Bratska ljubav i milosrđe su stubovi i osnovni postulati slobodnog zidarstva. ˝Voli svog brata kao što voliš samoga sebe. Onaj ko kaže da je na Svetlu a mrzi svog brata, daleko je od Svetla˝. Posmatrani kao socijalne kategorije, ispunjavaju zadatak koji je slobodno zidarstvo preuzelo u cilju širenja ljubavi i mira u svetu.
Milosrđre je možda jedna od najprepo-znatljivijih aktivnosti masonerije u savreme-nom svetu. Međutim, mnogi masonski mislioci i autori smatraju da to ne može biti svrha postojanja slobodnog zidarstva, da se na taj način masonerija izjednačava sa mnogim filantropskim organizacijama. Po njima, širenje učenja Drevnih Misterija je ono zbog čega je masonerija osnovana i zbog čega bi trebala da postoji. Sve manje od toga je promašena misija.
Međutim, kada se skinu velovi sa ovih postulata, otvara se sva lepota i mudrost na kojima naše bratstvo počiva. Shvataju se osnovne postavke samog postanka i svrhe živote, povezuje se sa suštinom metafizičkog učenja, otkrivaju se mudrosti Drevnih Misterija.
Kako je Kabala poslednjih decenija postala otvorena svakome ko ima iskrenu želju za odgovorom na pitanje ˝Šta je svrha i suština života˝, ispostavlja se da je njena veza sa masonerijom neraskidiva. Da su im postulati skoro identični, a sama srž postojanja je, po Kabali davanje i deljenje, a po masoneriji bratska ljubav i milosrđe. Radi se o potpuno identičnim stvarima.
STVARANJE
Da bi ovo shvatili, moramo krenuti od načina na koji Kabala objašnjava stvaranje univerzuma. Mnogo pre Big Benga, koji označava nastanak materijalnog sveta, a koji je jedan od najvećih kabalista Rav Isaac Luria, ili Ari, objasnio još u XVI veku, nastao je nematerijalni ili spiritualni svet. Sve je počelo sa Mišlju O Stvaranju. U Kabali se Arhitekta Svih Svetova zove Tvorac. Ništa ne postoji sem Trvorca i onoga što je on stvorio, a to je Kreacija. Po Misli Stvaranja, Tvorac je odlučio da napravi Kreaciju sa isključivo jednim ciljem: da je ispuni neograničenim uživanjem i radošću. To je osnovna sila koja vodi našu evoluciju! Mi smo stvoreni sa osnovnim razlogom da dosegemo savršeno i beskonačno stanje.
Shvatanje stvaranja spiritualnog sveta je nama koji smo ograničeni percepcijom čulima prilično teško. Kabalisti kažu da i pored toga, sam trud uložen u učenje i pokušaj prevazilaženja tih ograničenja dovodi do duhovnog napretka.
Proces stvaranja je povezan sa drvetom života i deset sefirota, na koje i masonerija u svojim poukama upućuje, a koji predstavljaju razvojne faze svesti. Samo deseta sefira, Malchut, pripada ovom našem, materijalnom svetu koji možemo da percipiramo, a devet viših sefirota su u duhovnom svetu, nama nerazumljivom i nepoznatom. Kabala koristi pojam 1% realnosti u kojoj živimo. Upravo je cilj proučavanja Kabale spajanje sa tih 99% i dostizanje potpune ispunjenosti.
