„Ne bi me ni tražio da me (već) nisi našao“
Skoro sve svetske Obedijencije u svojim konstitutivnim dokumentima kao prvi cilј masonerije ističu izučavanje nedovolјno istraženih prastarih tajni i misterija, u cilјu duhovnog napretka i uzdizanja svog članstva. Ovaj opšti cilј proizlazi iz pojedinačnog. Masonstvo je dakle individualističko. Polazna tačka je izgradnja sebe, svaki član izgrađuje sebe na osnovu etičkih principa i reklo bi se da tu leži glavna tajna Slobodnog zidarstva. Iz ovoga proizlazi da lične koristi nisu materijalne, već duhovne prirode. Dakle Mason mora da shvati da su njegovi najunutrašnjiji motivi pokazatelј njegove stvarne sopstvenosti, a oni koji dozvole da ih u masonsko Bratstvo uvedu društveni položaj, finansijski ili poslovni cilјevi, ili sebični i materijalistički ideali, time automatski sami sebe odvajaju od Masonerije.
Koji to motiv izvodi masonskog Kandidata iz profanog sveta i vodi zavojitim stepenicama do Svetlosti? To može znati samo on lično jer se u njegovom srcu krije motiv njegovih dela. U svakom slučaju motiv je najvažniji od svega, jer kada padamo, ako je naš motiv istinski, mi pobeđujemo. I kada postižemo uspehe , ako je naš motiv nedostojan, mi gubimo.
Ako pođemo od činjenice da je moj motiv bio da svet učinim bolјim, postavlјam sebi pitanje, kako će moja duhovna nadogradnja doprineti ostvaranju ovog cilјa, kako će sredinu koju sam zatekao učiniti bolјom i da li je za to zaista dovolјno samo moje duhovno prosvetlјenje. Kako je ovo pitanje u potpunosti imlicirano u Fihteovoj tezi da „u svakom opažanju opažaš samo svoje vlastito stanje“, jedan od mogućih odgovora na moje pitanje pokušaću da nađem upravo u Fihteovoj „Filozofiji masonstva“ i analizi Marinka Lolića koju je dao u naučnom radu „Filozof u masonskoj loži“.
JOHAN GOTLIB FIHTE (1762-1814) spada u grupu istaknutih filozofa nemačke klasične filozofije koji su obojili lјudsku misao i delo početkom tehnološke revolucije savremenog doba. Rođen je u siromašnoj sredini, studirao teologiju i rano počeo da predaje na Jenskom fakultetu. Isto tako rano počeo je da se interesuje za filozofiju sa težištem na dalјem razvoju Kantovih misli. On ponovo uzdiže čoveka kao pojam u filozofiji, što je pre njega pokušao i Dekart.
Kako samo objašnjenjima simbola ne mogu dokučiti misiju masonskog bratstva, razradu teme ću bazirati na Fihteovom moralnom zakonu koji jednostavno glasi „budi“. On je važan filozof jer je upravo na tom zakonu razvijao filozofske osnove savremene masonerije.
„Mislim dakle jesam“ kaže Dekart
„Činim dakle jesam“ kaže Fihte
U razvoju svoje misli Fihte piše „Ja imam samo jedno potpuno osećanje svog bitisanja, da delujem izvan sebe. Što više činim, sve više postajem srećniji.“ Ideja delovanja ima status načela. Na tragu Kantove misli, rano je razvio svoje shvatanje filozofije kao nauke koje se ne iscrplјuje u ravnodušnom teoretskom saznanju. Prema Fihteovoj filozofskoj zamisli, moderne nauke i naučna istraživanja moraju se odnositi na najvišu svrhu čovečanstva, na oplemenjivanje lјudskog roda, a glavni zadatak vidi u širenju humaniteta u najvišem smislu te reči. Na ovaj način, već u prvom ciklusu svojih predavanja, princip rada je podignut na nivo najvišeg načela egzistencije i izvora lјudske sreće. Šta više, princip delovanja postao je kategorički imperativ Fihteove filozofije.
