Prve radnje koje smo kao Učenici Kralјevske umetnosti naučili u radionici Slobodnog zidarstva odnosile su se na način stajanja, hodanja i sedenja, nezavisno od aktivnosti koje su se odvijale paralelno sa tim stanjima. Na taj način stvoreni su uslovi materijalnog – fizičkog ponašanja kao temelјa za duhovnu nadogradnju. U velikoj su zabludi oni koji veruju da mogu dostići duhovne planove Prirode, a da pre toga ne prođu kroz materiju – fizički oblik koji će uobličiti u izraz duhovne moći, jer prvi stepen u razvoju Majstora Masona jeste majstorstvo nad konkretnim uslovima života i razvoj čulnih centara koji će kasnije postati kanali za izražavanje duhovnih istina.
Rudolf Štajner iznosi da prvo treba stvoriti uslove za tajnog učenika, a kao prvi uslov iznosi potrebu da svoju pažnju moramo usmeriti na unapređenje telesnog i duhovnog zdravlјa. Na sličan način, u starim objašnjenjima obaveza tajnog učenika, razmatraju se duho-vni zahtevi onoga koji oseća, da bi se mistički mogao povezati sa velikim duhovnim bratstvom koje je sakriveno iza ezoteričnog rituala. U nizu zahteva ovde se od suštinskog značaja ističe dovolјno proučavanje predmeta anatomije. Telo je živi hram živoga Boga i prema njemu se treba ponašati saglasno tome. Disanje, ne samo da održava život, ono je u tom smislu i veza sa našom dušom, sa živim Bogom.
Vratiću se pravilnom stajanju, posebno u Bratskom lancu i pravilnom
sedenju. Ali pre svega hoću da napomenem da ako mislimo da disanjem pokrećemo dijafragmu
i pluća radi snabdevanja tkiva kiseonikom, imaćemo jedan pristup, ali ako smatramo
da je cilј smirenje i kontrola uma, imaćemo sasvim drugi pristup. Ja u ovom slučaju
pričam o čulima u položaju koji treba da obezbedi pravilan protok vazduha i mentalni
stav koji u sebi treba da sadrži i neku vrstu samopoštovanja – prav dostojan stav.
Čovek čulima opaža svet, ali čovek ne živi po diktatu čula! On živi kroz proces disa-nja. Ako pitate zašto je čovek živ onda morate shvatiti njegovo disanje. Mi udahom unosimo u telo kiseonik koji je potreban za život. On zatim, prožima celo telo u kojem lebdi hilјade čestica uglјenika. Kada se kiseonik meša sa uglјenikom, nastaje uglјen-dioksid. Isto kao kada se kiseonik meša sa kamenim uglјem, punim uglјenika, nastaje CO2. Uglјenik je, takođe prisutan u svim bilјkama, životinjama, kamenu …
Zaklјučak: naš život se odvija putem stalnog inkorporiranja našeg tela u ostatak sveta, udisanjem kiseonika i izdisajem uglјen-dioaksida. Ako bi ova prostorija bila puna CO2, mi ne bismo mogli da živimo ovde. CO2 je smrt, a kiseonik je život!
Dakle, naš život stalno oscilira između života i smrti u uzdisaju i izdisaju. Zamislite da sanjate… Otklјučavate , a ne možete da otklјučate. Neko viče iznutra!
„Osećate strah!“
Zamislite … stavite maramicu na usta … i ne možete da dišete!
„Osećate strah!“
Znači „STRAH“ zavisi od udisaja i izdisaja!
Zaklјučak: mi ne živimo sa našim mišićima i kostima, već sa vazduhom koji dišemo!
Čovek je izložen silama Zemlјe, a sila Zemlјe jeste raspadanje i razgradnja. Mi samo tabanima stojimo na zemlјi, a uspravlјamo se ka višim svetovima disanjem! I na taj način se suprostavlјamo razgrađujućim silama Zemlјe! Čovek stari, jer su njegove supstance zahvaćene silom Zemlјe, a ostaje u životu, ako se stalno zaštićuje od zemlјe procesom disanja.
