhovni Savet Srbije 1912 i Velika Nacionalna Loža Srbije po mnogim pitanjima pa i po pitanju odnosa prema ženskim ložama slede politiku i iskustva Vrhovnog Saveta Francuske i “Grande Loge de France”. Naša braća u Francuskoj ne dozvoljavaju ženama učešće na redovnim ritualnim radovima. Međutim, po pravilu ih pozivaju na sve svečanosti, skupštine, proslave i konferencije. Uvek im ukazuju izuzetno poštovanje, a to posebno važi kada je u pitanju “Grande Loge Féminine de France”, jer su naša braća iz Francuske svojevremeno odigrala ključnu ulogu u osnivanju ove ženske lože.
Naša braća Francuzi smatraju da im nije mesto na ritualnom radu ženskih loža, jer kako oni to kažu – tada mi narušavamo njihovu regularnost. Međutim niko striktno ne zabranjuje braći da odu na neki od redovnih ritualnih radova ženske lože, ukoliko brat to lično želi i ukoliko on smatra da mu je tamo mesto. Za one koji i pored preporuke odu na neki takav rad, nema kazne niti sankcija. Niko ne uhodi braću i polazi se od pretpostavke da je brat slobodan čovek i sam treba da donese odluku u vezi ovog pitanja. Praksa je pokazala da na radove ženskih loža najčešće ide suprug, otac ili jako dobar prijatelj. Uglavnom oko toga se ne diže velika galama. Zvanične delegacije naše braće u Francuskoj, odlaze isključivo na svečane skupštine, proslave i konferencije, odnosno uzvraćaju posetu gošćama koje su došle onda kada su oni bili domaćini.
Šta raditi u Srbiji?
Nama ne preostaje ništa drugo nego da pratimo politiku naše braće u Francuskoj. Tako je bilo do sada a biće i nakon formiranja Velike Ženske Lože Srbije. Međusobna komunikacija i uvažavanje već postoje. Sestre su redovno pozivane na naše svečanosti, konferencije i proslave. U praksi Velike Nacionalne Lože Srbije postoji čitava grupa rituala koje mi nazivamo “bele svečanosti”. Ove svečanosti se sprovode po posebnim, pojednostavljenim i prilagođenim ritualima, a nose epitet “bele” je se na njih pozivaju supruge masona i sestre iz ženskih loža. Takva jedna ceremonija je na primer, Masonsko venčanje. Sestre se pozivaju na svečane godišnje skupštine i masonske konferencije. Pre par godina je jedna takva konferencija bila organizovana u hramu lože Nemanja, povodom gostovanja brata Zorana Nenezića (1952-2021) i tu su aktivno učešće svojevremeno uzele sestre iz ženske lože. Da pomenem i da smo u Sirijusu objavili nekoliko radova koje su napisale naše sestre. Nadamo se da će ih biti još više u budućnosti.
Našoj braći ne preporučujemo da idu na redovne ritualne radove ženskih loža. Međutim ukoliko ih sestre pozovu, neka sami odluče šta će da urade. Ako odu na rad, to rade kao pojedinci po svojoj savesti i tamo mogu da predstavljaju samo sebe i nikog drugog. Tom prilikom ne smeju da se pozivaju i obraćaju u ime svoje lože niti Velike Lože. Nije tajna da je jedan broj naše braće već posećivao radove Vera Fides i da će i u budućnosti biti braće koja će otići na neki redovni rad kod sestara.
Umesto zakljčka
Pokušao sam da smisleno odgovorim na pitanje postavljeno u uvodu ovog teksta. Priznajem, bio sam na ceremoniji unošenja svetla u Veliku Žensku Ložu Srbije. Nisam se pokajao. Doživljaj je bio fenomenalan. To je svečanost koja se odigrala pre par dana i nakon toga pitanje je kada će se ponovo odigrati i da li će se uopšte ikada ponovo odigrati u Beogradu. Zvanično sam bio predstavnik Vrhovnog Saveta Srbije 1912.
Poštovaću praksu koju preporučuju naša braća Francuzi i neću ići na redovne ritualne radove ženskih loža. Međutim, sestre će uvek imati moju punu podršku. Gledaću da im pomognem kad god one zatraže pomoć i sarađivaću s njima po svim masonskim pitanjima. Razmenjivaćemo iskustva i poglede u vezi masonskih tema.
Ostaloj braći ostavljam da sami procene, odrede se i vide kako će…