9-4 Anti-Masonerija

Kao što u prirodi i poretku svaka pojava ima svoju suprotnost, tako i svaki pokret nailazi na prepreke, pa je i slobodno zidarstvo ili masonerija naišlo na svoju suprotnost – antimasoneriju.

Šta je anti-masonerija?

Antimasonerija je definisana kao “Otvoreno suprotstavlјanje slobodnom zidarstvu” Iako postoji jedinstven naziv, ne postoji jedinstveni i homogeni antimasonski pokret. Antimasonerija se sastoji od radikalno različitih kritika od, uglavnom nekompetentnih i nekompatibilnih grupacija ili organizacija koje su netrpelјive prema masoneriji u nekoj formi. U svoj svojoj različitosti anti-masonske aktivnosti se ipak odvijaju po dve osnove. Verskoj i političkoj. A ne treba zanemariti ni neostvarene lične ambicije, kako lјudi kojima je prijem uskraćen, tako i onih koji su izopšteni iz Bratstva.

Verska anti-masonerija

Slobodno zidarstvo se često poredi sa religijom neke vrste što je u potpunosti neta-čno. Upravo ovu neistinu najčešće eksploatišu anti-masonske snage kada je u pitanju anti-masonerija po verskoj osnovi. Sve religije su samouverene da je samo njihov put ispravan, a svi drugi pogrešni. Ipak, ukoliko pravilno razume kralјevsku umetnost, pravi mason nikada neće biti ateista niti nereligiozni slobodnjak koji se ne povinuje moralnim normama, jer kao što svi znamo:

“Bog je večna, svemoguća, nepromenjiva mudrost, najuzvišenija inteligencija i neis-crpna lјubav. Obožavaj ga, poštuj i voli. Odaj mu dužno poštovanje, pridržavajući se vrlina koje propoveda. ”

Iako pristuna u skoro svim religijama i veroispovestima, najizrazitije i najaktivnije su hrišćanska i muslimanska antimasonerija. Svaka ima svoje razloge za netrpelјivost prema masonima. Hrišćanska antimasonerija se, ipak, najviše ogleda u stavovima katoličke crkve. Ovi stavovi iskazuju potpuno neslaganje slobodnog zidarstva sa hrišćanskom tradicijom. Na osnovu njih je slobodno zidarstvo bilo često optuživano za jeres i proganjano.

U toku 18. veka, počevši ukazom „Eminenti“, Pape Klementa od 1730., slobodno zidarstvo je bilo stavlјeno van zakona i mnogi masoni su bili meta inkvizicije i kao takvi bili proganjani, zatvarani i mučeni.

Sledeći primer Pape Klementa, Sultan Mahmut Prvi, 1748., takođe stavlјa slobodno zidarstvo izvan zakona i proglašava ga ateističkim pokretom u čitavom Otomanskom carstvu i velikom delu arapskog sveta. Ipak, za formiranje moderne anti-masonske svesti u islamskom svetu, možda je nazaslužnije tumačenje Šerijatskog zakona, prema Islamskom fakultetu pravnih nauka, kojim se slobodno zidarstvo označava kao opasna i podmukla organizacija. Slobodno zidarstvo je tako zabranjeno u većini islamskih zemalјa, izuzev u Libanu, Maroku i Turskoj. U Turskoj, pod zaštitom Velike lože Turske, radi oko 180 loža sa 12000 aktivnih članova. Ova loža je priznata od svih velikih loža i aktivna je u promociji masonerije na Balkanu i prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza.

Politička anti-masonerija

Možda još izrazitija netrpelјivost prema slobodnom zidarstvu postoji u političkom smislu, jer su se vlade i države odnosile neprijatelјski prema lokalnoj masoneriji i masoneriji u opšte. Koreni ovakvih stavova leže u mišlјenju da slobodno zidarstvo predstavlјa pretnju poretku zbog svoje tajnovitosti i zbog svojih međunarodnih veza.

