Svetlost kao motiv, cilj i simbol jedan je od nekoliko ključnih pojmova masonerije (verovatno i najbitniji među njima) sa kojima se susreću i oni koji o masonskoj ideji poseduju samo površne informacije. Za Svetlošću tragamo, rađanje Lože odvija se uz unošenje Svetlosti, kandidat se u toku inicijacije nalazi u tami. Kao suštinski termin, Svetlost se takođe pojavljuje i u okviru učenja i rituala nekih drugih diskretnih i/ili tajnih organizacija kao što su iluminati ili poklonici kabale.

Jednim delom, ono što ću saopštiti u okviru ovog teksta zasniva se na široko dostupnom, ali ne i bezuslovno pouzdanom internet-materijalu koji se na različite načine bavi masonerijom i tajnim društvima. U procesu izbora …

Pitanje nastanka slobodnog zidarstva i međusobne povezanosti različitih uticaja na osnovu kojih su uobličene savremena masonska teorija i praksa, godinama su obrađivani nadugačko i naširoko i sigurno će se na ove teme i ubuduće pisati i raspravljati. Činjenica je da ni jedna ozbiljnija rasprava na ovu temu ne propušta da pomene uticaj legendarnog Bratstva Ružinog Krsta odnosno “rozen-krojcersko” nasleđe, za koje se kod nas odomaćila ova nemačka reč. Pokušaćemo ovde da ukratko navedemo osnovne elemente legende i iznesemo neke činjenice vezane za ovaj u svakom pogledu veoma zanimljiv fenomen.

Legenda o Bratstvu Ružinog Krsta

Legendarno Bratstvo Ružinog Krsta i njegov osnivač Kristijan Rozenkrojc opisani su u tri teksta objavljena pocetkom …

Da najpre objasnimo šta znači ovaj šifrovani naziv teksta, kako biste lakše pratili šta želim da vam putem njega poručim. Savremene tehnologije uvele su nam kompjutere u svakodnevni život. Gde su kompjuteri, tu je i programiranje, a i jedan od najsavremenijih i najkorišćenijih programskih jezika „C++“. Ime ovog jezika potiče od jedne njegove jednostavne naredbe, koja bi prosto mogla da se prevede kao: „povećaj C za jedan“. Od pojave ovog programskog jezika, odomaćio se termin među inžinjerima, programerima i mnogim drugima koji su imali dodira sa tim programskim jezikom, da se svako povećavanje za jedan kraće zove „++“.

Dakle, „Brat++“ bi bilo ekvivalnetno sa „povećanje bratstva za jednog člana“.

Svako …

Kada masona pitaju o dimenzijama Hrama, on treba da odgovori: „Dužina mu ide od zapada do istoka, širina od severa do juga, visina od nadira do zenita“. Hram je slika kosmosa i zato se njegove dimenzije ne mogu odrediti. Kada se kaže hram, misli se na beskrajno prostranstvo vasione. To je mesto sa kojeg se u miru i tišini posmatra nebo, deo prostranstva prema rimskoj mitologiji, templum.

Biti mason u tom „centru jedinstva“ znači prevesti naše kosmičko biće iz simbola na čovekovu, a samim tim i društvenu realnost, na toj raskrsnici linija kojima teku simbolički naponi četiri horizonta kroz koje duvaju „četiri vetra svemira“. To znači biti spreman na širinu …

PITAGORA

Legenda o Pitagori tako je mnogo veličana i ukrašavana, njegovo ime povezivano sa toliko poduhvata i konkretnih otkrića, sa bezbroj mističnih verovanja i nadprirodnih poduhvata da navodi na pitanje: da li je ta ličnost opsenara, matematičara i političkog reformatora stvarno postojala. Ipak, život istorijskog Pitagore može da se očisti od legende ispletene oko njegovog imena. Danas se smatra da je njegov uticaj na razvoj ljudske kulture i društva, naročito zapadnog, jednak uticaju koji su na etički i kulturni razvitak istoka imali njegovi savremenici Buda, Konfučije, Lao-Ce i Zaratustra.

Ovaj tekst ima za cilj da pomoću kratke i jezgrovite priče približi Pitagoru svakom od nas i da ukaže na njegove …

Pravda je relativan pojam. Postoji lična i kolektivna. Ona je jedan od najznačajnijih stavki našeg duhovnog univerzuma. Bilo da je čovek pobožan ili nije, bilo da je konzervativac ili revolucionar, svako se poziva na pravdu i niko se ne usuđuje da je porekne. Univerzalnost kategorije pravde ne ispoljava se samo težnjom različitih subjekata da je prikažu kao glavni cilj svoje aktivnosti, već i činjenicom da su o njoj pisali i pokušavali da joj spoznaju suštinu mislioci najrazličitijih usmerenja: religijskog, filozofskog, politikološkog, psihološkog, pravnog, biologističkog… Da li može postojati pravda bez postojanja Boga? Ideja pravde se u mnogo čemu temelji na ideji Boga. Uostalom, pre zakona kakvim ih danas poznajemo, postojali …