Naša Golgota raduje, Srbin je svikao da gladuje; Duša nam spokoj sneva, Gospoda put iznova vodi: Iz smrti – ka Slobodi!
Na nas pade tama, i noć beše jaka; svakog dana slabiji od svojega straha ne rekoše ništa. Mesec se ugasi, i prekri nas muk mraka.
I bi Braćo Svetlost; no ne beše odmah, te naivan jeste ko pomisli tako. Svetlost kad zaslepi, pomami se lako; u ponoć čekićem – ne gradi se tako.
I bi Braćo Svetlost; al’ probaše mnogi, zaslepljeni tako, bez spoznaje sami, kroz tminu da prođu. Ne ljubeći bližnjeg, samo sebe sama, za vilajet spremni Slobodu da glođu. I bi Braćo Svetlost; u oprostu Bratu. Duh umiren vidi; Duši smrti nema.
I bi Braćo Svetlost; u podne na satu. Кroz vrline Braće što činiše dobro, Zvezda obasjava, zasvetli vremena, pokraj nas što huje, k’o topli zrak Sunca, Snagu što probudi da Sloboda bi!
I bi, da, Sloboda, al’ ne dođe sama, već s’ voljom Odlučih da Jednaki budu, svog bližnjeg da ljube, Mudri da osmisle, premere pred sobom dolazeće dane; u treptaju podneva, Braći Duše čiste, u Lepoti dana, Bratstvo da ostvare.
I bi Braćo Svetlost; da svi Braća budu. Rekao jesam.
Autor: Br. Branko S.
PL ISTINA, Orijent Beograd
Izrecitovao na Orijentu Zaječar 29. X 6022. G.I.S.
