U otkrivanju postulata Slobodnog zidarstva ne mogu se zaobići jezička određenja ovog fenomena. Jedno od njih je osim uobičajenog naziva Slobodno zidarstvo i odrednica – Kralјevska umetnost, kao drugo ime prihvaćeno za Masoneriju.
U tekstu pod nazivom „Šta je slobodno zidarstvo“ objavlјenom od strane VNLS, navodi se da su „Stare dužnosti osnova slobodnozidarskom bratstvu i one tačno fiksiraju dužnosti članova. One kažu da Slobodni zidar može biti svaki slobodan čovek dobra glasa bez razlike vere, narodnosti i rase, čovek moralan i etičan. One konstatuju da se slobodnozidarska Kralјevska umetnost ne da naučiti, nego se mora saživeti sa njom. Definisati Slobodno zidarstvo je vrlo teško, jer ono nije ni religija, ni filozofija, ni nauka, ni filantropija, premda ima sve te elemente u sebi. Ono je umetnost, Kralјevska umetnost koja se mora osećati i u duši nositi.“
Slobodno zidarastvo je dobilo naziv Kralјevska umetnost ne samo zato što se veruje da je uobličeno od kralјevskih ruku Solomona, kralјa Izraela i u svom u članstvu upisalo mnoge najmoćnije svetske vladare, već zbog dostojanstva i veličine principa koje proučava i koji je uzdižu iznad drugih umetnosti, kao što je kralј na tronu iznad svojih podanika.
Najraniji pisci govore o Masoneriji kao „Kralјevskoj umetnosti“. Pojam je postao uobičajen kao naziv institucije Slobodnog zidarstva. Međutim, retko se postavlјalo pitanje pravog značenja ovog naziva, odnosno – zašto se Slobodno zidarstvo naziva umetnost? Zašto Kralјevska umetnost?
Definicije same umetnosti su vrlo široke i razlikuju se od autora do autora. Pa ipak zajedničko za sve je da je umetnost lјudska delatnost, ili proizvod lјudske delatnosti, koja ima za cilј stimulisanje uma i duha preko čula. Prema tome, umetnost je aktivnost, objekat ili skup aktivnosti i objekata stvorenih sa namerom da se prenesu emocije ili/i ideje. Francuski pisac Anre Malro kaže: „Umetnost nije ukras dokolice, ona je teško osvajanje, jedna od odlučujućih odbrana čoveka od sudbine…, umetnost je antisudbina.“ Prvi i širi smisao reči umetnost je onaj koji je ostao najbliži starom latinskom značenju, koje se otprilike prevodi kao veština ili zanat, kao i iz protoindoevropskog korena koje znači sređivanje, ukrašavanje. U tom smislu, umetnost je sve što je pretrpelo proces namernog sređivanja. Prema bilo kojoj od ovih definicija umetnosti, ona je stara koliko i svesno čovečanstvo. Slično je i sa Slobodnim zidarstvom, kažu učena Braća.
Gde je veza između slobodnozidarskih vrednosti i umetnosti? Gde se prepliću i sjedinjuju obrađivanje grubog, neistesanog kamena i umetnost koja u sebi sadrži sve ono što oplemenjuje onu stranu naše ličnosti koja nije u jedinoj funkciji održanja gole egzistencije? Odgovor je u večitoj potrebi za lepim ugođajima naših definisanih, poznatih čula i onog koje postoji u svakom od nas nedefinsano, a opet svakako prisutno i koje često najjače upravlјa našim porivima i radnjama. Umetnost oduvek na nas ima isto dejstvo: jedinstveni doživlјaj koji izaziva osećanja i nagoni na razmišlјanje o mnogim temama kojih nismo svesni u svakodnevnoj trci. Kroz analizu Masonerije kao pokreta, odnosno društvenog fenomena, dolazimo do zaklјučka zašto se ona naziva umetnošću i zašto se povrh svega uz umetnost dodaje epitet Kralјevska.
Umetnik stvara u svojim mislima i to je umetnost u svojoj suštini. Bez ideje i kreativnog razmišlјanja svaki dalјi rad bi bio obesmišlјen i bescilјan. Zato je umetnost tako značajna za čoveka u svom bitisanju. Svako delovanje Slobodnog zidara mora biti prvo osmišlјeno i utemelјeno u njegovom duhu. Rad na podizanju sopstvenih vrednosti svakako predstavlјa vrstu umetnosti jer je njegov začetak upravo u mislima Masona koji, stupajući u odabrano duštvo, prihvatajući osnovna načela Masonerije, sebi daje visoko postavlјeni cilј: uzdići sopstevni duh do najviših moralnih vrednosti i preneti iste na lјude oko sebe. Braća koja su primila Brata iz profanog sveta u svet Slobodnog zidarstva, uvek moraju biti podstrek u težnji ka dostizanju postavlјenih cilјeva. Samo onaj ko se duboko zagleda u sopstvenu dušu shvatiće koliko je izazovan taj put.
Ako napredovanje Masona u svakom smislu ne počne sa dna njegovog duha i od sagledavanja izvora sopstvenih misli, onda se on pretvara ne u Majstora Kralјevske Umetnosti, već u običnog zanatliju koji tuđe ideje pretvara u rad bez shvatanja suštine i razumevanja vrednosti koje su skrivene iza jednostavnog, opiplјivog delovanja. Ova razlika najbolјe se može objasniti na primeru izgradnje Hrama u Jerusalimu pre više hilјada godina. Ljudi koji su klesali kamen i oblikovali ga za izgradnju Solomonovog hrama, kao i mnogi majstori kroz vekove koji su gradili velelepne građevine u Evropi, nisu bili umetnici. Međutim, to ne znači da i onaj ko izvodi same radove ne može da napreduje i da od zanatske veštine svoje stanje duha pretvori u spekulativni sistem koji je prirodno naslonjen na taj isti zanat. Ne postoje granice koje se ne mogu preći volјom uma. Majstori zanatlije mogu oplemeniti svoj rad i od zanatlija postati umetnici, odnosno iz profanog sveta preći put koji vodi do Majstora Kralјevske umetnosti.
