Braća me kao takvog prepoznaju. Poznate su mi tajne reči, lozinke i hvatovi, masonski simboli, termini. Čitao sam razne masonske literature.
Smatram sebe dobrim čovekom, na dobrom glasu, a šta o meni misle drugi? Čiji glas je važniji, a čiji glasniji? Zašto smatram da sam dobar čovek? Zato što stavlјam lјubav i brigu o životu ispred svega. Zato što volim i čuvam svoje bližnje; volim i čuvam svoju okolinu; volim i čuvam svoju državu i svoj narod, kulturu i tradiciju i sve što predstavlјa nasleđe naših predaka, sve što nas određuje kao kolektiv i kao jedinke u današnjem životu i vremenu. Takođe, volim da upoznajem i druge kulture, vere i nacije i uživam u razmeni znanja i iskustava različitih lјudi. Smatram da se materijal za doprinos kulturi svog naroda može pronaći analizom kulture driguh. Draga mi je svaka prilika za razgovor sa uspešnim osobama, ukoliko je iskrena i dobronamerna, ali isto tako ne odbijam da pružim trenutak pažnje, koliko sam u mogućnosti i pomoći, siromahu ili čoveku u nevolјi. Može me uveseliti reč prosjaka, koliko i reč kralјa. Cenim svaki razgovor sa starijim ali jednako uživam i u razgovoru sa mlađim od sebe. Ni jednom ni drugom ne tražim bezuslovno poštovanje jer smatram da se poštovanje, iznad svega, zaslužuje. Večito preispitujem sebe i svoje postupke kako bih postigao sklad sa samim sobom, a to predstavlјa ultimativni uslov za sveukupno zadovolјstvo čoveka.
Razumem važnosti filozofije i filozofskog načina razmišlјanja i težim da podstaknem lјude oko sebe da prihvate filozofiju kao deo svog načina života. Filozofija, kao nauka koja se bavi težnjom ka savršenstvu ili jednostavno način razmišlјanja koji nameće ovu težnju, neizostavni je segment kontemplacije i komunikacije u društvu koje teži samorazvoju u pogledu svesti. Profani svet, naveden na konformizam, zaveden naprednom tehnologijom i čežnjom za hedonizmom ne vidi drugi tas terazija. Ne vidi da najveći ili jedini problem čovečanstva čami u neravnoteži razvoja tehnologije u odnosu na razvoj svesti. Neravnoteži učešća duha i učešća materije. Čovek koji želi da pronađe sebe, tragajući na iskren način, shvata da prezire hedonizam jer je njegova definicija u suprotnosti sa spiskom elemenata samorazvoja i samoostvarenja. Iskusan i temelјit čovek prozire varku savremenog doživlјaja hedonizma, sakrivenu mozaikom materijalnih kurioziteta, jer razume razliku između kvalitetnog životnog stila i NETO užitka. Površan čovek navlači na sebe odelo sa cilјem da se uklopi i da se pokazuje bolјim, a posvećen čovek oblači sebe u odelo da bi ukazao poštovanje društvu, formi, sagovorniku i sebi, i time doprinosi opštoj lepoti. S toga jedno odelo ne izgleda isto na dva različita čoveka. Površan, pohlepan, vođen niskim pobudama ne razume vrednost filozofije, ne veruje ni u šta osim u materiju, ne želi da se napreže razmišlјanjem o onome što ne razume kako ne bi došao u opasnost da isklizne iz svoje zone konfora. Zamislite da čoveka terate da razmišlјa o relaciji kraja svemira i pitanja šta se nalazi iza tog kraja? Najlakše bi mu bilo da kaže kako to nema veze sa njim, pa stoga i ne zna. Dakle, uslov za verovanje u filozofiju je verovanje u Boga, verovanje u Tvorca, u Velikog Arhitektu svih svetova, u energiju koja stvara, onu energiju koja menja oblik materije, koja čini i raščinjava, energiju čijeg lanca smo svi deo onoliko koliko smo sami u stanju da se duhovno izgradimo izdižući se iznad materijalnog lanca – lanca ishrane. Ono što svi umemo da opažamo, i duhovni i profani, jeste postojanje svetlosti i postojanje tame. Znamo da postoje zvezde kao i planete koje one privlače i znamo da postoji uzajamna korelacija između njih koja daje uslove za, odnosno čini, život. Znamo da postoji rađanje i umiranje, nastajanje i nestajanje, sabiranje i razilaženje, sinteza i analiza, umnožavanje i delјenje. Iz ovoga možemo da zaklјučimo da što je više sabiranja, umnožavanja, nastajanja i rađanja to je više života, samim tim i više svetlosti. Svaki život, svaka planeta, zvezda, sazvežđe, svaka galaksija, svaki univerzum čini svetlost u teškoj tami svemira. Da li će sav taj multiverzum svu tu tamu ispuniti, ne možemo da znamo, ali znamo da svetlosti treba što više kako je tama ne bi prekrila. Dakle, čak i ako naše oči ne vide tako, iako vide samo obrnuto, naša duša nas upućuje na to da život znači svetlost.
Da li sam ja Mason?
