57-5 VODA – KORISTI I KATASTROFE

(“Voda” – Deo I)

OPŠTE O VODI
Čvrstina

Kad se kaže da je voda čvršća od kamena misli se da voda nasuta u procep granita pri smrzavanju, prelasku iz tečnog u čvrsto stanje, razbija kamen. Ovo je retkost u prirodi, da se zapremina povećava snižavanjem temperature. Ali ta ista voda pri prelasku iz tečnog u gasovito stanje, isparavanjem, ima suprotne posledice.

Krštenje

Poznato je da se u Hrićanstvu krštenje dece obavlјa polivanjem vode na glavu. Ovo potiče od sv. Jovana Krstitelјa koji je i samog Isusa krstio vodom iz reke Jordan.

Voda na planeti

Voda je providna tečnost koja formira reke, jezera, okeane i kišu. Ona je glavni sastojak fluida živih bića. Kao hemijsko jedinjenje, molekul vode sadrži jedan atom kiseonika i dva atoma vodonika, koji su povezani kovalentnim vezama.

  • Gustina: 997 kg/m³
  • Formula: H₂O
  • Tačka klјučanja: 100 °C
  • Temperatura trojne tačke: 0,01 °C
  • Molarna masa: 18,01528 g/mol
  • Tačka toplјenja: 0 °C
  • Klasifikacija: Neorganska jedinjenja
  1. Energetska vrednost (kJ): 0
  2. Masti: 0 g
  3. Natrijum: 5 mg
  4. Uglјeni hidrati: 0 g
  5. Vlakna: 0 g
  6. Proteini: 0 g
  7. Kalcijum: 3 mg
  8. Gvožđe: 0 mg
  9. Magnezijum: 1 mg

Voda je osnova života, a da li treba da je pijemo i kada nismo žedni?

Oko 60 odsto tela odraslog čoveka sastoji se od vode, koja reguliše telesnu temperaturu i pomaže nam da se oslobodimo toksina. Voda je osnova života, bez nje nisu moguće životne funkcije. Nedovolјne količine vode mogu da dovedu do bolesti i smrti. I pored svega mnoge osobe ne unose dovolјne količine vode, a mnoge mešaju osećaj gladi i žeđ. Najbolјe vreme da pijemo vodu, je ujutro posle buđenja. Tokom noći organizam nije dobijao dovolјne količine vode, a ovaj nedostatak može se nadoknaditi jutarnjom čašom vode sa limunom, koja će omogućiti bolјi metabolizam. Savet je da se voda tokom fizičke aktivnosti postepeno nadoknađuje kao i posle treninga.

Voda je važna kada smo bolesni

Hidratacija je klјučna za oporavak kada smo bolesni. Stanja kao što su dijareja, povišena telesna temperatura, povraćanje mogu usloviti veliki gubitak vode. Stručnjaci ne savetuju u ovakvim uslovima upotrebu kofeina ili alkoholnih pića koja mogu dovesti do dodatnog gubitka tečnosti.

Osobine i rasprostranjenost na zemlјi

Voda je najrasprostranjenija tečnost na Zemlјi (zapremine ~1500 x 109 km³) i najvažniji (polarni) rastvarač koji rastvara tečnosti, gasove i mnogobrojne čvrste materije. Voda zbog polarnosti poseduje izvrstan kapacitet da rastvara različite vrste materija.
Voda je bitan sastojak živih organizama (maseni udeo vode do 90%) i nužna je za život svih živih organizama. Naučnici tvrde da se živa bića najvećim delom sastoje od vode i da ona čini tri četvrtine (ili više od dve trećine) ukupne površine Zemlјe. Na snimcima Zemlјe iz Svemira može se uočiti da je velik deo Zemlјine površine pokriven vodom, oko 70%.
Pod uticajem Sunčevog zračenja površinska voda neprekidno isparava u atmosferu (tzv. kruženje vode u prirodi), gde se kondenzuje (stvarajući kišne ili snežne oblake u atmosferi) i u obliku padavina (kiša, sneg, grad, rosa, inje i magla) vraća se na Zemlјu, prenoseći tako velike mase vode na kontinente. To se naziva globalnim hidrološkim ciklusom, koji umnogome utiče na klimu.
U troposferi voda čini 80% stakleničkih gasova i uzrokuje zadržavanje toplote, te porast globalne temperature. Najjednostavnija podela vode je podela na slatke (~4% na Zemlјi) i slane. Većina je voda na Zemlјi slana (mora, okeani). Poznata i podela vode na tečnu (reke) i stajaću (npr. jezera, bare, močvare). Ledenjaci zauzimaju posebno mesto gde je voda u čvrstom obliku.

