Sirijus je najsjajnija zvezda noćnog neba posmatrano sa Zemlјe, nalazi se u sazvežđu Velikog psa. To je bela zvezda, spektakularne klase A i relativno je mlada zvezda. Sirijus je vidlјiv zimi, u kasnu jesen i u rano proleće nakon sumraka. Na zimskom nebu može se najlakše pronaći ukoliko pratimo pravu određenu trima zvezdama u pojasu sazvežđa Orion. Svako nebesko telo na noćnom nebu sjajnije od Sirijusa je zasigurno planeta (ukoliko se ne radi o meteoru, kometi, avionu…). Sirijus se svake godine, na dan zimskog solsticija, poravna sa tri najsjajnije zvezde iz sazvežđa Orion i prava linija koju formiraju, seče liniju horizonta u tački na kojoj se na dan zimske kratkodnevnice pojavlјije Sunce.
Dogoni su narod koji danas živi na središnjoj visoravni države Mali, jedne od najsiromašnijih zemalјa zapadne Afrike. Ima ih oko 300.000, poznati su po svojim rukotvorinama, drvenim ritualnim maskama, skulpturama, jednostavno žive svoj skromni zemlјoradnički život u blizini velikog zavoja reke Niger, tamo gde ona menja svoj tok i zaokreće za 90 stepeni u pravcu jugoistoka ka svojoj delti u Gvinejskom zalivu.
Na prvi pogled, Dogoni veoma nalikuju mnogim afričkim plemenima i narodima koji žive tradicionalnim, plemenskim načinom života. Međutim njihov unutrašnji život nesumnjivo je jedinstven, oni poseduju tajno znanje koje su tokom mnogih vekova uspeli da sačuvaju samo za sebe.
Dogoni predstavlјaju misteriozno pleme zapadne Afrike, koje su istraživali antropolozi Marsel Griul i Zermini Diterlen, između 1930 – 1950 godine. Po sticanju njihovog poverenja, sveštenici su im dozvolili da prisustvuju njihovim proslavama Digita- rijama. Digitarije su svetkovine koje Dogoni obeležavaju svakih 50 godina i unazad pamte između 50 i 60 takvih proslavlјanja.
Jedna takva svetkovina je bila 1931. godine, a njoj su navedeni antropolozi prisustvovali. Klјuč svetkovina je proslavlјanje periodičnosti zvezde Siri- jus, uz potpuna sasznanja o super-teškoj dvojnoj zvezdi Sirijus B (koja je „otkrivena“ tek 1970. godine). Orbita Sirijusa B oko velikog Sirijusa A traje 50 godina, tako Dogoni unoseći ovaj tajanstveni broj, razjašnjavaju sva ranija prisustva tog broja po skoro svim civilizacijama naše planete, gde se broj 50 javlјa samo kao neka naznaka.
Evo samo nekih naznaka o broju 50: Prema „Enuma Eliš“ bog An ima 50 pratilaca – Anunakija, Mardukovo ime ima 50 varijateta, prema broju Aunakija. Gilgamešovi veslači Maganske lađe (sumerski naziv za Egipat), njih 50, asociraju na veslače Argonaute, kojih je takođe bilo 50. Kod južnoameričkih i srednjeameričkih kultura (pre Kolumbova vremena), bio je klјučan i istaknut broj 50, na koliko su vremena pristupali gradnjama sledećih stepeniaca svojih stepenastih piramida.
Direktno se sa Dogonima povezuje jedan od osnovnih mitova Egipta, boginja Izida, koja je kao pseća boginja poisto- većena kao Sotis sa Sirujusom. Još starije egipatsko božanstvo Anubis, prikazano je kao čovek sa psećom glavom. Ponekad je bio poistovećen sa Ozirisom, koji opet, kao Izidin pratilac oslikava „teški“ Sirujus B.
Ep o Gilgamešu (na tablici, starije Suemrske varijante), priča o snu Gilga- meša koji on otkriva svojoj majci boginji Ninsun, da je An (Sumerski vrhovni bog) spustio zvezdu koju Gilgameš nije mogao podići „To što siđe s neba nastojah je podići, bila mi je preteška! Nastojah je pomaknuti, pomaknuti je nisam mogao“.
Dogoni veruju i znaju za tri zvezde u sastavu zvezde Sirijus. Sirujus A vidlјiv je golim okom i nalazi se na 2,6 miliona svetlosnih godina od nas. Postojanje Sirijusa B dokazano je tek 1970. godine. Dogoni već nekoliko hilјada godina znaju za postojanje ove zvezde, nazivaju je „PO TOLO“, gde „TOLO“ znači zvezda, a „PO“ je ime najmanjeg semena za koje Dogoni znaju, seme bilјke Svračice. Na ovaj način Dogoni opisuju veličinu Sirjusa B, za nju tvrde da je najmanja stvar koja postoji, ali je ujedno Sirijus B i najteža zvezda.
Savremena nauka je dokazala da je Sirujus A dva puta veći od našeg Sunca i da je njegova svetlost dva puta jača. Sirijus B je zvezda patulјak, veličine Zemlјe, a težine našeg Sunca, veoma mala, veoma teška i bela zvezda i njegovo elipsasto putovanje oko Sirijusa A traje tačno 50,04 godina.
Dogoni u svojim verovanjima, opisuju i treću zvezdu, Sirijus C, koja je sastvni deo sazvežđa Sirijus, tvrde da ih je sa Sirijusa C pre više hilјada godina posetila vanzemalјska rasa, a neka njihiva verovanja idu toliko daleko da kažu da su oni sami došli sa Sirijusa C ili kako ga Dogoni sami nazivaju „EME JA“.
Ono što je najinteresantnije u celoj priči je to da su naučnici 1996. godine oko zvezde Sirijus primetili postojanje još jedne zvezde, crvenog patulјka, i naravno, nazvali su ga Sirijus C.
U središtu vere Dogona, tj. u središtu njihovog učenja je ono što bi smo mi danas nazvali mitom o zvezdi. Oni veruju da je Sirijus prva zvezda koju je Bog stvorio, takođe smatraju da je Sirijus B stožer oko koga se okreće čitav svemir. Po njima ova zvezda stvara svu materiju koja čini svemir i sve duše živih bića i to preko komplikovane, isprepletene spirale koju oni simbolizuju pletenjem svojih korpi od pruća.
Po verovanju Dogona, sve duše, bez obzira na njihovo konačno odredište, najpre putuju sa „PO TOLA“ (Sirijusa B) na „EME JA“ (Sirijus C), treću zvezdu u Sirijusovom zvezdanom sistemu. Nјihova zajednica uređena je prema opštim načelima harmonije, svi se međusobno pomažu i svi su ravnopravni. Nјihovo verovanje je usmeno, čuvaju ga i prenose usmenim putem, sa kolena koleno, mudraci Dogona (OGOTEMELIJI) čiji su zadaci: poznavati porodične veze iz prošlosti, svu mitologiju i plemensko znanje.
I ako se nalaze na raskrsnici raznih puteva, prostoru raznih sukoba, Dogoni i danas čvrsto stoje iza svoje vere i svojih mitova i samo mali broj njih je prihvatio Hrišćanstvo ili Islam kao dominantne i sukoblјene religije u ovom delu sveta.
Br. B.L., „Nemanja“, or. Niš