Šta je inteligencija? Za stvaranje bilo kog dela, bila to skulptura, slika, crtež ili parna mašina, ili najsavremeniji automobil, osnova iz koje kreće taj nastanak, nulta tačka, jeste lјubav. Ljubav je osnovni uslov koji budi želјu, pa zatim volјu iz koje se dalјe razvija posvećenost … ka stvaranju, za stvaranjem i stvaranju. Ipak između lјubavi i svega ovoga ostalog, budućeg, stoji nešto što predstavlјa drugi osnovni uslov za stvaranje bilo čega. Taj drugi uslov je svest. Bez svesti o lјubavi, ona ne bi dobila ni pravac, ni smer, ni formu niti bi ostvarila svoju suštinu, svoj potencijal, ne bi se znalo da ona postoji. Svest, dakle predstavlјa klјučni činilac ili možda najkompleksniji, najviši oblik inteligencije. Neko možda zna dobro matematiku, neko je talentovan za slikanje, neko nadasve snalažlјiv ali ako nema svest o tome koja je svrha njegovih vrlina, svest da nije samo on važan, da trenutno nije konačno, da je najvažniji život, bilo čiji i svačiji, onda on ostaje na ograničenom nivou inteligencije i svesti. Sveti duh, koji je manifestacija čiste lјubavi, najpre je postao svestan svog postojanja i sopstvene takve sile, kako bi tek dalјe iz toga shvatio da može i želi da stvara. Dakle, ovaj svet i nijedna planeta verovatno nisu nastali iz crteža u nekom kosmičkom projektnom birou, pažlјivo proračunati, iako se alegorijski može i tako reći, već možemo smatrati da je redosled postanka potekao iz osećanja lјubavi i svesti o energiji koju ona predstavlјa. Da bi lјubav postojala potrebna je i svest o njenom postojanju. Da bi bio prijatelј, potrebno je imati nekoga da mu prijatelј budeš. Da li sam ja prijatelј drugome ili samo sebi? Da li je moguće biti prijatelј samo sebi samome?
Da li sam ja Mason?
Da li verujem da je Bog večna, svemoguća, nepromenjiva mudrost, najuzvišenija inteligencija i neiscrpna lјubav? Da, verujem i odajem mu dužno poštovanje pridrža-vajući se vrlina koje propoveda.
Da li sam ja Mason?
Da li moja vera jeste: Činiti dobro iz ličnog zadovolјstva, a ne samo zato što to smatram obavezom? Jeste i kako bih mogao da postanem prijatelј mudroga, povinovaću se njegovim poukama.
Da li sam ja Mason?
Da li verujem da je Duša besmrtna? Da, verujem i ne želim da činim ništa što bi moglo da je unizi.
Da li sam ja Mason?
Da li se zaista borim neprekidno protiv poroka? Da, u svojoj svesti konstantno utemelјujem cilј borbe protiv poroka, ne činim drugome ono što ne bih želeo da on učini meni, već nastojim da činim drugima ono što bih želeo da drugi meni čine. Pokoravam se svojoj sudbini i trudim se da čuvam svetlo mudrosti.
Da li sam ja Mason?
Da li poštujem roditelјe? Da, roditelјe volim i poštujem čak i kada oni to ne vide. Uvažavam i pomažem starije, razumem i njihove mudrosti i njihova ograničenja.
Da li sam ja Mason?
Šta za mene znače mladost i nevinost? Moja žena i moja deca? Da, ja branim i štitim svim svojim bićem mladost i nevinost. Podučavam mlade sa posebnom pažnjom, posvećenošću i lјubavlјu jer u njima vidim savršeno nesavršenstvo, najlepši i najmekši kamen za obradu, toliko dobar i moćan, a tako osetlјiv na pogrešku majstora, tako lomlјiv, tako svet. Moja žena, moj bračni i najiskreniji drug, ne samo da je moja lјubav već je i ogledalo mojih osećanja, drugi kraj jednoga štapa. Kada bih povredio nju, povredio bih samoga sebe. Kada bih usrećio nju, usrećio bih samog sebe. Moja deca su moja nadogradnja, mogućnost da sve što je za ovaj set izostalo u meni nastanim u njima; prilika da sve što sam zamerio svojim roditelјima, sa decom uradim mudrije; za sve nedostatke lјubavi da ih volim jače i da sve što za njih priređujem, da priredim još lepše. Da li volim svoju zemlјu? Kao što ništa nije slučajno, nisam se ni ja u njoj slučajno rodio. Ja sam to negde morao birati, kao da sam birao gde ću se roditi. Poštujem zakone svoje zemlјe i nastojim da utičem tako i na druge, naročito u oblastima na koje ne motre svakodnevno pripadnici reda, kao što su očuvanje životne sredine i ekologija.
Da li sam ja Mason?
Da, moj prijatelј jeste moja druga polovina i neka nas ne razdvoji niti zla, niti bilo čija, niti bilo koja sudbina i neka činimo jedno za drugo i za života i za uspomenu. Draga Braćo, izbegavam neiskrena prijatelјstva i bežim što dalјe od njih.
Da li sam ja Mason?
Da li preterujem u svemu i svačemu? Da li činim dela kojih se neću rado sećati? Da li strasti gospodare mnome ili ja učim na tuđim greškama počinjenim zbog strasti? Da li sam tolerantan prema grešnima?
Da li sam ja Mason?
Da li ja slušam mnogo, a pričam malo ili je obratno? Da li činim dobro? Da li zaboravlјam naneto mi zlo, da li ga pamtim, zapisujem i podeblјavam slova ili na zlo uzvraćam dobrim? Da li zloupotreblјavam snagu i nadmoć? Mnogo je postavlјenih pitanja, a na njih se nadovezuje pitanje da li su odgovori koji stoje pred očima iskreni, da li su pravi?
Da li sam ja Mason?
Da li se trudim da spoznajem druge, kako bih spoznao samog sebe? Da, jer sam uvek u potrazi za vrlinom. Da, jer nastojim da budem pravičan. Da, jer izbegavam nerad.
Da li sam ja Mason?
Šta za mene predstavlјa deseta, velika zapovest slobodnog zidarstva koja kaže: VOLITE JEDAN DRUGOG. ONAJ KOJI JE NA SVETLU, A MRZI SVOG BRATA, OSTAO JE I DALjE U TAMI!
MKU, Brat I. K.
Sekretar PL „Đorđe Vajfert,
Beograd