Ove reformatorske ambicije nemačkog filozofa, da svoju filozofsku misao učini delotvornom u realnosti, za nas ima značaj koji je iznet u delu „Filozofija masonstva“ ili pod drugim nazivom „Pisma Konstantu“. Samo delo je nastalo iz predavanja pred izabranim bratstvom Lože Rojal Jork u Berlinu 1800. godine, anonimno objavlјenim tek 1802.godine. Na osnovu analize izvornog teksta, zaklјučuje se da je Fihte u masonsko bratstvo stupio 1792. godine u neku Ložu u Gdanjsku a da su pomenuta predavanja prvo izvršena 1794. godine prilikom njegove afilacije u Ložu Ginter kod stojećeg lava u Rudolštatu.
U početku Fihte je prema masonima imao vrlo ambivalentan stav, pa je čak odbijao da potvrdi svoju masonsku pripadnost. Kao klјučni razlog on ističe nedostatak glavne svrhe u masonstvu. Nepostojanje glavne svrhe ali i stalni sporovi među masonskim ložama (što znači da to nije samo nama svojstveno) izazivale su kod njega velike nedoumice o pristupanju u bratstvo. Međutim bio je ubeđen da i pored krupnih nedostataka, masonsko bratsvo predstavlјa sigurno sredstvo koje omogućava da se dođe do uticajnih društvenih veza, ali i potrebu da se u savremenom dobu, koje ocenjuje kao iskvareno, stvori jedno društvo koje bi predstavlјalo seme dobra.
Iz ovoga je proizašla Fihteova namera da masoneriju iskoristi za širenje filozofije transcendentalnog idealizma. Taj plan je vidlјiv u promeni stava prema klјučnom pitanju masonskog reda : problemu određenja glavne svrhe. U afilacionoj besedi, koja čini osnovu filozofije masonstva on iznosi na razmatranje svoja razmišlјanja o tom problemu. „Svrha čoveka ne leži nigde drugde do u čoveku samom.“ Tu jednostavnu univerzalnu svrhu on određuje na sledeći način: “Konačni, ali nedostižan cilј čovekov jeste savršenstvo, no njegov dostižni cilј je stalno usavršavanje: njegov konačni nedostižni cilј je potpuna sloboda od slepe prirodne sile u njemu i uticaja spolјašnjih stvari na njega. No, njegov dostižni cilј je neprestano oslobađanje“.
Primenjujući transcendentalnu metodu i principe transcendentalne filozofije Fihte daje sebi zadatak da temelјno ispita „šta je masonstvo po sebi i za sebe, ili tačnije, šta ono po sebi i za sebe može biti ili šta treba da bude“. Već na samom početku svog predavanja jasno je stavio do znanja da kritička istoriografija koja istražuje nastanak, širenje i razvoj Slobodnog zidarstva, ne može otkriti pravu svrhu masonskog reda. Drugim rečima, nastojao je da pokaže da se kriterijumi ne mogu pronaći u kontraveznoj tradiciji, već se moraju temelјiti na zakonima uma. Ovakav metotdološki obrt u kritičkom preispitivanju svrhe masonerije imao je za posledicu ne samo drugačije određenje njenog oblika, već i njenog sadržaja.
Ispitujući iz transcendentalne perspektive svrhu masonskog reda, Fihte je došao do zaklјučka, da je glavni čovekov zadatak da pronađe nešto čemu će kao svom najvišem cilјu podrediti sve i na osnovu čega će, kao svog apsolutnog merila moći da sudi o svemu. To najviše merilo treba da bude u neposrednom jedinstvu s čovekovom unutrašnjom prirodom. Transcendentalnom dedukcijom principa masonerije, /“SPOZNAJ SAMOGA SEBE“/ Fihte je pokazao da se kao svrha masonskog reda može istraživati samo ono što mudar i dobar čovek uzima za svrhu vlastitog života, na osnovu čega je došao do zaklјučka da konačnu svrhu lјudskog opstanka na zemlјi čini čovečnost koju nosimo u sebi i njeno najviše moguće usavršavanje.
