Dugo sam, nakon svog prvog učeničkog Rada, osluškivao u sopstvenim mislima odjek tri tupa udarca metala o kamen i prisećao se maglovitih i misterioznih reči rituala, iščekujući da svaka ponaosob dođe na svoje mesto i sklopi se na kraju u nešto kristalno jasno, baš kao kakav veliki mozaik krcat živopisnim detalјima i raskošno uokviren alegorijom inicijacijske lekcije. Trenutak nakon što uopšte shvatih koji su mi alati dati na početku šegrtovanja, osetio sam da su oni već postali nerazdvojni deo mog budućeg tragalačkog i graditelјskog arsenala. Tog kojim ću radeći ostavlјati putokaze onima koji tek dolaze na Stazu, baš kao što ih je neko od Braće prethodno ostavlјao za mene.
Malј. Sirova snaga i potencijal. Neretko i omilјeno oružje zaboravlјenih bogova i mitskih junaka. U današnje vreme sve je ređi u ulozi produžetka ruke koja ima moć, no, svejedno, tradicija ga neporecivo prepoznaje kao drevni simbol stečene ili delegirane neprikosnovene vlasti. Astrološki gledano, malј je simbolizovan planetom Saturn. On je sudija i hladnokrvni delilac karmičke pravde. Nјegova snaga je u sprovođenju zakona, kako nebeskih tako i lјudskih. Zato tupi udarac malјa najčešće nagoveštava odluku i obznanu o sprovođenju volјe njegovog imaoca. Bilo da je u ruci lјudi ili bogova, malј svoju simboliku može nositi kroz harmonične i disharmonične manifestacije Saturna. On se poima kao onaj koji oko nas povlači vidlјive i nevidlјive granice. Zahteva red, disciplinu i ozbilјnost, ište zrelost, prija mu odgovornost, podučava iskustvom, a u neznanju donosi strah. To je vertikalno prisutna potencijalna energija čije pojavne oblike Učenik Kralјevske Umetnosti spoznaje penjući se početnim koracima uz Zavojito stepenište. Na prvom stepenu malј podučava Učenika da akumulirane vrline Saturna koristi kroz odmereni zamah aktivne ruke, tj da spozna sebe i ovlada sobom kako bi mogao dobro da planira i sprovede naum u delo.
Dleto je, sa druge strane, aktivni princip Marsa i u ovoj konstelaciji on kanališe našu iskazanu volјu za delanjem. Dok pasivnom karakteru Saturna zamahom dajemo priliku da se manifestuje, aktivni Mars, odnosno dleto, zahteva svesnu kontrolu, pravilno usmerenje, pa i obuzdavanje. Zato dleto držimo pasivnom rukom. Marsova sila, volјa, takmičarski duh i posvećenost, van kontrole olako prerasta u nestrplјivost, neobuzdanu seksualnost, alfa mužjaštvo, ratobornost i srdžbu. Ovo nam daje lekciju nužnog ovladavanja ličnim slabostima i strastima, lekciju koncentracije moći u stvaralački naboj, usmeren i prema spolјa podjednako kao i ka unutra. Naravno, priroda Marsa, takva kakva je, ispolјava se najdirektnije na najisturenijim mestima. Bez obzira da li je u pitanju vrh strele ili oštrica mača, Mars zahteva britkost i oštrinu. Taj fokus kojim brusnim kamenom finalizujemo ivicu sečiva ili vrh šilјka jednak je britkosti veština koje usavršavamo posvećeni Gradnji. Dleto nam na prvom stepenu daje lekciju o fokusu uma i obuzdavanju strasti i nagona, o razumom kontrolisanoj lјubavi i ispravnom donošenju odluka o tome kako efikasno savladavati neravnine i kvalitetno tesati oblik kome se teži.
