Neko je jednom rekao:
„ Naš Statut, Konstitucija, Drevni Međaši nisu zapisani u pesku, tako da ga svaki novi nalet vetra i svaki novi talas politike mogu izbrisati.”
U jednoj profanoj publikaciji iz 19 veka, objavlјena je definicija karaktera pravog masona u kojoj kaže sledeće:
„Pravog masona razlikuje od ostatka čovečanstva jedinstvena neobuzdana ispravnost njegovog ponašanja. Drugi lјudi su iskreni u strahu od kazne koju bi im zakon mogao izreći – religiozni su u očekivanju da će biti nagrađeni ili u strahu od đavola u zagrobnom životu. Slobodni zidar bi bio pravedan čak i da nema zakona, lјudskih ili božanskih, osim onih koji su u njegovom srcu ispisani prstom njegovog tvorca. U svim klimatskim uslovima, pod svim sistemima religije, on je isti. On kleči pred Univerzalnim Božijim prestolom u znak zahvalnosti za blagoslove koje je dobio i ponizne molbe za svoju buduću zaštitu. Poštuje dobre lјude svih religija. Ne narušava religiju drugih. Suzdržava svoje strasti, jer se njima ne može udovolјiti a da se ne povredi brat, supruga, dete, komšija ili on sam. Ne vređa se, jer ne bira da bude uvređen. Ne ugovara dugove za koje je siguran da ne može da ih otplati, jer je u principu iskren. “
Pre mnogo godina, dr Albert Švajcer , nobelovac za mir, za vreme posete Jugoslaviji ( 1936 ), zabeležio je sledeće:
„ Nije dovolјno samo postojati. Svaki čovek mora tražiti u svemu svoj način da se učini plemenitim i da shvati sopstvenu istinsku vrednost “.
Pretražujući internet naišao sam na jedan odlomak iz knjige autora Dona Bredlija Masonerija u 21. veku u kojoj je dao jednu zanimlјivu definiciju osobina ličnosti Majstora Masona u 15 tačaka, poslednju fazu masonskog razvoja :
1. Majstori masoni nemaju sebične interese. Sve što rade, govore i misle to je za dobrobit drugih.
2. Sujeta je za njih mrtva. Oni sebe vide takvi kakvi jesu i ne pretvaraju se da su nešto drugo od onoga što jesu.
3. Bes im više nije gospodar. Otkrili su da je bes odbrambeni mehanizam ega.
4. Novac, kuće, automobili, odeća, knjige, televizori sami po sebi nisu zli; problem je biti njima rob.
5. Majstori masoni se ne plaše da deluju hrabro u svojim uverenjima. Ako imaju strah, ponašaju se tako da ga prevaziđu.
6. Majstor mason je uvek stvarna osoba. Nije ga briga šta drugi misle o njemu, ali stalno brine o dobrobiti drugih.
7. On vidi gledišta drugih. Sluša i razmišlјa o tome šta drugi govore kako bi ih razumeo.
8. Nјegove emocije su uvek pozitivne. Ako mržnja ili bes pokušaju da ga kontrolišu, on pronalazi lјubav i razumevanje i dopušta im da umesto toga cvetaju.
9. Maštu koristi u kreativne, a ne destruktivne svrhe. Zamišlјa kako će reagovati umesto da reaguje na događaje.
10. Ne omalovažava i ne kleveta druge. Nјegov posao je da vidi da je sve što dolazi iz njegovog uma, emocija ili usta najveća dobrobit za njega.
11. Svakog dana se usklađuje sa svojim unutrašnjim učitelјem. To čini provodeći nekoliko tihih minuta da dozvoli sebi da se izleči od svojih poroka i nedostataka.
12. Sva njegova dela imaju za osnovnu oživlјavajuću energiju snagu Ljubavi. Čak i kada deluje kao ratnik da uništava tamu i zlo, to je uz podršku lјubavi i slobode.
13. Uvek ima viziju. Nјegova vizija dolazi iz njegovog srca, i zato što je to tako, uvek uklјučuje i čovečanstvo.
14. Nјegovi postupci, osećanja i misli u skladu su sa učenjima vekovne Mudrosti. Uvek deluje u najbolјem interesu svih zainteresovanih, a njegov svakodnevni život primer je zdrave pameti i ravnoteže.
15. Nikada nije fanatičan. Pametan je, normalan i zdrav. Najzanimlјivija ideja o majstoru Masonu je da je on primer integracije. Integracija znači da njegov um, emocije i telo rade zajedno, a ne jedni protiv drugih. Pravi majstor Mason je uvideo večnu i nepromenlјivu stvarnost života. Sve stvari vidi kao neophodne u Velikom planu za razotkrivanje skrivenog potencijala čitavog stvorenja. Kao takav, on nadvladava smrtnost i njenu iluziju. Dok živi u večnom, njegov život odražava tu večnu svest.