U celokupnom stvaranju, razvojna sila počiva na dve želje: jedna pripada Tvorcu i to je želja za davanjem, a druga pripada Kreaciji i to je želja za primanjem. Početak stvaranja, nulta faza, se na hebrejskom naziva Behina Shoresh. To je Misao Stvaranja koja se javila Tvorcu. Napraviti kreaciju i ispuniti je neograničenom radošću. Gotovo istovremeno, nastaje Posuda za primanje te svetlosti, Kreacija, i to je prva faza, ili Behina Aleph. Aleph je prvo slovo hebrejskog alfabeta i ima po Kabali numeričku vrednost jedan. Ove dve faze su potpuno isprepletane i čine dva pola jedne celine, pri čemu je jedan pol želja za davanjem, Tvorac, a drugi želja za prima-njem, Kreacija. U ovom trenutku, Posuda je potpuno ispunjena radošću zbog Svetla koje je primila. Nulta faza je sefira Keter, ili kruna, a druga je Hochma, ili mudrost. Zbog toga se i ovo svetlo zove Svetlo mudrosti, ili Ohr Hochma.
U narednoj fazi, Kreacija oseća da postoji davalac svetla i želi da oseti zadovoljstvo davanja, sledeći svoju prirodu primanja zadovoljstava. Ona hoće da oseti kvalitet ili osobinu Tvorca. Međutim, kako je stvorena samo za primanje, jedino što može da uradi je da odbije Svetlo i to je druga faza, ili Behina Bet. Bet je drugo slovo hebrejskog alfabeta sa numeričkom vrednošću dva. Sefira koja odgovara ovoj fazi je Bina, što znači primetiti. Ovde je primećena osobina Tvorca, a to je davanje, a odbijeno Svetlo je Svetlo Milosti, ili Ohr Hasadim, koje Kreacija ne želi da primi.
Ovo sve dovodi do nove faze u kojoj Kreacija shvata da nije napravljena da bude davalac i odlučuje da jedan deo svetlosti primi, a jedan emituje, to je takozvano primanje u cilju davanja, iza koga se krije velika kabalistička filozofija i mudrost. Dakle, ova faza je dualna, naziva se Behina Gimel, treće slovo alfabeta, sa vrednošću tri. Ona obuhvata nekoliko sefirota, koji se zajedno nazivaju Zeir Anpin i sadrže Hesed, Gevura, Tifferet, Netzah, Hod i Yesod.
Nakon ovoga Kreacija shvata još jednu osobinu Svetla, a to je Misao stvaranja, stvoriti kreaciju i ispuniti je neograničenim zadovoljstvom. Tada kreće četvrta faza, ili Behina Dalet, četvrto slovo alfabeta, u kojoj kreacija odlučuje da primi kompletno svetlo i dostigne takozvanu jednakost forme sa Mišlju stvaranja. Sefira Malchut, ili kraljevstvo, označava ovu fazu, a naziva se još i Svet Bez Kraja ili Olam Ein Sof , odakle vode poreklo sve duše i svi svetovi. Malchut smo mi, naš svet pripada takođe četvrtoj fazi stvaranja. Ona u sebi sadrži prethodne faze razvoja, ali se i kompletno razlikuje od njih, jer Kreacija želi ultimativno zadovoljstvo, a to je da postane identična sa Tvorcem. Ne želi samo da ponavlja njegove radnje već želi i saznanje zašto Tvorac radi to što radi, zašto davanje predstavlja izvor tolikog zadovoljstva. Razumevanje Misli Stvaranja u Kabali predstavlja najviši nivo razumevanja i naziva se ˝postignuće˝. Želja za ovim je najjača sila u celom stvaranju i vodi kompletnu evoluciju, ona je u nama duboko usađena, bili mi toga svesni ili ne, a dok ne dođemo do odgovora, nećemo postići smirenje.
U ovoj fazi se sve menja, Kreacija odlučuje da prevaziđe želju za primanjem samo za sebe, počinje jedan nezavisan proces novog stvaranja u kome se kreira uzlazni, povratni put u kome će se Kreacija ujediniti sa Tvorcem i sa Mišlju stvaranja.
