2 – 3 SVETI JOVAN KRSTITELJ – I deo

Da li smo se zapitali nekada, zašto su Masoni za svog zaštitnika uzeli baš Sv.Jovana? Zašto Lože rade pod zaštitom baš ovog svetitelja? Ko je bio Sv.Jovan? Zašto je on tako važan Masonima? Zašto je on uopšte važan hrišćanima? Da li je i on bio Mason? Da li je pomagao Masone? Ili je razlog svemu tome možda simbolika njegovog ovozemaljskog delovanja ili njegov specifičan životni put?

A posebno je zanimljivo pitanje: koji je to Sv.Jovan? Onaj „letnji“ ili onaj „zimski“? Ili neki treći? Ili to ima veze sa „Obretenjem glave Sv.Jovana“? Ili to uopšte nije hrišćanski Sv.Jovan, nego neki drugi, jer Kraljevska umetnost nije vezana za religije, pa samim tim nije ni za bilo kakavog hrišćanskog sveca…

Da ne budemo pretenciozni u nameri da sve odjednom objasnimo, upoznajmo malo bolje Sv.Jovana. Probajmo da pustimo malo Svetlosti na njegov život, na odnos hrišćanske crkve prema njemu, na narodne običaje vezane za Sv.Jovana, a i da ga upoznamo malo bolje. A ostalo će nam se možda posle toga samo kasti…

ROĐENJE I ŽIVOT SV.JOVANA

24. juni (Ivanjdan ili Ivandan) po starom kalendaru, a 7. juli po novom kalendaru je praznik rođenja Sv.Jovana Krstitelja. Jovan je rođen kao dugo čekano dete, od prestarelih roditelja Zaharija i Jelisavete. Rođen je tačno šest meseci pre Isusa Hrista.

Može se reći da je u životu Sv.Jovana sve bilo, u najmanju ruku, čudno – počev od rođenja, hrane, odeće i vaspitanja u surovoj judejskoj pustinji. Svoje detinjstvo i ranu mladost Sv.Jovan je proveo u pobožnom domu svojih starih roditelja. Budući svesni velikog zadatka koji je predstojao njihovom detetu, da bude prethodnik Mesijin, oni su dali zavet Bogu: da će im sin celog života živeti asketskim životom. Askete (nazareji, nazoreji), obično su se povlačili u pustinju. Tako je i Sv.Jovan živeo u judejskoj pustinji, gde je postio (hranio se isključivo medom od divljih pčela i biljkama) a uz sve to, Sv. Jovan je bio u danonoćnom molitvenom dodiru s Bogom i vršio je svoje duhovno pripremanje za veliki zadatak – preteče Mesijinog (onoga koji prethodi Spasitelju). U pustinji ga je Bog oslovio, poslao među ljude, i zadao mu da počne da priprema staze za dolazak Spasitelja. Da priprema ljude, kako u njihovoj svakodnevnici, tako i u njihovim dušama.

Sv.Jovan je pozivao ljude da se pokaju i najavljivao dolazak carstva nebeskog. Mnogo naroda je dolazilo da ga sluša, verovali su mu i kajali se. On je pokajnike krštavao u reci Jordan.

Jednog dana, videvši među pokajnicima Isusa, Sv.Jovan reče: “Ti treba mene da krstiš, a Ti dolaziš meni?”. Tada mu Isus odgovori: “Pusti sada, jer tako treba da ispunimo svu pravednost”. Posle ovoga Sv.Jovan pristade da krsti Isusa. On potopi Isusa u reku i krsti ga. A u tom trenutku, kada je Isus po izvršenom krštenju izlazio iz vode, nebo se otvorilo i Duh Sveti u obliku goluba, simbola čistote, bezazlenosti i svetosti, lebdeo je nad Njim. I čula se gromoglasna reč Božija: “Ovo je sin Moj ljubljeni, koji je po Mojoj volji“. Kroz taj čin pokazala se i misija Hristova u svetu i put našega spasenja, jer Gospod uze grehe čitavog čovečanstva i pod njima umre (potapanje) i ožive (izlazak iz vode). (Matej 3;14,15,16,17)

Tada je Sv.Jovan ispunio svoju misiju. Od tada pa nadalje, o njegovom daljem životu i delima se dosta manje zna.