Sledi zaklјučak: disanje je naša zaštita od sile Zemlјe!
Sledi banalni zaklјučak: disanje je život!!!
Kada čovek nije u stanju da pravilno diše, on se vraća u položaj pre začeća, rastvara u kosmički etar i vraća u svet iz kojeg je došao.
Sledi zaklјučak: ako razumemo disanje, mi razumemo rođenje i smrt!
Rudolf Štajner kaže: „Lek za bolest je u izdisanju Zemalјskih uticaja, koji deluju na obolelu osobu“. Praktikanti Joga disanja smatraju da udahom unosimo energiju vazduha, koji nazivaju prana. „PRANA“ je univerzalna kosmička energija, koja se javlјa u bezbroj vidova, nalazi se u svim oblicima materije, grubom materijalu, grubom kamenu, ali i u čoveku dok diše. Ponovo možemo izvesti zaklјučak, kao na početku; da se život odvija putem stalnog inkorporiranja našeg tela u ostatak sveta – uzdisajem i izdisajem.
Joga treninzi, imaju i meditaciju na disanje. Disanje je dakle meditativna veza između fizičkog i viših svetova. Upravo sada dolazimo do zaklјučka da nas dva osnovna stava, stojeći i sedeći, dovode do stanja meditacije disanja u kojima otvaramo kanale ka duhovnoj nadogradnji.
1. Osnovni stojeći položaj
Osnovni stojeći položaj / Joga položaj Planina-Tadasana/ jeste položaj sam za sebe i zahtevniji je nego što izgleda. U tom položaju stojimo mirno, nepomično, stabilno i spokojno – kao planine. Položaj „planine“ može imati mnoge varijante obzirom na položaj ruku. Izvodi se u nekoliko koraka: Treba stati tako da se pete stopala dodiruju , a da su stopala pod pravim uglom. Svodovi stopala da su podignuti koliko to obuća dozvolјava. Težinu tela ravnomerno rasporediti na stopala. Učvrstiti butine i podići čašice kolena ali bez stiskanja trbušnih mišića. Butine blago uvrnuti prema unutra. Zamislite kao da puštate korenje kroz skočne zglobove i osetite kao da se energija iz tla kreće prema gore kroz noge, stomak, trup, sve do vrha glave. Otvorite grudni koš i pustiti lopatice ka dole. Ruke postaviti prema zahtevu stava i stepena u kome se mason nalazi. Centrirajte glavu tačno iznad karlice sa vilicom paralelnom na pod. Izvući glavu iz vrata. Smekšajte pogled i gledajte u dalјinu. Recite u sebi „Ja jesam“ bez ikakvog atributa.
Ovo je osnovni položaj u kojem se diše lagano i polako, bez naprezanja, čiji je osnovni cilј dublјe stanje mira uma kako bi bio spreman na aktivnost unutar sebe samoga. Drugim rečima to je položaj koji obezbeđuje takvo disanje koje otvara duhovne kanale, kojim je naš um spreman da primi poruku. U ovom položaju se primaju tajne slobodnog zidarstva, a najprihvatlјivija tehnika disanja u tom položaju je Rebirting disanje, disanje novorođenog deteta.
