Da bi neko postao član masonskog bratstva pre svega mora svojim bićem, delom i ponašanjem da se, potpuno nesvesno, za to kvalifikuje. On mora da bude „Mason bez kecelje“. U masoneriji se najčešće za takvog čoveka koristi termin: „Slobodan čovek na dobrom glasu“. Pod slobodom se danas pre svega misli na slobodu duha. Otvorenost ka prihvatanju novih saznanja. Ka razlikama i drugačijem mišljenju. Sloboda označava i slobodu odlučivanja pa i slobodu izbora da se pristupi nekoj organizaciji ili društvu. Dobar glas je karakteristika ljudi koji za sobom ostavljaju tragove u kojima se vidi čovečnost, empatija i filantropija. Ljudi koji su i u društvenoj zajednici viđeni kao ugledni i primerni. Ukoliko ovakva osoba, sa visokim moralnim i etičkim normama, za prijatelja ima Masona majstora kraljevske umetnosti, može biti ponuđena da se priključi bratstvu Slobodnih Zidara.
Kandidat za članstvo će od strane
svog garanta biti upoznat sa nekim elementima Masonerije i Škotskog obreda,
drevnog i prihvaćenog. To će mu pomoći da prihvati predlog koji je dobio.
Međutim, njegova želja je samo potreban uslov. Da bi postao član reda Slobodnih
Zidara, neophodno je da ga braća koja se već nalaze u bratskom lancu prihvate.
Selekcija je stroga jer podrazumeva da ni jedan mason u obedijenciji neće da
iskaže protivljenje prijemu kao i to da će svi majstori masoni u loži glasati
„belo“. Ovaj uvodni, nulti, korak, na neki način je već sam po sebi deo
inicijacije.
Inicijacija u masoneriji predstavlja ritual kojim se neko prvi put uvodi u masonsku Ložu i prima u savez Slobodnih Zidara. Njen cilj je da kandidatu pomogne da odbaci oklop kojim se dogmatski branio od iskušenja i problema koje racionalan život nosi. Time se otvara mogućnost za usvajanje novih saznanja i za usavršavanje uopšte. Na neki način duh kandidata se oslobađa pa postaje spreman i za prijem osnovnih masonskih tajni koje će mu kao prve biti saopštene na putu kojim će ići ceo svoj život.
Ako je neko prepoznat i prihvaćen kao kandidat za pristup masonskom bratstvu, sigurno će dobiti podstrek svom samopo-uzdanju i želju da se dalje usavršava i uzdiže. On će nepovratno krenuti tim putem i pored toga što je još uvek u profanoj tami. Istraživaće i proučavati dostupnu literaturu. Ipak da bi kandidat postao deo bratstva, mora da prođe kroz sam ritual inicijacije u pravoj i potpunoj masonskoj loži.
Masonerija je u konstituciji Velike
Lože Francuske iz 1964. Godine definisana kao „Tradicionalni i univerzalni
inicijacijski red zasnovan na bratsvu“. Ritual inicijacije je jedini način da
neko postane Slobodni Zidar. Sam ritual je pun simbolike i alegorije. Pre
početka rada, kandidat se zatvara u sobu izgubljenih koraka. U njenom polumraku
on se susreće sa svojim profanim životom. Od njega se traži da kroz odgovore na
nekoliko pitanja artikuliše svoja razmišljanja o nekim bitnim i suštinskim
stvarima kao što su Bog, etika, moral. Kandidat tada nije ni svestan da u tom trenutku
piše svoju filozofsku oporuku. Misli mu nekoliko puta, svojim ulaskom u sobu,
prekida neko od braće i proverava da li se kandidat predomislio u svojoj
nameri? On time
pokušava da pokoleba kandidata koji možda nema duhovnu potrebu za samo
usavršavanjem i radom na samom sebi. Kada kandidat istraje u svojoj rešenosti i
napiše svoju oporuku, kreće na simbolički put od tame u kojoj se nalazi ka
svetlu koje će dobiti u Hramu. Često se početak i kraj ovog puta nazivaju i
simboličkom smrću i uskrsnućem. Proces inicijacije se obavlja u toku jednog obreda a zapravo opredeljuje
ceo život masona. Slobodni zidari rade na sebi celog svog masonskog života.
Njegov boravak u sobi za razmišljanje odnosno sobi izgubljenih koraka
predstavlja ujedno i njegovo prvo iskušenje.