Na suprot ovome slobodno zidarstvo propoveda dijametralno suprotno:

„Poštuj roditelјe. Uvažavaj i pomaži starije. Podučavaj mlade. Brani i štiti mladost i nevinost. Voli i pazi svoju ženu i decu. Voli svoju zemlјu i poštuj njene zakone.“

Mason je dakle, prema svom opredelјenju, obavezan da poštuje moralne zakone. Kao dobar i iskren čovek, častan i pošten, deluje u masoneriji kao centru jedinstva, stvarajući osnovu iskrenih odnosa između lјudi. Mason je mirolјubivi pripadnik civilnog društva, ma gde živeo i radio, i nikada se ne upušta u spletke i zavere protiv mira i blagostanja svoga naroda i države, kao što nikada ne izbegava rad na unapređenju života svoje zajednice.

Uprkos ovome, mnogi su masoni stradali kao nevine žrtve u ratovima i krvoprolićima, a primere represija nalazimo u svim totalitatirnim režimima tokom istorije.

Istočni blok, socijalizam i komunizam

U Mađarskoj Bela Hun proglašava diktaturu proletarijata i 1920. godine zabranjuje rad loža. Po završetku Drugog svetskog rata 1946. godine, slobodno-zidarski rad se u Mađarskoj na kratko nastavlјa. 1948. godine na vlast dolazi komunistički režim, a dve godine kasnije tajna policija zauzima zgradu Velike lože Mađarske i na silu je rasformirava. Rad loža je u Mađarskoj bio je zakonom zabranjen sve do „perestrojke“ osamdesetih godina. Ovaj zakon je konačno ukinut 1989. godine.

Slično se dešavalo i u zemlјama Istočne Evrope i Sovjetskom Savezu, odnosno u domenu uticaja istočnog komunističkog bloka.

Fašizam i nacionalizam, Italija, Nemačka i Španija

Benito Musolini je dekretom iz 1924. godine uslovio sve članove svoje partije da se opredele između fašizma i slobodnog zidarstva. Naredne godine rasformirao je masonsku organizaciju u Italiji, uz izgovor da je to politička organizacija koja predstavlјa pretnju poretku i državi. Vredno pomena je da je jedan od viđenijih fašista, general Kapelo, a istovremeno i Zamenik Velikog Majstora Velikog Orijenta, vodeće lože Italije, dao ostavku na svoje članstvo u fašističoj partiji i ostao veran slobodno zidarskim principima i svojoj loži. Kasnije je uhapšen i osuđen na 30 godina zatvora.

U toku drugog svetskog rata u zemlјama okupiranim od strane nemačkog rajha, masoni su bili proganjani kao politički protivnici povezani sa takozvanom zaverom Jevreja da zavladaju svetom. Procenjuje se da je samo nacistički režim kao političke protivnike u logorima odneo 80.000 do 200.000 masonskih života.

Kralјevina Jugoslavija, Srbija

Nakon raspada Kralјevine Jugoslavije i okupacije od strane sila Osovine, kralјevina se raspala na satelitske države. Cilј Nemaca bio je da se pronađe podoban kandidat za Srbiju, koji bi odgovarao i nemačkim vlastima i Srbima.

1. septembra 1941. preko Radio Beograda general Milan Nedić je proglasio stvaranje “Vlade nacionalnog spasa”. Unutrašnja politika “Nedićeve Srbije” bila je pod uticajem nacističkog okupatora i Ljotićeve profašističke stranke ZBOR. Odmah nakon proglašenja Vlade nacionalnog spasa, unutar Srbije primenjuju se nemački rasni zakoni. Osnivaju se prvi sabirni logori i započinje progon i interniranje Jevreja i Roma. Posebna pažnja je posveći-vana masonima, komunistima i kritičarima režima.

U Beogradu je organizovana Antimasonska izložba u svrhu propagande protiv masona, Jevreja i Roma. U periodu od oktobra 1941. do januara 1942. godine, koliko je trajala, izdate su četiri poštanske marke, štampano je 60.000 plakata, 200.000 brošura, 100.000 letaka, 9 vrsta dopisnica u 108.000 komada, napravlјeno je 176 bioskopskih reklama. Građani su i bili primoravani da posete ovu izložbu. Veruje se da je ovu izložbu posetilo 80.000 lјudi.