Sv.Jovan je završio svoj ovozemaljski život tako što mu je, na zahtev zle carice Irodijade, odsečena glava. Dan smrti Sv.Jovana obeležava se praznikom Usekovanje, 29. avgusta po starom kalendaru, odnosno 11. septembra po novom kalendaru. Na taj praznik hrišćani poste, bez obzira u koji dan pada.

HRIŠĆANSTVO I SV.JOVAN

Pored datuma rođenja i datuma smrti Sv.Jovana, hrišćani još nekoliko datuma tokom godine posvećuju ovom, dragog nam, svetitelju.

Kako se njegova glavna uloga u životu odigrala na dan Bogojavljenja, crkva je od starine posvetila dan po Bogojavljenju spomenu njegovom, Sabor Sv.Jovana Krstitelja (Jovanjdan) 7. januara po starom kalendaru, a 20. januara po novom kalendaru. Na taj dan je dugo vremena  svake godine ruka Jovanova, a koju je doneo Jevanđelist Luka u Antiohiju (svoje rodno mesto) bila iznošena pred vernike.

Posebno je zanimljiva priča o tzv. Obretenju glave Sv.Jovana Krstitelja. Prema predanju, Sv.Jovan je bio posečen, a zatim je Irodijada naredila da mu se glava ne sahranjuje zajedno sa telom, jer se bojala da strašni prorok nekako ne vaskrsne. Stoga je uzela njegovu glavu i zakopala na nekom skrivenom mestu, duboko u zemlju. Njena dvorkinja Jovana nije mogla trpeti da glava Božjega čoveka ostane na takvom mestu. Ona je tajno iskopala, odnela u Jerusalim i sahranila na Gori Jeleonskoj (prvo obretenje glave Sv.Jovana Krstitelja).

Posle izvesnog vremena neki znameniti vlastelin prišao je Hristu, ostavio svoj položaj i zamonašio se. Tako, kao monah, nastanio se na Gori Jeleonskoj baš na onom mestu gde je Jovanova glava bila zakopana. Zidajući sebi ćeliju, kopao je duboko, našao zemljani sud i u njemu glavu, za koju mu se javi tajanstveno, da je Jovanova. Po predanju, on je poljubio Krstiteljevu glavu i zakopao je na tom istom mestu (drugo obretenje glave Sv.Jovana Krstitelja). Na taj dan, 24. februara po starom kalendaru, a 9. marta po novom kalendaru, proslavlja se prvo i drugo obretenije glave Sv.Jovana Krstitelja kao pomen na ove događaje.

U VIII veku glava svetog Jovana preneta je u mesto Komane, ali već 850. godine odneta je dalje, u Carigrad, gde je položena u crkvi. Dakle, ta čudotvorna glava je išla od ruke do ruke, ponirala u zaborav i opet se pojavljivala, dok najzad nije preneta u Carigrad. Mnoga čudesna isceljenja pripisivala su se toj glavi. Iako dok je bio živ, Sv.Jovan nije učinio nijedno čudotvorno delo, njegove mošti su izgleda dobile čudotvornu moć. Treće obretenije glave svetog Jovana Krstitelja, kao hrišćanski praznik, slavi se 25. maja po starom, a 7. juna po novom gregorijanskom kalendaru.

Među jevanđeljskim ličnostima koje se pominju u vezi Hrista Spasitelja, ličnost Sv.Jovana Krstitelja zauzima sasvim zasebno mesto. Kako po načinu njegovog dolaska na svet, tako i po načinu života, po ulozi u krštavanja ljudi za pokajanje i krštenja Mesije, tako najzad i po svom tragičnom okončanju života. On je bio ličnost izuzetne moralne čistote. Od svih ostalih proroka Sv.Jovan se razlikuje naročito time što je on imao tu sreću da je mogao i rukom pokazati svetu Onoga koga je prorokovao. Za ruku Sv.Jovana se priča da ju je svake godine, na Ivanjdan, arhijerej iznosio pred narod. Ponekad se ta ruka javljala raširena, a ponekad i zgrčena. U prvom slučaju najavljivala je rodnu i obilnu godinu, a u drugom nerodnu i gladnu.