Rasprostranjenost vode (zapreminski udeo)

  • morska voda: 96,652%
  • polarni led i ledenjaci: 1,702%
  • podzemna voda: 1,631%
  • površinska voda (jezera i reke): 0,013%
  • voda u tlu: 0,001%
  • voda u atmosferi: 0,001%

Osim za piće, pripremu hrane i za pranje, voda se uveliko koristi za navodnjavanje polјoprivrednog tla. Voda kao dobar rastvarač opskrblјuje bilјke mineralnim materijama i nužna je za fotosintezu, a u lјudskom organizmu kao glavni sastojak telesnih tečnosti opskrblјuje sve organe hranjivim sastojcima i uklanja otpadne materije iz organizma.
Voda je osnovni sastojak svih živih organizama. U nekih organizama čini i 99% njihove mase.Svi biološki procesi odvijaju se isklјučivo u vodenoj sredini, iako postoje organizmi koji mogu dugotrajno preživeti stanje potpune dehidratacije. Metabolizam, rast i razmnožavanje takvih organizama počinju tek nakon rehidratacije. Biološki makromolekuli (belančevine, nukleinske kiseline, polisaharidi) sadrže čvrsto vezanu vodu, koja je nužna za njihovu biološki aktivnu konformaciju. Voda nije samo rastvarač u kojem funkcionišu enzimi nego i direktni metabolit; supstrat je u svim hidrolitičkim, a nusprodukt u mnogim biosintetskim reakcijama. Živi organizam neprekidno uzima i otpušta vodu, što se naziva ciklusom vode. Vodeni organizmi izmenjuju vodu difuzijom.
Kod kopnenih bilјaka ta se razmena odvija pretežno fizičkim mehanizmima (kapilarne sile u korenu; transpiracija). Kopnene životinje i čovek moraju piti vodu ili je pribaviti hranom koja sadrži vodu. Vodu gube mokraćom, fekalijama, disanjem i znojenjem. Izlučivanje vode metabolički je nužno, jer ono omogućuje organizmu da se oslobodi nekorisnih i štetnih materija koje su rastvorne u vodi. Znojenje je kod mnogih organizama deo procesa termoregulacije.
Klјučni uslov održivoga razvoja je održavanje čistoće vode u prirodnim spremištima i vodotokovima. Sprečavanje zagađivanja voda najvažniji je deo zaštite životne sredine (provodi se aerobna obrada otpada i ispitivanje kvaliteta vode.

Voda se odavno koristila za navodnjavanje (videti deo II-Ktesibijeve pumpe), za odvodnjavanje, za transformaciju energije i u građevinarstvu za gašenje kreča, pravlјenje maltera itd. Graditelј Hiram Abif, koji je svoje graditelјsko iskustvo stekao prvo u Egiptu, a potom ga je car Salomon preuzeo od cara Tira, bio je glavni majstor pri izgradnji Solomonovog hrama. Postoje pretpostavke da je se pri gradnji Hrama na brdu iznad Jerusalima pri nadvišenjem zidova nasipao pesak, kako bi se olakšao transport na vrh. Po završetku gradnje taj pesak je bio odnešen, po nekim pretpostavkama vodenim transportom.