Španski diktator Migel Primo de Rivera 1928. godine zabranjuje rad ložama. Preko 200 masona, uklјučujući i Velikog Majstora Velikog Orijenta, uhapšeno je pod optužbom sda su kovali zaveru protiv vlade. Nakon pobede u građanskom ratu u Španiji, mnogi masoni zaroblјeni na teritorijama koje kontroliše nacionalistički front bivaju pogublјeni na licu mesta. Sam general Franko zajedno sa nekim sveštenicima u narednim godinama sačinjava spisak lica za koje se sumnja sa su masoni i dolazi do brojke od oko 80.000 iako je u Španiji tog doba bilo jedva nešto preko 5.000 masona. Počev od 1940. godine u Španiji biti mason automatski povlači kaznu od 12 godina zatvora, a svi masoni iznad 18. stepena su smatrani državnim neprijatelјima i suočavali su se sa smrtnom kaznom. 1963. godine ovaj zakon je konačno ukinut.

Nebrojeni su primeri neosnovanih optužbi i nepravednih tortura sa kojima se slobodno zidarstvo suočavalo kroz istoriju svog postojanja.

Ipak, najsnažnije anti masonske ideje potiču sa prostora gde je masonerija najraširenija.

Sjedinjene Američke Države

Možda jedna od najprepričavanijih priča vezanih za slobodno zidarstvo a koja je i pokrenula anti-masonsku histeriju u SAD i šire, jeste afera Morgan koja se odigrala 1826. godine u Bataviji, država Nјu Jork, SAD. Ovo je priča o otmici i navodnom ubistvu Vilijema Morgana.

Ko je bio Vilijam Morgan?

Da li je Vilijam Morgan bio pravi mason ili ne, nije u potpunosti jasno jer ne postoji nikakav dokaz o njegovom prijemu niti uzdizanju, a na suprot tome postoje razna svedočanstva i priče da jeste. Pretpostavlјa se da je špijunirajući one za koje je znao da su masoni i prisluškujući njihove razgovore došao do informacija neophodnih da dokaže potrebno znanje iz prethodnih stepena kao i pripadnosti Redu. Takođe je davao lažne izjave o učestvovanju u ratu u činu kapetana. Kasnijom proverom utvrđeno je da je i ovo još jedna u nizu laži kojima se poslužio kako bi bio primlјen u ložu i uzdignut u više stepene. Dodatno ovome, izvršio je pritisak i ubedio svog poslodavca koji je bio mason da garantuje za njega u loži.

Po svaku cenu je prisustvovao radovima, bio volјan da pomogne, učestvovao u uzdiza-njima, držao masonske govore…

Međutim, biva prozren i prezren od braće a njegovo ime i pomen se brišu iz članstva. Odbačen, Vilijam Morgan postaje otvoreni neprijatelј masona, i javno govori kako će objaviti tajne masonskog rada i masonskih rituala. U to vreme se verovalo da bi, ukoliko bi se ta knjiga objavila, tajne bile otkrivene, a to dovelo do odumiranja Slobodnog zidarstva. Kako se priča razvijala, sve je ukazivalo da ta knjiga nikada ne sme biti objavlјena.

Šta se u stvari desilo sa Vilijamom Morganom?

Neprijatelјi Slobodnog zidarstva tvrde da su ga masoni oteli i ubili. To je stvorilo veliku netrpelјivost pa i mržnju u lјudima ka masoneriji i kasnije stvaranju Antimasonske partije u SAD.

Druga poznata verzija događaja ukazuje da je Morgan u dogovoru sa svojim poslodavcem u profanom svetu i garantom u loži, masonom kome je bilo uskraćeno napredovanje, saučesnikom u laži i zaveri, sklopio dogovor da nestane u ovom insceniranom ubistvu kako bi knjiga dobila na popularnosti.

Bez obzira na to koja verzija je istinita, ovaj događaj je bez presedana doveo do veoma brze i rapidne eskalacije netrpelјivosti i otvorenog neprijatelјstva prema Slobodnom zidarstvu. Počelo je stvaranje modernih anti-masonskih misli i ideja, koje su se širile svetom kao vatra bez kontrole. Održavani su anti-masonski mitinzi a masonerija je javno kritikovana i prozivana u štampi pa čak i kroz propovedi u crkvama. Pokrenuto je izdavanje anti-masonskih glasila. Mnoge se grupacije, koje su protiv Slobodnog zidarstva i drugih društava pod zakletvom, do tada rezervisane, priklјučuju anti-masonskom pokretu.