NASTANAK DUŠE I MATERIJALNOG SVETA
Da bi Kreacija postigla svoj cilj i završila Stvaranje spajajući se ponovo sa Tvorcem, ona stvara odgovarajuće okruženje koje će joj u tome pomoći. Zbog toga se četvrta faza deli na gornji i donji deo. Gornji deo čini pet svetova, a donji pojednostavljeno rečeno, čini duša. Suštinski, radi se opet o želji za primanjem za sebe i želji za davanjem. Svetovi nisu fizički entiteti već su sačinjeni od želja koje je Kreacija u stanju da primi u cilju davanja Tvorcu, a duša je sačinjena od želja na kojima tek treba raditi, koje treba korigovati i koje su još uvek u egoističnom obliku. Svetovi su pogodna sredina za vršenje korekcije pojedinačnih želja, tako da se ovde radi o različitim nivoima altruizma i želje za davanjem. Viši svet radi na korekciji viših želja i obrnuto. Mi o ovome imamo saznanja od Kabalista koji su u ovim svetovima boravili, u zavisnosti od njihovog duhovnog nivoa i koji su nam te svetove opisali, bilo usmeno bilo putem kabalističkih knjiga.
U četvrtoj fazi je prvo formiran njen gornji deo, duhovni svetovi Adam Kadmon, Atzilut, Beria, Yetzirah i Assia, a nakon toga je Bog stvorio prvobitnu celovitu dušu, koja se naziva Adam Ha Rishon, ili prvi čovek. On se brzo uzdigao do najvišeg sveta, Adam Kadmona, nakon čega je zgrešio i padao kroz pet svetova i 125 koraka u materijalni svet, odvojen od duhovnih barijerom ili granicom. Tada se duša raspala na 600 000 delova, a svaki od ovih delova celovite duše ima 613 egoističnih želja. U materijalnom svetu se izgubila svest o celovitosti duše i ljudi umesto zajedništva, jednakosti i ljubavi, osećaju odbojnost jedni prema drugima, mržnju, potrebu za međusobnim ugnjetavanjem.
Put ka ponovnom ujedinjenju svih 600 000 delova vodi preko korekcije 613 želja za primanjem samo za sebe, znači korekcije ega u potpuni altruizam i želju za davanjem.
U materijalnom svetu, po Kabali, evolucija je vođena razvojem ljudskih želja i smenjivanjem osećaja nedostatka i ispunjenosti u čoveku. Prva grupa želja su bile najjednostavnije želje za održanjem: hrana, seks i sklonište. Njihovim ispunjenjem javio se osećaj nedostatka za gomilanjem i posedovanjem, koji je zamenila želja za moći. Njenim ispunjenjem, čovek je osetio potrebu za znanjem, koje mu takođe nije ispunilo prazninu i donelo spokoj i sreću. Tada se u ljudskom srcu javlja ultimativna želja za spiritualnim putem, za spajanjem sa Tvorcem. U tom trenutku se sve menja, nesvesna evolucija koja je karakterisala razvoj prve četiri želje, prepušta mesto svesnom napretku čoveka uz merdevine ka Svetlosti.
PUT DUHOVNOG UZDIZANJA
Kabala opisuje silazni put, odozgo na dole, objašnjava način na koji smo postali. Međutim, daje nam i detaljnu šemu uzlaznog puta, faze i stanja našeg razvoja, koje vode na gore. Pokazuje nam svrhu, koren i mesta duž puta. To je ono što Kreacija počinje da radi jednom kada napravi restrikciju u primanju samo za sebe, počinje sa uzdizanjem kroz sistem svetova da bi dostigla Misao kreacije i postala jednaka sa Tvorcem.
Kabala nas uči da je svaki od 125 koraka u padu celovite duše zapamćen u nama kao deo spiritualne genetike u kojoj je zabeležena svaka tačka na kojoj se povećavala egoistična priroda želje za primanjem. Pojava želje u srcu za duhovnim putem predstavlja embrion, ponovno rađanje duhovnosti i povezivanje sa spiritualnim genskim lancem (Reshimot ili sećanje) koji sada vodi istim putem samo u uzlaznom smeru. Kada se tačka u srcu javi, čovek dobija pomoć od Svetla koja je srazmerna želji i potrebi u čoveku da se ponovo spoji sa 99% realnosti.
