(“Voda” – Deo II)
ZIDARSTVO I PRONALAZAŠTVO
Ktesibije Aleksandrijski ili Ctesibius (grčki: Κτησίβιος) (285. pne.–222. pne.) je bio starogrčki izumitelј i matematičar iz Aleksandrije.[1] Napisao je prve rasprave o komprimiranom zraku i njegovoj upotrebi za sisalјke ili pumpe (pa čak i za top). Nјega se smatra ocem pneumatike. Niti jedno njegovo delo nije sačuvano, već o njemu saznajemo od drugih starogrčkih naučnika.
Otkrića
Ktesibije Aleksandrijski je verovatno bio prvi upravitelј Aleksandrijske bublioteke. Malo se zna o njegovom životu, a puno više o njegovim otkrićima. Iako su sva njegova dela izgublјena, grčki matematičar i pronalazač Ktesibije i danas slovi kao “otac pneumatike”. Rođen u Aleksandriji kao sin brijača, već odmalena je pokazivao dar zapažanja za zakonitosti fizike i mehanike. Igrajući se, ispustio je olovnu kuglicu kroz usku cijev, pri čemu je naglo istisnuti vazduh proizveo glasan zvuk. Ktesibije je zaklјučio kako je vazduh takođe stvar, sa svojstvom elastičnosti, i na toj je činjenici kasnije temelјio svoje pronalaske. Svoj je rad izložio u delima „O pneumatici i Memorabilijama“, svojevrsnoj zbirci svih svojih istraživanja.
Za vreme dok je radio kao brijač otkrio je, vrlo domišlјato, ogledalo koje se lako nameštalo sa protivtegom. Nјegovo poznato otkriće su i hidraulike ili hidraulički instrument, za kojeg se smatra da je prethodnik modernih orgulјa. Isto tako je vrlo poznat po svome vodenom satu ili klepsidri, koji je bio u upotrebi sve do 17. veka, kada je nizozemski fizičar Hristian otkrio sat sa klatnom. Opisao je prve pumpe, koje su stvarale mlaz vode ili dizale vodu iz bunara. Nјemu se pripisuje i otkriće sifona ili savijene U cevi.
Ktesibijevi rukopisi nestali su u požaru čuvene Aleksandrijske biblioteke, no zahvalјujući istoričarima tog doba, Filonu, Vitruviju i Heronu, dostupni su opisi njegovih izuma. Nalazimo tako opise pumpi, hidrauličkih orgulјa, katapulta na kompimovani vazduh, vodenog sata, te preteče dvostepenih vatrogasnih pumpi.
Među najzanimlјivijima svakako je klepsidra, vodeni sat, koji je bio najtačnija naprava za merenje vremena sve do 17. stolјeća. Stalno kapanje vode podiže plovak koji povezan s mehanizmom brojčanika pokazuje vreme. Na sličan način kasnije su konstrusani i neki jednostavniji modeli vodenih pumpi. Vredno je spomenuti i vodene orgulјe – hidraulis. Vazduh komprimovan pomoću vode prolazio je kroz cevi instrumenta i proizvodio tonove od izrazito mekih do onih snažnih i jakih. Ovakve orgulјe su u starom Rimu dugo vremena korištene tokom velikih proslava.
Iako su prvi mehaničari uživali priznanja vladara naklonjenih umetnosti, Ktesibije je živio izuzetno skromno, potpuno predan svom radu. Nјegovi pionirski izumi zaslužno ga svrstavaju u sam vrh najznačajnijih drevnih pronalazača.[2
Oko 1500. godine pre Hrista egipatski je dvorski službenik Amenemhet, sudeći po natpisu na njegovu grobu, izumeo vodeni sat ili klepsidru. Iz njega bi oticala voda pa bi opadanje… njenog nivoa pokazivalo koliko je proteklo vremena.
Pomeranjem je sata verovatno upravlјao plovak koji je tonuo dok je voda oticala kroz rupicu na dnu. Na plovak se verovatno nadovezivala poluga koja je pokretala kazalјku. Izlizanost cevi što su se spuštale u okno upućuje na zaklјučak da se rezervoar u njemu punio svakodnevno.
Grčki je svet imao i rafiniranije vodene satove, na primer onaj što ga je napravio izumitelј Ktesibije Aleksandrijski oko 270. godine pre Hrista. Kod njega je oticanje vode, precizno upravlјano pipcima, pokretalo raznovrsne automate pa su u njima zvonila zvonca, gibale se lutke i cvrkutale ptice – bio je to verovatno prvi sat s kukavicom!
Takvi su satovi bili naposletku korisni sveštenicima, koji su morali znati koje je doba noći kako bi se obredi i žrtvovanja u hramovima mogli obaviti u pravom trenutku. Najstariji sačuvani vodeni sat potiče iz doba vladavine Amenhotepa trećeg (početkom 14. veka pre hrista), a pronađen je 1905.godine u fragmentima, u hramu Amona-Ra u Karnaku.
