1. Ošarijanski red
Ošarijski red bio je prvi poznati masonski red! Ošarijski red masonerije tvrdi da su izgradili tri gradske države između 50.722. i 50.400. godine pre nove ere. Prva se zvala Eden, što znači istočni vrt. Druga je bila Ošarijska drevna prestonica Metropolis, izgrađena u planinama. Poslednja je bila Peos, izgrađena na zapadu planina. Izgrađena je za kćerku Atlasa.
Originalni zidari bili su kamenorezci koji su formirali ceh kao oblik “sindikata”. Masoni su bili organizacija graditelja koji su bili povezani svojim tajnim znanjem o odnosu između zemaljskih i božanskih nauka arhitekture.
2. Kratki uvod u poreklo masona Vavilona
Prema tradiciji, masonova reč je “stara Babela”, kada se nisu mogli razumeti i komunicirali su putem gestovne komunikacije. Masoni su ponosni na svoje drevne korene. Pamtili su da su ljudi koji su bili “jednog jezika i jedne reči” migrirali iz Atlantika. Nakon pada Atlantide, masoni su osnovali kolonije širom sveta. Altarski vođa Alta (Tohut u egipatskoj tradiciji) preuzeo je kontrolu nad Egiptom. Alta je sa sobom doneo prvi jezik. Prvi jezik bio je transcendentni jezik nauke. Ovaj transcendentni jezik mogao je da se koristi za delovanje na atomske strukture. Alta je poslao sveštenika da uništi druge atlantidske kolonije, koje je nazvao “manjim svešteničkim zanatima”. Nakon toga, Alta je naneo Isidu da stvori ideološke jezike za svaku naciju. To je bilo tako da niko ne bi mogao koristiti atlantidsko znanje da se suprotstavi njegovoj moći. Izgledao je kao božanstvo ostalim domaćim narodima.
Nakon što je Tohut preuzeo vlast, masoni su migrirali na Bliski Istok. Tamo je odlučeno da su Altarski Atlantianci korumpirani. Altarski Atlantianci su osnovali gradske države širom sveta. Domaće nacije sveta nisu želele nikakve atlantidske gradske države na svojim teritorijama. Domaći narodi sveta odlučili su da izgrade svoju vlastitu gradsku državu kako bi se odbranili od Altarskih Atlantiancа. Zato je sagrađena Vavilonska kula. Do tog trenutka svaka nacija je imala nove i različite jezike. Zato konstrukcija nije uspela. Kasnije je izmišljena lažna istorija kako bi se prekrila istina. Poreklo prvih masona datira iz oko 50.000. godine pre nove ere. Tada su Ošari izgradili svoje prve gradske države: Eden, zatim Metropolis i Peos. Ove su bile prva kultura graditelja piramida. Kaže se da je Atlas stvorio nezavisnu vladu koja se sastojala od po dva člana svake rase i plemena. *(pet plemena ukupno)
Cilj je bio deljenje znanja među svim plemenima. Oko 10.500. godine pre nove ere, Altar red je svrgnuo Ošar i Iltar. Ošar i Iltar redovi su migrirali iz svojih matičnih zemalja. Ova matična zemlja nije bila poreklo čoveka. Bilo je to poreklo ujedinjenih pet plemena. Kada su se pet nacija iz kojih su potekli. Šesta rasa se sastojala od ljudi gradskih država. Ljudi gradskih država imaju drugačiju društvenu strukturu. Prva i glavna razlika bila je ta što su živeli unutar zidova. To je promenilo način na koji su ljudi sociološki živeli. Prvi masoni su bili ošarijski masoni. Od Atlasa su ovi masoni naučili astronomiju, jezik, matematiku i druge nauke. Nakon što je Eden izgrađen, masoni su bili podeljeni u tri grupe. Mnogi masoni tvrde da njihovo poreklo potiče iz Hrama kralja Solomona (http://en.wikipedia.org/wiki/Solomon).
3. Nastanak Ištar (Ishtar) reda
Zvezda Ištar ili Zvezda Inane je mezopotamski simbol drevne sumerske boginje Inane i njenog istočno-semitskog ekvivalenta Ištar. Sova je takođe bila jedan od glavnih simbola Ištar. Ištar se najviše povezuje sa planetom Venera, koja je takođe poznata kao jutarnja zvezda. Na slikama je zvezda Ishtar i prikaz zvezde Ištar na kuduru Meli-Šipaka II. – XII vek pre nove ere.
4. Istorija
Zvezda Inane obično je imala osam vrhova, iako se tačan broj vrhova ponekad razlikuje. Šestarice se takođe često javljaju, ali njihovo simboličko značenje nije poznato. Osma zvezda bila je najčešći simbol Inane, a u kasnijim vremenima postala je najčešći simbol boginje Ištar, istočno-semitskog ekvivalentnog Inani. Čini se da je prvobitno imala opštu povezanost s nebesima, ali je do starobabilonskog perioda postala posebno povezana sa planetom Venerom, sa kojom je Ištar identifikovana. Početkom ovog istog perioda, zvezda Ištar obično je bila smeštena unutar kružnog diska. Tokom kasnijih vremena, robovi koji su radili u Ištarinim hramovima ponekad su bili žigosani pečatom osme zvezde. Na granicnim kamenovima i valjcima, osma zvezda se ponekad prikazuje pored polumeseca, koji je bio simbol Sina, boga Meseca, i zračenog sunčanog diska, koji je bio simbol Šamaša, boga Sunca.