S’obzirom na jedinstveno društveno-političko i istorijsko okruženje u kojem lјudi žive u različitim delovima sveta, smatram da bismo trebali naglasiti one osobine ličnosti idealnog masona koje kod nas i u sadašnje vreme nisu samo najviše korisne, ali zasnovane na principu prioriteta, neophodne su za duhovna dela – kako pojedinačna tako i svebratska.
Onaj ko traži prijem u masonske redove mora znati da će ga voditi samo ogromna želјa za znanjem, usavršavanje njegove ličnosti i iskrena posvećenost službi u korist svog okruženja i svojih najmilijih. Osim duhovne koristi, stečene dugotrajnim zalaganjem, uz izdašnu pomoć svoje braće, ne može, a nije ni čast, da očekuje bilo kakvu materijalnu korist.
Majstor mason bi trebao razviti osnovne osobine ličnosti dobrog čoveka i oblikovati njegov integrisani odnos sa svetom i svim njegovim izazovima, poteškoćama i radostima. Svima bi trebalo da se podredi dostojanstveno, spokojno, skromno, smireno, bez opterećivanja drugih o poteškoćama svog položaja, bez ambicioznog hvalisanja i praćenja prolazne slave profanog života. To su dečje bolesti koje su stvarnom masonu potrebne da ih preraste.
Pravi, majstor mason je onaj koji će biti brat, uzoran građanin, suprug, otac i još mnogo toga. Nјegove brojne uloge ne bi trebalo da se igraju na šekspirovskoj sceni, već u masonskom svetu, gde to nisu uloge, već suštinsko postojanje u korist onih u čiji smo život zakoračili kako bismo ih obogatili onim što stičemo masonskim duhovnim obrazovanjem. To je suštinski posao koji treba obavlјati normalno, bez ikakvih očekivanja, jer smo ga mi sebi dodelili – osim onog iskonskog podsticaja koji je Veliki arhitekta Univerzuma dodelio našem biološkom i mentalnom biću.
Vera, nada i milosrđe treba da budu pokretačke snage masona. U teškim vremenima (a svi smo bili u takvim situacijama svako na svoj način) vera i nada se lako gube, a milosrđe, koliko god usamlјeno moglo biti, može prerasti u gorčinu i nepoverenje i na taj način masoneriju mogu ismevati i oni koji bi trebalo da je čuvaju i i da je štite.
Treba znati da prebrzo kretanje zavojitim stepeništem ne pruža status kao jednu od najvažnijih i najvećih časti čoveka. Pokazana počast (materijalistički) najčešće je lažna, plod izopačenih nada ili žudnje za brzim „napredovanjem“.
Skromnost je jedna od najvećih masonskih vrlina i na nju bi najbolјe trebali ukazati oni koji su u duhovnom razvoju otišli najdalјe. Iskrenost i istina bi trebali biti putokazi scene na koju mason cilјa i koju je dizajnirao za sebe. Mora da ima mnogo razumevanja za greške, ali ne sme da skrene s puta bez obzira na poteškoće. To ne znači da mora biti tvrdoglav u pogledu svojih stavova, ali svaka promena treba da bude u funkciji rešavanja nastalih problema na zadovolјstvo svih. Trebalo bi da ponudi primer blagog, upućenog i pomirlјivog rešenja svih problema koji se tiču svega što je Veliki arhitekta Univerzuma stavio na upotrebu – živog i neživog sveta i onoga što čini lјudsku zajednicu, kao i trajnosti harmonične interakcije među njima.
Bratska lјubav, sloboda i istina moraju biti u srcu pravog masona jer je motivisan da mudro deluje u korist svog okruženja, za svoje dobro i dobro drugih za koje ne očekuje nikakvu nagradu.
Međutim, nagrada će stići, bez traženja, u obliku poverenja, lјubavi i duhovnog statusa – u vidu mogućnosti za razvoj socijalnih veština i samopouzdanja u društvu istomišlјenika i njihovih porodica. Mnogi masoneriju smatraju mnogo važnijom nego što je to bilo pre 200-300 godina, ne samo zbog velikog broja članova našeg bratstva, već što masonerija pruža jedinstvenu kombinaciju druženja, osećaja pripadnosti i ispunjenja.
Šabac, 23.dana meseca oktobra 6020. Godine Istinskog Svetla
Brat B. A. MKU
Izvori :
- Don Bredli – Masonerija u 21 veku – odlomak iz knjige
- Dr Albert Švajcer – Citat iz knjige Knez Pavle Karađorđević. Prema knjizi knez Pavle i Dr Švajcer su bili veliki prijatelјi i članovi iste lože u Francuskoj