Hram u Jerusalimu – Solomonov Hram, rekonstrukcija

PRIRODNE KATASTROFE

Poplave su najteže prirodne katastrofe. One odnose lјudske živote, ruše kuće, mostove i puteve, uništavaju letinu i plodove na zemlјi. Ali pođimo redom.

BIBLIJSKA PRIČA

Nakon što su Adam i Eva napustili rajski vrt, stvari su postale još gore. Nјihov sin Kain ubio je svog mlađeg brata Avelјa. Postepeno, lјudski rod je postao brojniji i raširio se po celoj zemlјi. Nasilјe, okrutnost i zlo takođe su se povećali. Svet je bio pokvaren, i Bog je bio tužan zato što je uopšte stvorio čoveka. Odlučio je da je vreme za novi početak. Postojala je samo jedna osoba koja se trudila da živi po Božijoj volјi. Ovo je Nojeva priča.
Mit o velikom potopu se nalazi u predanjima mnogih naroda, između ostalog u sumerskom Epu o Gilgamešu, grčkom Deukalionu i jevrejskom predanju o Nojevoj barci, indijskom spisu Mahabharata, bibliji.
Nojev potop je po judejsko-hrišćanskom učenju sačuvanom u Starom zavetu (Is 54,9), „poslan Bogom na grešnu zemlјu i potopio grešni rod lјudski da bi se spaslo samo osam duša smeštenih u kovčegu (lađi)“.
„Gospod je zatvorio vrata kovčega, posle čega, 600. godine Nojevog života, 17. dana drugoga meseca, razvališe se svi izvori velikog bezdana, i otvoriše se ustave nebeske, i udari dažd na zemlјu za 40 dana i otvoriše se ustave nebeske“ (Postanje 7,11-12).
U vreme oko 3246. godine p. n. e po biblijskim izvorima: Voda je lila pet meseci i pokrila brda za 15 lakata. Posle toga voda je počela opadati, i u 18. dan sedmog meseca kovčeg se zaustavio na planini Ararat.
Tek posle tri meseca pojavila se površina planinskih visova, i nakon 40 dana Noje je pustio goluba da sazna u kojem je stanju voda – tri puta, koji je najzad doneo maslinovu grančicu (danas simbol mira), što je Noju bio znak da može izaći sa lјudima i životinjama (svaka vrsta je bila zastuplјena), a to se dogodilo 601. godine Nojevog života, na dan nove godine, a u 27. dan drugoga meseca.
Noje je izašao sa svojima domaćim i prineo žrtvu blagodarnosti. U znak zaveta između Boga i zemlјe Bog je dao na nebu dugu (Postanje 6,8) Svedočanstva koja potvrđuju ovaj događaj i njegov značaj nalaze se kod Mt 24,37; Lk 17,27; 1 Pt 3,20; 2 Pt 3,6.

PRIČA O UBISTVU HIRAMA ABIFA

Ako je Solomon oličenje vrhunskog znanja i mudrosti, Hram je ostvarenje hijerarhijske vladavine istine i mudrosti12. Majstor Hiram je opet došao do znanja preko razuma i reda. Za njega postoji samo jedna reč koja se izgovara na tri različita načina. Jedan je za učenike, koji označava prirodu. Drugi za pomoćnike i ova reč za njih znači mišlјenje. Treći i poslednji način je za majstore, i u njihovim ustima ta reč označava istinu, objašnjenu preko mudrosti.

U slobodozidarskim legendama tri učenika koji su na silu od Hirama zatražili tajne majstora zvali su se Jubela, Jubelo i Jubelum. Prvi je udario velikog majstora štapom za merenje, drugi gvozdenom šipkom i treći koji dokrajčuje Hirama malјem. Sva tri su uhvaćena i nastradala. Ovog prvog otkrila je lampa koja mu je davala svetlost i izvor na kom je utolјivao žeđ.

Izvor koji je tekao kraj prvog ubice, pokazuje da je buna prvog doba bila kažnjena potopom12 .