Kandidat se u Hram uvodi naročito pripremljen. On ne može ni da se kreće bez pomoći brata – pripemajućeg majstora koji ga vodi i na koga se on oslanja tokom inicijacije.
S obzirom da je Masonerija društvo sa tajnama, sasvim je logično i očekivano da će oni koji žele da u njih prodru morati da polože zakletvu. Kandidat tada shvata, ukoliko do tada nije, da njegova želja da stupi u bratstvo nosi i apsolutnu odgovornost i obavezu. Na početku rituala on će nekoliko puta imati priliku da odustane od svoje namere. Samo nepokolebljiv i rešen čovek, iskrenih namera i velike želje za usavršavanjem može da prihvati ovu pretnju i nastavi putem kojim je krenuo. Da bi se inicijacija nastavila, kandidat treba da prihvati i činjenicu da će celog svog života marljivo raditi i „klesati kamen“. Ova metafora označava dug i mukotrpan rad na intelektualnom i moralnom usavršavanju.
Pre nego se kandidat povede na simbolička putovanja i iskušenja, moraće da se zakune na Oltaru zakletve. Ovo je prva od tri zakletve koje će dati. To je ujedno i poslednja prilika kada ima mogućnost da odustane i vrati se svom profanom životu. Još jednom će biti opomenut da će krivokletstvo u njemu izazvati gorčinu i grižu savesti.
Centralni deo rituala predstavljaju simbolička putovanja kao i iskušenja kojima će da bude podvrgnut. Svako od putovanja i iskušenja, imaju svoju simboliku i predsta-vljaju stadijume u pročišćenju duha kandidata. Prvo putovanje je puno prepreka i odvija se uz prisustvo velike buke. Ono simbolizuje život sa teškoćama i izazovima strasti koje čovek bez velike moralne snage i saznanja ne može sam da prevaziđe. Samo vođen bratskom rukom kandidat uspeva da ostane na svom putu. Svako sledeće putovanje sa sobom nosi manje prepreka i buke. Ovim se simbolizuje da se životne teškoće lakše prevazilaze kada je čovek na putu vrlina i ličnog usavršavanja. Poslednje putovanje se odvija u potpunom miru i bez ikakvih prepreka. Simbolički pokazuje da istrajavanje na moralnom uzdizanju obezbeđuje miran i tih život.
Put inicijacije kandidata sada dovodi do vrhunca rituala. Posle polaganja zakletve na vernost braći i redu, kandidat je spreman da mu se da Svetlost. Scena krivokletsva izaziva šok kod kandidata koji je u svakom obredu inicijacije neophodan. U ovom trenutku se dešava suštinska promena u kandidatu. To je ujedno i kulminacija upozorenja koja su mu tokom čitave inicijacije saopštavana a odnose se na posledice ukoliko se bude odlučio za krivokletstvo. Živa slika govori više od stotinu reči! Sa druge strane kandidat saznaje da će mu sva braća priteći u pomoć kada mu ona bude bila potrebna. Sada je kandidatu jasno da pristupanje bratstvu nosi sa sobom veliku odgovornost i nudi nesagledive mogućnosti.
Poslednje iskušenje za njega
je potreba da svu braću u Loži prihvati sa iskrenom ljubavlju bez obzira na
eventualna drugačija profana iskustva. Predočava mu se i da je možda najteže da
se suoči sa samim sobom kao potencijalno najvećim svojim neprija-teljem. Sada
mu je potpuno jasno da su bratska ljubav i samopoštovanje osećanja koja čine karike
bratskog lanca neraskidivim.
Kandidat
polaže i treći put zakletvu a potom ga Časni Starešina simbolički stvara
odnosno proglašava masonom učenikom kraljevske umetnosti. Simbolički gledano,
to je njegovo uskrsnuće ili ponovno rađanje. On sada već vidi tri velika svetla
a uskoro će mu biti predočeni i ostali alati učenika. Takođe će mu biti i
saopštene tajne prvog stepena.
Inicijacija je ovim završena a njena kulminacija je stavljanje kecelje učenika. Ova kecelja, bele boje, sa jednim vrhom nagore, simbolizuje čistotu duha slobodnih zidara jer se na beloj boji svaka nečistoća lako uočava. Vrh, koji na neki način štrči, ukazuje na podvojenost materije od duha. Kecelja se u Loži nosi uvek i sa ponosom. Predstavlja simbol reda, predstavlja najvrednije znamenje masona.
S.P.(“Nemanja”
Niš)