Anti-masonska strast se širila brzo i nadaleko. Svet je viđao ideološke sukobe i ranije, ali nijedan nije bio ravan ovoj kampanji protiv Masona. Ni jedna društvena institucija, civilna, vojna ili verska, ni jedan lјudski odnos, u porodici ili među prijatelјima nisu ostali imuni na uticaj ovih događaja. Mržnja prema masonima je bila sveprisutna, i nije bilo mesta na kojem se nije osećala. Ne samo da su učitelјi, profesori i sveštenici bili uklanjani sa svojih položaja, već su i deca masona izbacivana iz škola, a vernici iz svojih crkava. Učešće u svetim hrišćanskim tajnama, kao što su krštenje, pričest i venčanje, bilo je uskraćivano samo na osnovu povezanosti sa masonima. Porodice su bile podelјene, brat protiv brata, otac protiv sina, žena protiv muža.

Činjeni su napori da se masonskim korporacijama oduzmu imovinska prava, kao i da se zabrani  masonski rad. Pritisak koji je vršen je bio toliko jak da se veliki broj braće i masonskih loža povukao ili rasformirao. Primera radi, tokom 1827. godine, pod zaštitom Velike lože Nјu Jorka radilo je 127 loža. Do 1835. godine taj broj je opao na svega 41 ložu. Čak su i Velike lože država Vermont, Pensilvanija, Roud Ajlend, Masačusets, Konektiket i druge na nekoliko godina obustavile svoje aktivnosti. Slobodno zidarske lože su bile u rasulu a alati razbacani.

Bilo bi preslobodno pretpostaviti da su otmica i, nikada dokazano, ubistvo Vilijema Morgana jedini uzrok ove provale antimasonskih emocija, kao što je i preslobodno reći da je atentat 1914. godine jedini uzrok za početak prvog svetskog rata. Istina je da su oba ova događaja, svaki za sebe, bili okidači koji su doveli do niza drugih dramatičnih događaja.

Moj skromni rad, na žalost ne pruža dovolјno prostora da se do kraja objasne sve političke kampanje koje su usledile nakon ovog incidenta. Dovolјno je reći da su aktivnosti Antimasonske partije u SAD bile dovolјno jake da ugroze kandidaturu i izbor sedmog američkog predsednika Endrjua Džeksona, inače masona visokog ranga onog vremena..

Zaklјučak

Ma kakve bile posledice koje su braća pretrpela, pokazano je da su nepokoleblјivo Slobodno zidarsko opredelјenje utemelјeno u veri i spoznaja istinskoga svetla, jači od bilo kojeg zla i sposobni da nadžive sve lјudske slabosti i strasti. Ono što smo naučili je da, kroz istoriju opstaju samo lјudi vrhunski izgrađenog karaktera i visokih moralnih vrednosti. Put kojim je Slobodno zidarstvo postepeno izašlo iz oblaka, koji je pretio da ugasi svetlost, može služiti kao put kojim svi Masoni trebaju ići ka prosvetlјenju.

Na našem putu kroz život, kao lјudi, susretaćemo i prilike i neprilike, kao i na svakom putu kojim lјudi idu. Mi međutim, kao Masoni tim putem moramo hodati uvek otvorenog srca kojim pružamo bratsku lјubav, ali i otvorenih očiju da prepoznamo izdajnika koji će pokušati da nas uništi. Slobodno zidarstvo čini dobrog čoveka bolјim, a mi za svoju braću moramo birati bolјe od sebe.

Masonerija je nastala iz potrebe za znanjem, istinom i unapređenjem zajedničkog života, a anti masonerija iz neznanja, laži i koristolјublјa.

Čuvajmo se dakle lažne braće i volimo jedni druge po svaku cenu jer kao što kaže Velika zapovest slobodnog zidarstva:

„Volite jedan drugog. Onaj koji kaže da je na svetlu, a mrzi svog Brata, ostao je i dalјe u tami“!

Brat Z.P. „Nemanja“ Niš