Uzlazni put je predviđen planom Stvaranja i možemo ići kao do sada, težim, nesvesnim putem, putem ratova, patnji, mržnje, haotično, ili svesno putem Tore i Mitzvota. Torah znači pouka od strane Svetla, a Mitzvot je transformacija svake od 613 egoističnih želja u altruističnu. Naš život je tako programiran da je svaki događaj u njemu mogućnost za korekciju i učenje, iza svega stoji Misao Tvorca i ako svesno krenemo u korekciju naših namera, misli i delovanja možemo preskočiti čitav niz reinkarnacija duše i dostići u ovom životu ponovno spajanje sa Svetlom. Ceo naš život je velika lekcija, svaki pojedinačni događaj i osećanje su pouke koje nam Svetlost šalje, ma koliko teške i bolne ponekad izgledale. Radom na sebi, analiziranjem svake situacije, događaja i osećanja kroz prizmu lekcije i shvatanjem da iza svega stoji Misao Stvaranja, koja je čista ljubav, duhovno se uzdižemo. Promena naše želje za primanjem samo za sebe se reflektuje mnogo šire, na naše okruženje i celu ljudsku populaciju, tako da svaki čovek ima mnogo veću ulogu i odgovornost u evoluciji i ostvarenju druge faze plana stvaranja.
Činjenica je da je čovek sa svojih pet čula nesposoban da shvati i dođe u kontakt sa Višom Realnošću ili duhovnim svetom. Naša čula imaju potpuno drugačiji program od onog koji se nalazi u 99% realnosti i taj program se zove ˝egoizam˝. Kabala pod ovim terminom podrazumeva sve ono što nas sprečava i zaustavlja u duhovnom razvoju, a iza svega se krije pitanje ˝Šta je tu za mene?˝ To pitanje, svesno ili nesvesno, vodi sve naše postupke i osećanja, to ja naša priroda, tako nas je Tvorac kreirao, našim životima upravlja želja za primanjem. Strah, patnja, bes, mržnja, tuga, sebičluk, agresija, gordost. Sve su to stanja nepoznata duhovnom svetu, to su karakteristike 1% realnosti u kojoj živimo. Program koji vodi Višu Realnost je želja za davanjem, potpuna suprotnost materijalnog sveta.
Da bi čovek stupio u kontakt sa spiritualnim svetom, potrebno je da izgradi ono što Kabala naziva dodatnim, šestim čulom, koje funkcioniše po principima duhovnog sveta. To šesto čulo je osnovno sredstvo pomoću koga se ulazi u Višu Realnost i kreće lestvicama naviše, na put spajanja sa Tvorcem.
Ovde dolazimo do suštine ovog rada. Šesto čulo se bazira na DAVANJU. Znači ceo spiritualni put i razvoj zavisi od kompletne promene naše prirode, iz egoistične u altruističnu, moramo ovladati oruđem koje nas vodi naviše, pri čemu možemo koristiti jedino ono što nam je Tvorac dao, a to je želja za primanjem. Ona se mora polako transformisati u ˝primanje u cilju davanja˝. Sama reč Kabala znači primanje, ili preciznije ˝ispravan način primanja˝.
Napredujemo kroz pet nivoa duše, u zavisnosti od stepena kojim smo želju za primanjem zamenili željom za davanjem. Početak je Nefesh, dugi nivo Ruach, zatim Neshama, Haya i Yesod, putem preko 125 stepenika. Svrha svake reinkarnacije ili pojedinog života, jeste da se izvrši korekcija duše, što se u Kabali naziva Tikkun. Mi se rađamo sa tačno određenim zadacima kojima nastavljamo duhovni razvoj iz prethodnih života. Prvi korak u duhovnom napretku je registrovati sopstvene nedostatke, naš Tikkun, a onda aktivno raditi na njemu. Nekome je to strah, nekom bes, nekom ljubomora, lista je dugačka, a iza svih se nalazi želja za primanjem i ego. Kabala uči da reinkarnacija nije svaki novi život, već da je svaka korekcija koju napravimo jedna reinkarnacija, tako da je rešavanjem sopstvenih Tikkuna nekada u jednom danu moguće napraviti kvantne skokove na duhovnom putu.