Svojom teorijom univerzalnog vaspitanja Fihte je nastojao da reafirmiše pravo značenje zahteva za najvišim mogućim razvitkom humaniteta, shvaćenog kao čovekovog načina živlјenja. Ta zamisao utemelјena je na fundamentalnom uvidu, istaknutom na početku moderne epohe, da teoretsko znanje po svojoj prirodi ima praktični karakter i da predstavlјa glavni uslov čovekove emancipacije. Verovao je stoga da su članovi masonskog reda dužni da svoja znanja i veštine prilože na način koji će biti pristupačan svim pripadnicima zajednice. To, pre svega, znači da iz vlastitih iskustava moraju da odstrane sve ono što ima partikularni karakter. Upravo traženje medijuma univerzalnosti za različita pojedinačna saznanja i iskustva predstavlјa glavni zadatak masonskog saveza.
Tek kada u svom formiranju dostigne punu zrelost (a pod zrelošću se podrazumeva dostizanje najšireg obima lјudske slobode i humaniteta lјudske ličnosti), slobodni zidar stiče sposobnost da utiče na odnose među lјudima koji se nalaze van masonskog reda. Ovaj stav se zasniva na uverenju da niko ne zauzima svoje mesto u velikom društvu svrsishodnije od onoga ko je u stanju da zahvalјujući svom znanju vidi šire od svoga staleža, ko ima pregled ne samo nad tim staležom, nego i nad onom finom graničnom linijom koja razdvaja izdvojeno i veliko lјudsko društvo.
Krajnji cilј masonske edukacije Fihte vidi u stvaranju uzornih članova velikog društva koji bi bili omilјeni i popularni naučnici, razboriti, a ne samo spretni trgovci i mudri vaspitači. Transcendentalna dedukcija filozofskih principa masonstva, koju je Fihte izvršio u svom prvom predavanju, predstavlјa s jedne strane temelјnu pripremu za filozofsko utemelјenje kriterijuma za procenjivanje savremenog stanja zidarstva, njegovih obreda, zakona i običaja, a s druge strane, njome su detalјno razmotrene mogućnosti primene glavnih principa filozofije masonstva – „SLOBODE, JEDNAKOSTI, BRATSTVA“.
Svestan dubine razdora koji postoji između ideala života i sveta u kojem je živeo, Fihte svoja predavanja završava pozivom Konstanu, izmišlјenoj ili stvarnoj ličnosti, kojoj su ova razmatranja posvećena, da ako se slaže s njegovom filozofijom slobodnog zidarstva, ne bude samo puki posednik znanja, već da deluje i to utoliko revnosnije što više bude uveren da stvarnost zaostaje za tim idealima. Ovaj apel temelјi na filozofskom uverenju da „onaj ko pri uočavanju nedostataka lјudskih odnosa diže ruke i odlazi žaleći se na zla vremena“ taj po njemu „nije nikakav muž“ . Ostajući dosledan svom filozofskom uverenju u praktičnu moć filozofskog mišlјenja, Fihte se ne obraća, toliko onima koji su sposobni samo da steknu teorijski uvid u lјudsku nesavršenost, već pre svega onima koji su spremni da preuzmu tešku i odgovornu dužnost njihovog oplemenjivanja.
Dakle, izgraditi etički hram celog čovečanstva konačni je cilј Slobodnog zidarstva, a dužnost nacionalne masonerije je pripremiti svoj narod za taj cilј. Koliko ćemo dosegnuti u postizanju tog cilјa na savesti je svakoga od nas.
Br.S.V. PL Konstantin Veliki, Or.Niš