Masoni su od zidara koji su gradili Hram u Jerusalimu preuzeli tehničke izraze doživlјavajući izgradnju Hrama kao simbol izgradnje čoveka i njegovih vrlina. Na toj terminologiji Slobodni zidari su izgradili svoje religijske ideje pretočene u više vrednosti kroz ezoteriju, geometriju i aritmetiku. Na ovaj način nastala je umetnost Masonerije.
U okviru umetnosti kao pojma, nesporno bi moralo da stoji da umetnost osim što izražava ideje i daje materiji duhovne vrednosti, ona i podučava. Ovo je vrlo značajna karakteristika zbog čega se Slobodno zidarstvo smatra umetnošću. Podučavanje i upućivanje na nova znanja je jedan od temelјnih kamenova na kojima počiva Masonerija. Bez podučavanja Slobodno zidarstvo ne bi moglo da postoji. Osnov postojanja ovakve institucije u jednom društvu je stalno napredovanje njenih članova, koje je nemoguće bez uzajamne razmene saznanja između Braće. Simbolično, to je umetnost koja uči izgradnji duhovnog Hrama svakog pojedinca. Ono što je arhitektura za građevine, to je Masonerija za čovekov duh. I u Bibliji stoji da je svako od nas Hram u kome stanuje Bog. Na ovakvim načelima se gradi i postoji Slobodno zidarstvo.
Za posmatrače sa strane tzv. profani svet, gotovo je nemoguće objasniti zašto je Masonerija umetnost, posebno u poređenju sa drugim lako dostupnim i mnogo izučavanijim vrstama umetnosti. Ali u tome i jeste razlika između profanog i sveta Slobodnog zidarstva. Inicijacijom i prvim koracima u Ložama Učenici svakim danom učenjem od svoje Braće shvataju da je Masonerija mnogo složenija i sasvim neobična vrsta umetnosti, koja je skrivena od pogleda i koja se može razumeti samo teškim radom na sopstvenom napredovanju. Samim tim što se ne radi o klasičnoj umetnosti, ime Kralјevska umetnost je odgovarajući naziv za Slobodno zidarstvo. Ali zašto je to tako? Ako ispunjava uslove da bude umetnost, šta je to što Masoneriju izdiže iznad ostalih i dobija epitet Kralјevska.
Kralјevi, kada uđu u Ložu više nisu kralјevi, već Braća za koje važe opšta pravila jednakosti i ne može biti razlike, osim onih koje potiču iz vrlina, volјe i sposobnosti. U Loži nema potčinjenosti ničemu drugom do zakonu lјubavi, koji je po svojoj izuzetnosti iznad svih drugih zakona. Ovaj zakon je nazvan od strane apostola „Kralјevski zakon“, kao što je Masonerija zbog svojih izuzetnosti iznad svih drugih umetnosti nazvana „Kralјevska umetnost“. Kroz istoriju pisci su upotreblјavali izraz kralјevski kada su hteli da iskažu nešto što je od opšteg interesa, pogodno ili čak neophodno za sve. I sam Hrist je nazivan kralјem. Zato i danas kažemo da je nešto kralјevski kada opisujemo nešto što je plemenito, veličanstveno, izvanredno.
Majstori zanatlije su u Jerusalimu bili angažovani na izgradnji materijalnog Hrama. Masoni su ih nasledili u izgradnji moralnog i duhovnog Hrama – svete kuće u samom čoveku, kroz proces simbolizma. To je, dakle, prava umetnost Slobodnog zidarstva. To je umetnost koja uči kroz simboliku tehničkih izraza i materijalnog zanatskog rada, kako se u čoveku gradi sveta kuća za stanovanje Božjeg duha; kako da daju savršenstvo čovekovoj prirodi, čistoti za čovečanstvo, na putu ujedinjenja lјudi u jednu zajedničku vezu. Prigodne prethodnim rečima su i misli nemačkog pisca Ludviga Behštajna koji je napisao: „Svaki kralј će biti Mason čak i iako ne nosi Masonsku kecelјu, ako je bogobojazan, iskren, dobar i lјubazan. Ako neguje istinu i neustrašivost, poslušnost prema zakonu, ako njegovo srce obiluje poštovanjem prema religiji i lјubavlјu prema čovečanstvu. Ako zna da vlada sobom i ako se njegovo kralјevstvo zasniva na pravdi. I svaki Slobodni zidar je kralј bez obzira na status koji mu je dat od Boga. Nјegovo kralјevstvo je lјubav – lјubav prema bižnjem. Ljubav koja je dugoročna i istrajna, koja nosi nadu sa sobom i doprinosi opštem dobru.“
Slobodno zidarstvo je način života koji traži od svojih sledbenika idealizam, razboritost, ćutlјivost, veru u Tvorca svih svetova. Upravo je Loža mesto u kome se izvorno uči takav način života koji se pretače u umetnost. Za razliku od drugih veština za Kralјevsku umetnost nije potreban poseban talenat, već samo ono što svaki čovek poseduje. Potrebna je inicijacija da svako u sebi spozna i pronađe taj talenat a to je želјa za radom na sebi, neprekidnim učenjem i usavršavanjem. Kada to ispolјi, svaki čovek postaje umetnik na unikatnom remek delu – sopstvenom duhu. Upravo nas tome vodi Slobodno zidarstvo s pravom nazvano – Kralјevska umetnost.