Nadopunjujući jedan drugoga, oba alata treba da egzaltiraju u Učeničkim rukama. Mi vladamo njima i kontrolišemo ih. Svesno definišemo svaki pojedinačni kontakt i transfer energije malјa, posredstvom dleta, na neobrađeni kamen. Menjanjem zamaha malјa ili položaja dleta menjamo i vrstu udarca koji sledi. Ovo vodi spoznaji da delatnik mora u potpunosti da poznaje alate ali i da oseća kamen. Mora poznavati njegovu strukturu savršeno dobro kako procena udarca ne bi bila pogrešna. Nedovolјna ga neće ni načeti ili će ovlaš zagrepsti njegovu površinu a previše jaka bi zasigurno bila kadra odvaliti preveliki komad od njega. Svako tesanje, baš kao i prethodni odabir kamena, zahteva slojevit pristup, iskustvo i dobru procenu. Tradicija nam govori da Učenik u svojim dometima na prvome stepenu, zapravo, samo priprema kamen za ugradnju. Ovladavajući veštinom rukovanja alatima i upoznajući prirodu kamena, on uči o sebi i spoznaje sebe samoga. Izmeštajući fokus sa malјa i dleta na kamen i nazad, Učenik transcendira osnovnu prirodu kamena. Osim što vidi predmet koji obrađuje, on shvata i prihvata sebe kao kamen koji treba obrađivati. On prepoznaje i usvaja setove normi, alegorija i pouka o veštinama koje će kao alate koristiti za rad na sebi, a samim tim otvara nove kanale spoznaje sila i energija od kojih su one satkane.
I dok su malј i dleto prevashodno delatni, dotle je treći alat, 24” lenjir, tipično Merkurijanske prirode. On daje misaonu dimenziju Učeniku koji kamen samo grubo priprema za sve finiju obradu pre finalnog polaganja na mesto kome je namenjen. Mesto u kome će, savršeno isklesan, zajedno sa drugim tesanicima prihvatiti na sebe deo statike u konstrukciji duhovnog Hrama čovečnosti, doprineti njegovoj stabilnosti i biti oslonac njegove nadgradnje i trajnosti u vremenu koje dolazi. Osim što revnosno podseća Učenika na neophodnost toga da uvek dobro odmeri pre nego što zamahne i udari, lenjir apostrofira svojim brojem podeoka važnost još jedne stvari, a to je kvalitetna raspodela dodelјenog nam vremena. Lenjirom, uistinu, Učenik može nekakvu dužinu odmeriti, ili eventualno iscrtati pravu liniju, ali generalno je bilo kakva konstrukcija makar i najjednostavnijeg geometrijskog tela samo lenjirom – nemoguća. Baš zato zadatak proučavanja ove alatke na prvom stepenu diktira poimanje simbolike njegovih 24 podeoka. Oni nas metaforički podsećaju na dužinu dana i na važnost merenja vremena uspostavlјenog u ovom ili veoma sličnom obliku još u davno iščezlim civilizacijama. Povezavši Mesečeve cikluse i astronomske repere, drevni Majstori podeliše na po 12 jednakih delova obdanicu i noć tokom ekvinocija, sa mogućnošću odgovarajućih korekcija zavisno od doba godine. I primenjivaše to znanje da što bolјe organizuju vreme i što kvalitetnije ga iskoriste za rad u periodu trajanja dnevne svetlosti.
Praktični nauk ovog alata na prvom stepenu je taj da Učenik treba svoj dan da podeli na jednake delove koristeći simbolički i mistični broj prvog stepena, a to je broj 3. Time dobijamo tri osmočasovna ciklusa: osam časova korisnog, predanog i poštenog rada dobrog čoveka na dobrom glasu, potom osam časova uzdizanja u vrlinama i veštinama koje nas čine slobodnim i bolјim lјudima, te osam časova odmora i neophodnog oporavka kojim krepimo um i telo i prikuplјamo snagu za naredni dan. Kako je dvadesetčetvorojedinačna duž koju Učenik može da iscrta lenjirom samo jedan zanemarlјivi deo beskonačne zamišlјene prave na kojoj ta duž leži, tako i mi osvešćujemo spoznaju da je svaki naš dan samo jedan mali odsečak na liniji beskraja. Pouka o tome da su prapočetak te linije i njen kraj van našeg domašaja podseća nas na to da je naša Gradnja nešto čega smo se prihvatili daleko nakon njenog početka, te da ćemo zasigurno pred odlazak na Večni Istok naše alate spustiti i predati ih nekoj novoj Braći mnogo pre njenog završetka.