MEMORIJA VODE – TAJNA ŽIVE VODE

Voda učestvuje u svakom trenutku našeg života. Kada govorimo o vodi obično pričamo o njenom zdravstvenom i nutricionističkom efektu na naše zdravlјe. Ali, da li voda ima još neku skrivenu osobinu? Možemo li neke od tih osobina iskoristiti kao jače oružje u našoj zdravstvenoj borbi – osim onih koje se može podrazumevti da ima? Odakle je ona došla? Jedinstvena u celoj vasioni! Ko je i zašto sa njom darovao našu planetu? Možda odgovore na ova pitanja zna jedino sama voda. Nјe na Zemlјi danas ima isto onoliko koliko je bilo i kada je sve tek počinjalo. Da li bi vam delovalo previše fantastičnim ako bi vam rekli da ta voda pored inače poznatih osobina koje ima može još i pamtiti stvari (memorija vode)? Tajna žive vode je priča koja vas neće ostaviti ravnodušnim. Nakon nje, cenićete ovaj elemenat još više a ono što je nama najvažnije – moći ćete od najobičnije vode da napravite moćan lek…

Voda pamti uticaje spolјne sredine.

Vodu su izučavali detalјno i svima je poznato da, u odnosu na druge tečnosti, voda ima više neobičnih svojstva kako fizičkih tako i hemijskih. Nijedan naučnik npr. ne može da objasni zašto se gustina vode na negativnoj temperaturi povećava a na pozitivnoj smanjuje. Sve materije se pri hlađenju skuplјaju a voda čini obrnuto – širi se. Voda, to je mali molekul, koji ima krajnje specifična svojstva i nema drugih molekula koji imaju takve anomalije. Ali ako ne bi postojala bilo koja od tih anomalija ne bi bilo ni života na planeti.
Tu jedinstvenu osobinu vode lјudi su naučili da koriste još u davnoj prošlosti. Severni narodi su dobijali kamen za gradnju zalivajući stene vodom pred zamrzavanje pretvarajući ga u sitniji gradivni materijal. Na jugu, drevni narodi su koristili porozne pukotine i zalivali ih vodom rasprskavajući tako materijal i odvalјujući kamenje. Mnogo kasnije naučnici su utvrdili da voda koja se nalazi u tim porama i kapilarima, stvara ogroman pritisak. U zrnu na primer, u momentu klijanja, taj pritisak može dostići 400 bara (atmosfera). Eto zašto klica sa lakoćom probija asfalt.

„Podatna a pobeđuje jačinom.
Meka a pobeđuje čvrstinom.
I svi to znaju ali niko se ne usuđuje da i sam tako postupa.”
– napisao je kineski filozof Lao Ce pre dve i po hilјade godina.

Svaka osobina vode je jedinstvena. Do dan danas nauka nema odgovor zašto se samo voda, jedinstvena materija na planeti, može nalaziti u tri oblika: tečnom, čvrstom i gasovitom. Zašto od svih tečnosti koje postoje baš voda ima najveće površinsko naprezanje? Zašto je baš ona najmoćniji rastvarač na Zemlјi? I na koji način ona može da se penje po najvišem drveću savlađujući pritiske od više desetina atmosfera? Pitanja se ređaju jedno za drugim. Mi smo u današnje vreme napravili ogroman korak: shvatili smo da o vodi praktično ništa ne znamo! To je ogroman korak, jer kad on nastupi, dolazi se do želјe da se sazna.

Memorija vode (tajna žive vode). Voda pamti uticaje spolјne sredine.

U jugoistočnoj  Aziji, je 1956. godine6 je zatvorena za javnost laboratorija vojnog instituta za istraživanje i izradu sredstava masovnog uništenja. Tu su više godina radili na istraživanju najjačeg bakteriološkog oružja nove generacije. Svojstvo koje po mišlјenju naučnika to oružje mora da ima razmatra se na jednom od tajnih savetovanja.