Rozeta je bila još jedan važan simbol Ištar koji je prvobitno pripadao Inani. Tokom novoaširske oblasti, rozeta je zapravo mogla nadmašiti osmu zvezdu i postati glavni simbol Ištar. Hram Ištar u gradu Ašuru bio je ukrašen brojnim rozetama.
5. Zvezda Iraka
Na arapskom, simbol je poznat kao (arapski: نجمة عشتار, romanizovano ( najmat eshtar). Zvezde Ištar i Šamaša bile su prikazane na grbu Kraljevine Iraka od 1932. do 1959. godine. Pojednostavljena verzija sa crvenim zracima i žutim centrom bila je uključena u zastavu Iraka od 1959. do 1963. godine. Takođe je bila prikazana u kombinaciji sa suncem Šamaša na državnom grbu Iraka od 1959. do 1965. godine.
Na slici su Zastava Iraka 1959–1963 i Grb Iraka 1959-1965, tokom nacionalističkog Kasmija, zasnovan na drevnim simbolima Šamaša i Ištar, i izbegavajući pan-arapsku simboliku. Iako Ištar nije direktno imenovana u Bibliji, njen uticaj kao moćne boginje iz mesopotamijske kulture prožima narative koji se tiču idolatrije, ženskih božanskih figura i šireg upozorenja protiv strane religijske prakse. 3. 6. 2024.
6. Inana (Ištar, Gr: Afrodita, Ro: Venera) Boginja ljubavi, rata i plodnosti
Na slici je boginja Ištar na pečatu Akadskog carstva, 2.350 – 2.150 p.n.e.
Inana je drevna mesopotamijska boginja ljubavi, rata i plodnosti. Takođe se povezuje sa senzualnošću, reprodukcijom, božanskim zakonom i političkom moći. Prvo je obožavana u Sumeru, a poznata je u Akadskom Carstvu, među Vaviloncima i Asircima kao Ištar. Njen glavni naslov je “Kraljica Neba”. Ona je bila zaštitnica boginja hrama Eanna u gradu Uruku, koji je bio njen rani glavni kultni centar. U arhaičnom Uruku obožavana je u tri forme: jutarnja Inana (Inana-UD/hud), večernja Inana (Inanna sig) i kneževa Inana (Inanna NUN), pri čemu prve dve odražavaju faze njene povezane planete Venera. Njeni najistaknutiji simboli uključuju lava i osmu zvezdu. Njen muž je bog Dumuzid (kasnije poznat kao Tammuz), a njen sukkal (pratilac) je boginja Ninšubur, kasnije spojena sa muškoim božanstvima Ilabrat i Papsukkal.
7. Etimologija
Na slici je Inana koja prima ponude na vazi Uruk, oko 3.200 – 3.000 p.n.e.
Naučnici veruju da su Inana i Ištar prvobitno bile odvojena, nepovezana božanstva [13], ali su se mešali jedno sa drugim tokom vladavine Sargona od Akada i počeli da se smatraju zapravo istom boginjom pod dva različita imena [14][c] Inanino ime može da potiče od sumerske fraze nin-an-ak, što znači „Gospođa neba“ [16][17], ali klinasto pismo znak za Inannu nije ligatura znakova dama (sumerski: nin; klinopis: (SAL.TUG2) i nebo (sumerski: an; klinopis: AN) [17][16][18]. Ove poteškoće navele su neke rane asiriologe da sugerišu da je Inana možda prvobitno bila proto-eufratejska boginja, koja je tek kasnije primljena u sumerski panteon. Ovu ideju podržavala je Inanina mladost, kao i činjenica da joj je, za razliku od ostalih sumerskih božanstava, u početku nedostajala posebna sfera odgovornosti [17]. Savremeni asiriolozi ne prihvataju mišljenje da je u južnom Iraku postojao protoeufratski supstratni jezik pre sumerskog [19].
8. Planeta Venera
Inana je bila povezana sa planetom Venerom, koja je dobila ime po njenom rimskom ekvivalentu [41][88][41]. Nekoliko himni veliča Inanu u njenoj ulozi boginje ili personifikacije planete Venere [89]. Profesor teologije Džefri Kuli je tvrdio da u mnogim mitovima Inanini pokreti mogu da odgovaraju kretanju Venere preko neba [89]. U Inaninom silasku u podzemni svet, Inana, za razliku od bilo kog drugog božanstva, može da se spusti u donji svet i vrati se na nebo. Čini se da planeta Venera vrši sličan pad, zalazi na zapadu, a zatim raste ponovo na Istoku [89]. Uvodna himna opisuje Inannu kako napušta nebesa i kreće ka Kuru, za šta bi se moglo pretpostaviti da su planine, replicirajući uspon i zalazak Inane na Zapad [89]. U Inanna i Shukaletuda, Šukaletuda je opisana kao skeniranje nebesa u potrazi za Inannom, moguće pretraživanje istočnih i zapadnih horizonata [90]. U istom mitu, tragajući za svojim napadačem, sama Inana pravi nekoliko pokreta koji odgovaraju kretanju Venere na nebu [89].
Br. A. G.,
P.L. “Pobratim”, VNL Srbije
Reference:
- [1] Research “Osharian history of Stone masons to Freemasons” P.L. “Mitsusaga”, VL Ontario, Kanada. (The Order of Oshar was founded in 50,722 B.C. at the spring equinox). Sunday, September 13, 2009. (Za više informacija, molimo vas da se obratite “Sajtu Atlantida” koji se ažurira svake nedelje).
- [I 1-9, II 1-49 i III 1 401] (Može se dobiti na zahtev – U nastavku proširenog rada).
- [I 1-4, II 1-2 i III 1 -132] (Može se dobiti na zahtev – U nastavku proširenog rada).
- [Wikipedia]:
