Pri svakom posvećivanju, svakom zaklinjanju, svakom ritualnom obraćanju u otvorenoj Slobodnozidarskoj loži obraćamo se Velikom Arhitekti ili Neimaru Svih Svetova. Na svakom našem radu kao Učenik, kao Pomoćnik i kao Majstor Kraljevske Umetnosti ja se, Braćo moja, pitam ko je, ili bolje rečeno šta je i šta predstavlja Veliki Arhitekta.
Masonski istoričari, navodeći iz “Kojlove Masonske Enciklopedije”, tvrde da izraz Veliki Arhitekta Univerzuma potiče iz duge tradicije upotrebe ovog alegorijskog naziva za Božanstvo. Ova definicija koja je ušla u tradiciju masonskih obraćanja potiče iz Andersenovih Konstitucija iz 1723. god a koje je on verovatno preuzeo iz Kalvinističkih učenja i terminologije.
Da li je to Bog, neka druga religija? Da li masonska vera isključuje druga verovanja? Česta su pitanja koja nam postavljaju drugi, postavljamo ih jedni drugima a najčešće sami sebi.
Ovaj tekst je sačinjen od
delova i citata masonskih dela, povezanih mojim razmišljanjima i nastaje je na
mom putu samospoznaje uz želju da svako od nas pojedinačno samospozna sopstveno
biće i da dobrog čoveka učini još boljim.
Ljudski rod je kroz istoriju uvek težio da objasni Božansko, da definiše, shvati, prihvati, spozna. Mi, robovi sopstvenih ograničenih čula i umova, nikada nismo uspeli u tome već smo umesto toga stvorili razna ubeđenja, verovanja, religije.
Ipak, samospoznaja, sa ove istorijske distance, ukazuje da put kroz razne pokušaje objašnjavanja Božaskog oko nas i u nama samima ima smisla i vodi ka konačnom prosvetljenju. Sveobuhvatna i sveprisutna sila koja nas okružuje i prožima, a opet nevidljiva i neopipljiva…
U svojoj “Metafizici” Aristotel, daleko ispred shvatanja onog vremena, raspravlja o značenju “bića kao bića”, primarno ukazujući na “nepokretne pokretače”. Oni koji su uzrok svakog kretanja, a sami nisu pokrenuti. Nepokretni pokretač je samodovoljan i njegovo pokretanje nije uzrokovano potrebom da aktualizuje bilo kakav potencijal. Za srednjovekovnu sholastiku je posebno važan pojam Primum Mobile – prvi pokretač ili prvi nepokrenuti pokretač koji označava izvor svakog kretanja, savršeno biće. Bog je, prema Aristotelu, savršeno biće i stanju “stazisa”, van domašaja promena i nesavršenstava. Na taj način dolazimo do toga da se svaka manifestacija aktualizuje tako što je u njegovom delokrugu. Stvarnost postoji samo u Božanskom biću ili pod njegovim uticajem.
Abrahamistička učenja (Judaizam, Hrišćanstvo i Islam) sa druge strane, prepoznaju Boga kao biće koje je stvorilo svet i koje gospodari svojom kreacijom. Božanskom biću se sada pripisuju svojstva kao što su: svetost, pravda, suverenost, beskonačnost, beskrajnost, sveprisutnost, milosrdnost i besmrtnost. Takođe se veruje da je Bog izvan i vremena i prostora.
Prema tome Bog je večan i nepromenljiv. Ništa iz domena njegove kreacije ne može ga menjati niti uticati na Njega.
Manifestacije ovih Božanskih svojstava se veoma razlikuju međusobno, a njihova pojedinačna važnost je predmet debata među zastupnicima različitih tradicija abrahamističkih učenja.
Koncept Boga kao Tvorca, Graditelja ili Arhitekte je često primenjivan u Hrišćanstvu. Ilustracije Boga kao Velikog Arhitekte mogu se pronaći u srednjevekovnim Biblijama a koristili su ih i razni propovedači i učitelji hrišćanske doktrine.
Sveti Toma Akvinski u svom delu Summa Theologicae piše da se Bog, kao prvi princip svih stvari može porediti prema svojoj kreaciji kao arhitekta prema svom dizajnu (ut artifex ad artificiata – umetnik prema svojoj umetnosti). Komentatori ovog dela ipak, ističu da se Veliki Arhitekta Svih Svetova ne može poistovećivati sa hrišćanskim Bogom samo na osnovu jednostavne analogije i teološke prirode principa, već je neophodan i tzv. “skok u veru”, prihvatanje vere i verovanje bez dokazivanja.
U prošlosti, a i u moderna vremena ovo je dovelo do različitih tvrdnji pa svaka tradicija razvija sopstvena učenja – religije – de facto propoveda svog Boga. Ove tvrdnje dakle onemogućavaju potpunu spoznaju, već samo približno shvatanje Boga.
Kristofer Hafner u svom delu “Majstor bez stida” daje sopstvenu interpretaciju koncepta “Veliki Arhitekta Svih Svetova, kao Vrhovnog Bića prema sopstvenom izboru:
“Zamislite, dakle mene kako u loži stojim, između Brata Muhameda i Brata Malvanija, glave pognute u molitvi. Ni jedan od njih ne veruje u Sveto Trojstvo. Brat Muhamed je musliman a Brat Malvani je Hindus.
Kako ja verujem da je Bog samo jedan, kao i oni, suočen sam sa tri izbora:
– Oni se mole đavolu dok se ja molim Bogu
– Oni se ne mole nikome, jer njihovi Bogovi ne postoje.
– Oni se mole istom Bogu kao i ja, ali još u potpunosti ne razumeju u potpunosti Njegovu pravu prirodu.
Bez oklevanja prihvatam treću mogućnost.”
Ovakav monoteistički princip shvatanja Božanskog javlja se još, videli smo, u Helenističkom periodu a poreklo vodi od monističkog principa, koji podrazumeva jedinstvo svih bića i svega postojećeg, i henotističkog principa, vere u jedno Božansto uz priznavanje postojanja drugih.
Kako su, kroz mnoge religije i verovanja, ljudska bića, biljke i životinje, stene, planine i sve druge stvari označavane kao Božje tvorevine ili Božanskom intervencijom stvorene, ne ostaje nam ništa drugo nego da prihvatimo da je sve oko nas Božansko i od Boga. Da priznamo postojanje Boga – Stvorioca – Velikog Arhitektu – Velikog Neimara Svih Svetova i u nama samima.
Slobodno Zidarstvo, prema tome, ne propoveda religiju posebnog Boga ili Božanstva već univerzalni stvaralčki princip i bratsku ljubav među svim ljudima. Mi spoznajemo Boga samo kroz različite nivoe apstrakcije i manifestacije njegovog delovanja, kao snažno natprirodno biće, božanstvo ezoterijskih, mističnih i filozofskih principa, kao Vrhunsko, Summum Bonum, Beskonačno, Transcendentno, kao osnovnu svrhu i suštinu postojanja, substrat koji je izvan našeg poimanja.
Shvatimo da smo ovde privremeno, samo trenutak u beskonačnom poretku stvari. Mi smo ono što jesmo, i tu smo onoliko dugo koliko možemo da nosimo ono što nam je dato. Ipak, umemo li da razlikujemo dobro od zla, možemo se nadati da ćemo pronaći pravi put ka svetlu i da ćemo njime lakši putovati. Iako slabi da nosimo iskru tvorca naša dužnost je da zarad onih koji dolaze za nama podnosimo teret i da pod svim okolnostima delujemo pravedno.
Iskreni i na pravom putu, sigurno ćemo se sresti.
P.L.”Nemanja”,Br. Z.P. , 28.11.2012. na Orijentu Niš