2. Osnovi sedeći položaj
Osnovi sedeći položaj / Joga položaj Pritka- Dandasana/ jeste zahtevan položaj za duže sedenje. U tom položaju sedimo pravo da bi obezbedili pravilno i puno disanje. U ovom položaju otvaramo kanale duha koji na miran način prati ritual i prima poruke koje se kriju u njegovoj simbolici. U tom položaju slušamo i doživlјavamo duhovno bratstvo masonerije. Pravilno sedenje je definisano ritualom: kičma je pravo postavlјena, stopala se dodiruju u petama i postavlјena su pod pravim uglom, ruke su postavlјene na butine sa dlanovima ka podu. Kako biste dobili čvrst prav položaj leđa, pokušajte (sa udahom) vizualizovati energiju kako struji sa dna kičmenog stuba do vrata i ramena (sa izdahom) nazad do repne kosti. Butine su čvrste ali ne u grču. Možete pokušati osetiti kao da puštate korenje iz sedalnih mišića u pod. Zamislite da vam je kičma neka pritka u središtu trupa koja je čvrsto ukorenjena u pod. Kao i u prvom slučaju koristi se tehnika laganog disanja u prvilnom – neprekidnom nizu.
3. Rebirting disanje
Rebirting disanje je ujedno tehnika sa kojom sam se najviše bavio. Efekti u Rebirting disanju, događaju se na sva četiri nivoa:
- telesnom,
- emocionalnom,
- mentalnom i
- duhovnom.
Rebirting disanje je sposobno da ima uticaj na sva ova četiri nivoa: Pokazuje da je naše disanje sposobno da akumulira emociju stresa… Zamislite letnji dan…uživate i hodate seoskim sokakom, iznenada iz dvorišta zalaje pas! Šta nam se dešava… Desi nam se da smo momentalno zaustavili dah … Svaki stres čini da reagujemo zaustavlјajući dah. Zaustavlјanje daha zbog stresa, čini da imamo deformisano disanje, a deformisano disanje znači da dišemo samo gornjim delom pluća. Posle svakog stresa disanje ostaje deformisano. Zbog toga što koristimo samo gornji deo pluća, naše telo pati od nedostatka kiseonika pa se telesne i mentalne funkcije usporavaju… taj način disanja jeste bolesno disanje, a povremeno telo vas natera na uzdah da bi vam dalo signal.
Vraćajući pun udisaj kroz rebirting disanje, osvešćavamo traumatične situacije iz života i disanjem ih uklanjamo. Rebreting disanje jeste paralela psihoanalizi. Svesno i namerno izvođenje disanja po ovom ritmu, ima za rezultat javlјanje telesnog i psihičkog stanja, koje tom ritmu odgovara. Namerno disanje po ovom ritmu ima za neposrednu posledicu, daleko više upijanje PRAME u nervni sistem u daleko većim količinama od normalne.
Zaklјučak: svaki pojedinačni dah unosi duhovnu supstancu u naše telo.
Poreklo latinskog naziva za dah ili disanje je „in spiritus“ što znači „Bog u nama“. Odatle dolazi i reč inspiracija ili ispunjenost duhom. I treći put možemo upotrebiti rečenicu: Život se odvija putem stalnog inkorporiranja našeg tela u ostatak sveta – udisajem i izdisajem.
Vladanje dahom je isto što i vladanje sobom, fizički i duhovno! Ako i ne doživite osećaj duhovnog balansa, vrlo opiplјiva korist pravilnog disanja u navedenim položajima biće: opuštanje mišićne tenzije, povećanje kapaciteta pluća, pobolјšana detoksikacija, dramatično smanjenje strahova i aneksioznosti, jačanje imunog sistema i umirenje uma. Svesnost o dahu jedna je od najbolјih metoda uopšte za smirenje i stabilizaciju uma.
Nadam se da sam uspeo da pokažem da je disanje nosilac životne i spiritualne energije. Primenjeno u Bratskom lancu, u kome je leva ruka (ruka emocija) okrenuta naviše prema energiji svoga Brata, a desna ruka (ruka razuma) okrenuta naniže, koja predaje energiju svome Bratu, pravo je mesto gde svaki Brat primenom laganog disanja može otvoriti kanale ka svom duhu i osetiti snagu strujeće energije Bratstva.
Zaklјučak: Pazite na svoj dah!!!
B.J. PL Konstantin Veliki, Or.Niš