Vodeni su satovi u Starom svetu postali standardno sredstvo za merenje vremena, a u Kini su se pojavili u šestom veku pre Hrista Oni su bili svakodnevan prizor u mnogim gradovima pa tako i u Atini, gde su pronađeni ostaci »gradskoga sata« napravlјenog oko 350. godine pre Hrista.
O tome kakav su utisak ostavlјali ti vodeni satovi uvelike nam govore stari pisci, koji u različitim kontekstima spominju njihovu primjenu. Tako je Platon, pišući oko 360. godine pre hrista za pravnike rekao da ih “goni klepsidra… nikad da predahnu”.
Taj je sat čak počeo uticati i na književnost. “Dužinu tragedije”, jadao se Aristotel,”ne bi trebalo suditi klepsidrom… nego onim što spada u radnju” Očigledno je gledavanje na sat već uveliko vladalo životom.
Vodeni je sat još vredniji zadatak našao u sudnici, gde je strankama određivao koliko smeju govoriti. Ako bi se govor morao načas prekinuti, na primer zbog uvida u spis, izlazna bi se cev začepila voskom, a odčepila tek kad bi govornik nastavio. U sportu se po njima, na rimskim igralištima, određivao pobednik trka.
KORIŠĆENJE ENERGIJE VODENOG TOKA
Pumpe za podiizanje vode na veće visine i potom za navodnjavanje koristile su se u Egiptu. Po dostupnim literaturnim podacima za njihov pogon korišćene su vodna kola, a mnogo kasnije vodenična kola. Vodenična kola i prve vodne turbine na reakcijskom principu pronalazi Ktesibijev učenik, Heron Aleksandrijski.
Vodna kola zadžala su se veoma dugo, a naročito su usavršavana u srednjem veku. Jedno od najvećih građeno je u Škotskoj, sa prečnikom 21.3 m a najsnažnije od 300 kWu 90 -im godinama 19-og veka na reci Narvi. Preteča vodnih turbina je vodenično kolo sa slobodnim mlazevima, poznato u Evropi kao bugarsko, tursko i balkansko kolo. Iz Mesopotamije su ga preneli Krstaši. To pokazuje da su osim zlata i dragocenosti koje su donosili Krstaši u Evropu oni su i pomogli tehničko-tehnološki razvoj Evrope.
Postoji zapis iz 1205 godine na arapskom jeziku u kom su opisane vodenice na reci Tigru. Ovo kolo je stiglo i preko Severne Afrike i Španije, a preneli su ga Mavri. Razlika između vodnih i vodeničnih kola je što je u ovim drugim voda dovođena zatvorenim cevima, a zatim za to vreme veliki pritisam je u malznici prevođen u veliku brzinu strujanja. Tako jr omogućeno da se ista snaga postiže sa znatno manjim dimenzijama, jer je i brzina obrtanja bila značajno veća. Stepen korisnosti im je dupliran, sa 20% na 40%.
Reference poglavlјa II
1. Encyclopaedia Britannica “Greek physicist and inventor, the first great figure of the ancient engineering tradition of Alexandria, Egypt.”
2.↑ Romina Dražić: ” Ktesibije”, [1], Nova Akropolanova, www.akropola.com, preuzeto 22. veljače 2020.
- Landels J.G.: “Engineering in the ancient world”, 1978., publisher=Univ. of California Press
- Lloyd G.E.R.: “Greek science after Aristotle”, 1973., publisher=Norton, New York
- Vitruvius [2] “The Ten Books on Architecture”, 1914., publisher=Harvard University Press, Cambridge
- Stefon, Matt (30. 4. 2020). „Solomon”. Encyclopedia Britannica. Pristuplјeno 29. 11. 2020.
- „Holy of Holies”. Encyclopedia Britannica. Pristuplјeno 29. 11. 2020.
- „Temple of Jerusalem”. Encyclopedia Britannica. 17. 9. 2020. Pristuplјeno 29. 11. 2020.
- Pruitt, Sarah (10. 1. 2014). „Fate of the Lost Ark Revealed?”. HISTORY. Pristuplјeno 29. 11. 2020A
- Lovett, Richard A.; Hoffman, Scot (21. 1. 2017). „Ark of the Covenant”. National Geographic. Pristuplјeno 29. 11. 2020.
- Shabi, Rachel (20. 1. 2005). „Faking it”. the Guardian. AAPristuplјeno 29. 11. 2020.
3. Lj. K., A. G. Development of HydraulicTturbines in the World with a Review of the Water Power Industry in Yugoslavia, Invited paper 15 IAHR Symposium, vol. 3, pp. U1.1 –U1.37, Belgrade. 1990.
4. A. G., Lj. K., Razvoj vodnih turbina i hidroenergetike u Srbiji, Monografija – Vek Elektrike, urednik Mr R. Ivanković, Beograd 1993., str 144-153