NARODNI OBIČAJI VEZANI ZA SV.JOVANA

Običaji u našem narodu, koji se vezuju za Ivanjdan, mnogobrojni su i raznoliki. O Ivanjdanu se pletu venci od poljskog cveća i njima se kite staje. Uoči tog dana, u nekim krajevima, pastiri pale vatre, obilaze torove i ovce gde čuvaju stoku, a zatim se penju na brda i igraju svakojake igre oko vatri. Ovo paljenje vatri na visovima, za Ivanjdan, dovodi se u vezu sa paljenjem badnjaka uoči Božića, čime se hoće reći da zimsko, božićno Sunce ne sija tako visoko i ne greje tako toplo kao letnje, ivanjdansko. Pletenjem venaca želi se reći da je priroda u razvoju došla do svoje najviše tačke, do svog maksimuma (letnji solsticij), pa se tim vencima priroda kruniše i ovenčava.

Ti venci ujedno treba da podsećaju i mlade da razmišljaju o svadbenim vencima. Devojke tada u vence stavljaju crvenu ružu. Smatra se da je Ivanjdan toliko veliki praznik da se Sunce čak tri puta “zaustavi” tokom tog dana.

Crkva ovaj praznik naziva Ivanjdan, a narod dodaje još nekoliko nadimaka: Biljober, Metlar, Svitnjak, Igritelj i Narukvičar, što jasno pokazuje mnoštvo raznih običaja koji se upražnjavaju na ovaj veliki letnji praznik. Voda dobija posebnu moć, pa se svi kupaju u rekama, potocima, jezerima. Bilje i trave imaju pojačana lekovita svojstva. Zato se bere lekovito bilje i pletu venci, koje se čuva u kući kao lek protiv raznih boleština.

Ivanjdan se može, u neku ruku, nazvati i devojačkim praznikom – jer je čitav niz rituala poveren devojkama. U mnogim našim krajevima, noć uoči Ivanjdana, devojke pale ivandanjske vatre i s vencima od ivandanjskog cveća celu noć igraju i pevaju. U ranu zoru se razilazile, a svaka nosi ugarak iz vatre, i ispleten venac koji stavlja na vrh kapije.

U vinogradima se ništa ne radi. Vinogradari se čuvaju i da uđu u vinograd tri dana pre i tri dana posle Ivanjdana. Kažu da tih sedam dana vinograd najviše napreduje, jer ga čuva Sv.Jovan.

ZAKLJUČAK. ILI TEK UVOD?

Toliko zanimljivosti i interesantnih detalja o Sv.Jovanu, i to samo u pogledu njegove biografije, biblijske uloge, odnosa sa crkvom i narodnih verovanja. A uopšte i ne dodjosmo do veze Sv.Jovana sa Masonima!!!

Pa… dobro. Neka nešto ostane i za sledeći nastavak priče o našem zaštitniku.

Neka našu maštu, do tada, zagolica samo par detalja. Naime, svima je poznata činjenica da su 24. juna 1717, u Londonu, četiri slobodnozidarske Lože skinule sa sebe veo tajnosti, sakupile se u „Goose and Gridiron Ale-house“, i osnovale Veliku Ložu Engleske. I to baš na dan Sv. Jovana Krstitelja…

A i pre toga, ranijih godina, Lože su se uvek okupljale na ovaj dan i obeležavale ga, s velikim poštovanjem prema Sv.Jovanu…

A intrigantna je i pretpostavka da su Templari u Jerusalimu svojevremeno iskopali glavu Sv.Jovana Krstitelja i da su je nosili u bitkama ispred sebe. Smatralo se da im je ova relikvija davala izuzetnu moć i da je sa njom počeo njihov uspon…

Brat B.R.
Loža „Nemanja“ Niš