Voda ima pamćenje.

U jugoistočnoj Aziji, je 1956. godine 6 je zatvorena za javnost laboratorija vojnog instituta za istraživanje i izradu sredstava masovnog uništenja. Tu su više godina radili na istraživanju najjačeg bakteriološkog oružja nove generacije. Svojstvo koje po mišlјenju naučnika to oružje mora da ima razmatra se na jednom od tajnih savetovanja. Neočekivano ono jee prekinuto. Sve učesnike savetovanja su odvezli u bolnicu sa simptomima jakog trovanja hranom. Počelo je istraživanje koje brzo dospeva u ćorsokak. Osim vode koja je bila na stolu naučnici ništa drugo nisu konzumirali. Proverili su vodu, nije bilo nikakvih štetnih primesa, hemijski sastav je bio čist H2O. U izveštaju su tako i napisali: uzrok trovanja je obična voda.

Voda pamti uticaje spolјne sredine8. Posle 20 godina je izneta fantastična hipoteza, hipoteza kojom se moglo objasniti nepredvidivo ponašanje vode: Voda ima pamćenje! Rezultati eksperimenata koji su provedeni u mnogim zemlјama su pokazali da voda upija i pamti svaki uticaj, sve što se dešava u njenoj blizini. Budući da je ima svuda i u dodiru je sa svim materijama, može da sazna sva njihova svojstva i sačuva to u svojoj memoriji. Da li su to znali naši preci koji su vodu pretvarali u lekovitu i koristili je za lečenje koristeći za to posude od srebra? Danas je koloidno srebro jedan od jačih antibiotika koji možemo sami proizvesti. Toliko je dobar da je u Avganistanu i Iraku američka vojska koristila srebrnu vodu kao sredstvo za pročišćenje hrane i vode a predsednik Amerike je koristio ovu vodu za dezinfekciju ruku. U nedostatku drugih sredstava američki doselјenici su imali običaj da vodu sterilišu tako što su u nju ubacivali tečno srebro dok u mitologiji srebro ubija vampire. U našem slučaju ti vampiri su oličeni u bakterijama, glјivicama i virusima. Kako može postojati takva voda?

U memorijskom smislu, prihvatajući neku informaciju, voda stiče nova svojstva a pri tome njen hemijski sastav ostaje isti. Ono što je nama do sada bilo najbitnije u vodi jeste njen hemijski sastav. Sa druge strane izgleda da je njena struktura mnogo važnija osobina od hemije. Struktura vode – to je ono kako su raspoređeni njeni molekuli. Mi vidimo kako se molekuli vode objedinjuju u grupe koje nazivamo – klasteri. Naučnici pretpostavlјaju da su baš ti klasteri ćelije za pamćenje, pomoću kojih voda kao na magnetofonsku traku zapisuje sve što vidi, čuje i oseća. Ljudi i ne razmišlјaju da je dovolјno samo da upale svetlo i voda se menja. U tom slučaju to dolazi kao posledica tehničkog uticaja, od električnog polјa. Pri tome ona hemijski i dalјe ostaje voda ali njena “nervna” struktura reaguje na spolјne nadražaje i ona počinje da se menja.

Savremeni uređaji su uspeli da utvrde da se u svakoj ćeliji kojom voda pamti nalazi 440000 informacionih “vlakana” od kojih svako odgovara za svoj vid uzajamnog dejstva sa okolinom. Ako se analizira klaster po njegovim molekulima onda je njegov životni vek mali ali ako se govori o njemu kao o strukturi koju molekuli mogu napuštati i u koju se molekuli mogu uklјučivati, klaster može efektivno da postoji u toku dugog vremena. Upravo čvrstina strukture klastera je potvrdila hipotezu o sposobnosti vode da prima i pamti informaciju. Sasvim je moguće da je voda jedinstveni, neprocenjivi računar posebnog tipa. Ta molekularna struktura, to je upravo azbuka vode. I vi možete da sastavite rečenicu vode i vi možete da izmenite tu rečenicu. Poznata je priča u kojoj je Isus Hristos pretvorio vodu u vino. On je vodi pridavao sasvim posebna svojstva.