Na kraju tog puta, kada se ispuni jedan od najvećih zakona, jednakost forme sa Tvorcem, Kreacija je stvorila sopstvenu Misao Stvaranja.
KONCEPT I ZNAČAJ BRATSKE LJUBAVI
Početak 21. veka je, po Kabali, završna faza razvoja ljudske civilizacije. Pojava želje za duhovnim putem, tačkom u srcu, je bila u vreme velikog Kabaliste Isaaca Lurije, Arija, u 16. veku, a sada se ovaj proces zaokružuje. Sve više ljudi ima potrebu za duhovnošću i kraj Stvaranja će se desiti korekcijom svih želja kod svih ljudi, spajanjem 600 000 delova razjedinjene ljudske duše. Tek tada će biti moguće ponovno spajanje sa Bogom. Da bi se to desilo, da bi ljudi postali potpuno altruistični, moraju postati svesni da smo svi u stvari jedno i da moramo voleti jedni druge kao sebe same. To je jedini način osećanja iskrenog ushićenja pri davanju drugome.
U Zoharu, najvažnijoj Kabalističkoj knjizi koja vodi poreklo iz prvog veka, se kaže da je svrha života: ˝Voli svog suseda kao što voliš samog sebe˝. To je identično konceptu bratske ljubavi!
Kabala daje slovima i rečima numeričke vrednosti, tako da različite reči koje imaju istu brojčanu vrednost imaju i isto značenje. Kada se pogleda reč ljubav na hebrejskom (ahawa) njena numerička vrednost je 13, isto kao i reč jedan (ehad). Zohar objašnjava da reč jedan i ljubav imaju identičnu suštinu i da je naša razdvojenost čista iluzija. Kabala nas uči da moramo prevazići ovu iluziju da bi se vratili u stanje jedinstva. Ovde se pojavljuje još jedan od osnovnih postulata Kabale, a to je relativnost vremena i prostora. Kada prome-nimo našu svest i shvatimo da vreme ne postoji, vraćamo se tamo gde smo svi bili jedna duša, samim tim ljubav ne postoji kao socijalna kategorija, već je normalno shvatanje da smo svi jedno i voleći druge bezrezervno, mi u stvari volimo sebe. Iluzija prostora nas dovodi u stanje razdvojenosti od bilo čega što nismo fizički mi. Naša duša, sa druge strane zna da smo svi povezani, da smo jedno. Iluzija fizičkog prostora je zbog toga glavni uzrok sebičnosti. Materijalnost i fizički prostor je sila koja nas ograničava da pojmimo 99% stvarnosti i povežemo se sa njom.
Tu dolazimo opet do koncepta davanja i primanja. Kada nekog iskreno volimo, iskrena je i želja za davanjam. Tada davanje postaje primanje, a to je, kao što je već objašnjeno, suština postojanja. Ako daješ svom detetu i njemu je dobro, to je prirodno primanje zadovoljstva za nas same.
Zaključak se nameće sam po sebi, a to je da davanje ili milosrđe, kao i bratska ljubav, imaju najdublje moguće značenje. Predstavljaju samu suštinu stvaranja i posto-janja, prenose mudrost Kabale i Drevnih Misterija, pokazujući na najbolji mogući način slojevitost i velove kojima je slobodnozidarsko učenje obeleženo. Na nama je da istražujemo, radimo i doprinesemo ispunjenju Božje zamisli.
N. N.
P. L. Sloboda, Orijent Beograd, 6015. G. I. S.