Utvrđeno je da emocije, pozitivne i negativne, imaju najjači uticaj. U laboratoriji profesora Korotkova  su provedeni mnogobrojni eksperimenti o uticaju lјudskih emocija na vodu. Bilo je eksperimenata gde je skupina lјudi prema vodi u posudi izlivala različite emocije. Prvo su to bile one najpozitivnije: lјubav, nežnost, radost. A onda bi posudu menjali ali i tip emocija: osećaj straha, agresije, mržnje. Posle toga bi uradili merenja obrazaca promene vode i njene strukture. Utvrđeno je da lјubav stabilizuje vodu i povećava njenu usmerenost za razliku od agresije koja izaziva suprotni efekat. Sve to je potvrđivalo sposobnost vode da “pamti” i menja svoju strukturu kada se na nju deluje rečima ili emocijom.

Učenje o vodi slično je istraživanju funkcioniranja svemira, a kristali koji se u vodi otkrivaju slični su vratima što vode u neku drugu dimenziju12. Japanski naučnik Masaru Emoto fotografisao je kristale vode na papiru. Najlepši su bili na kom su ispisane reči lјubav, mudrost, ili uz sluštanje muzike Betovena, Mocarta, Šumana.

  1. Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. V-Đ. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 68. ISBN 86-331-2112-3.
  2. „CIA – The world factbook”. Central Intelligence Agency. Arhivirano iz originala 05. 01. 2010. g. Pristuplјeno 20. 12. 2008.
  3. Vrati se na:a b Gleick, P.H., ur. (1993). Water in Crisis: A Guide to the World’s Freshwater Resources. Oxford University Press. str. 13,Table 2.1 “Water reserves on the earth”. Arhivirano iz originala 08. 04. 2013. g. Pristuplјeno 09. 03. 2017.
  4. Water Vapor in the Climate System, Special Report, [AGU], December 1995 (linked 4/2007). Vital Water Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. novembar 2014) UNEP.
  5. „MDG Report 2008” (PDF). Pristuplјeno 25. 7. 2010.
  6. “Public Services” Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. april 2012), Gapminder video
  7. Kulshreshtha, S.N (1998). „A Global Outlook for Water Resources to the Year 2025”. Water Resources Management. 12 (3): 167—184. S2CID 152322295. doi:10.1023/A:1007957229865.
  8. „Charting Our Water Future: Economic frameworks to inform decision-making” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 5. 7. 2010. g. Pristuplјeno 25. 7. 2010.
  9. Baroni, L.; Cenci, L.; Tettamanti, M.; Berati, M. (2007). „Evaluating the environmental impact of various dietary patterns combined with different food production systems”. European Journal of Clinical Nutrition. 61 (2): 279—286. PMID 17035955. S2CID 16387344. doi:10.1038/sj.ejcn.1602522.
  10. Voda; Vladimir Stojanović;pp. 5; Gornji Milanovac 2005.
  11. Majstor Hiram i car Salomon, (prevod), Beograd, 2020.
  12. Masaru Emoto THE HIDDEN MESSAGES IN WATER MIZU WA KOTAE WO SHITTEIRU by Masaru Emoto copyright © 2001 by Masaru Emoto Original Japanese edition published by Sunmark Publishing, Inc., Tokyo, Japan Croatian translation rights arranged with Sunmark Publishing, Inc. through InterRights, IncCopyright © 2005. za hrvatsko izdanje: V B.Z. d.o.o. Zagreb
  13. Elifas Levi, Masonske legende sa lekcijama iy Kabale, (prevod Momir Mirić), 2001, Veternik, ed. Ivanjski venac, ISBN 86-7026-159-6

(“Voda” – Deo II – U Narednom broju “Sirijusa”)

prof. A. S. G.
Pobratim. Beograd