Akacija je jedna od retkih bilјaka masonske simbolike. Ova bilјka predstavlјa različite etimološke probleme.Reč acacia izvodi se iz grčkog akakia što bi značilo šilјak, zašilјeni vrh metalnog oruđa, posebno oružja.Na grčkom jeziku postoji reč da se njime označi bodlјa, odnosno trn a to je reč akantha iz koje je izvedena reč akantus. Ova bilјka posebno je poznata po listu koji predstavlјa ornamente na korintskim kapelitima. Reč, takođe, može biti sastavlјena od odrične rečce i korena kakos. Akacija u tom smislu označava nevinost, bezazlenost. Botanički gledano, akacija našeg područja, tačnije akacija kojom se služe braća, nije prava već peseudo-acacia vulgaris iz Turneforove klasifikacije.Kako kaže predanje, prva akacija je posađena u kralјevom vrtu (botanička bašta u Parizu) a uzgajao ju je Vaspezijan Roben koji ju je uvezao iz Amerike. Akacija se proširila oko 1650 godine, neki kažu i u XVIII veku. Prava akacija, acacia dealbelata, acacia farnesiana, acacia heterophyla, je bodlјikava mahunasta bilјka nalik mimozi sa mirišlјavim i grozdastim cvastima. U tropskim i subtropskim zemlјama raste samoniklo oko 400 vrsta. Očigledno je da se masonska legenda odnosi na akaciju sa Srednjeg istoka, koja posebno raste u Siriji. Lišće joj je uvijeno i otporno.Iz nekih vrsta dobija se lepak a neke se mogu koristiti kao lek protiv groznice.
Da li je akacija bila sveto drvo? Egipćani su gledali na akaciju kao na sveto drvo, bila je poštovana kod starih arablјana. Manje više je prihvaćeno da su idoli koje je Prorok srušio bili od drveta akacije. Jubenci su praktikovali da inicirani nose granu i oslovlјavaju se sa hura odakle potiče škotsko vivat. Akaciji, koja se sada na srednjem istoku koristi u umetničkoj stolariji, pripisuju se sledeće vrline – drvo je nepokvarlјivo a kora odbija sve insekte štetočine. Lišće mu je povijeno noću a na suncu se uspravlјa. Prema Bibliji, zavetni kovčeg bio je napravlјen od bagremovog drveta pokriven zlatom i bronzom. Takođe, akacija je tu da podseti na krst Spasitelјa, koji je bio napravlјen od istog drveta. Nemački obrednici iz XVIII veka spominju bilјku sličnu bagremu. Bilјke tipa cimeta, na grčkom kassia, korišćene su u faraonskom Egiptu za balsasmovanje, te je jasna asocijacija ideja koja vezuje bagrem za mit o Hiramu. Ragon isnistira na moralnim svojstvima akacije i pretvara je u samu masoneriju.
Nepokvarlјivo dervo akacije simbolizuje čistotu masonskog reda koju ništa ne može promeniti. Kao što kora akacije odbija insekte,tako i masonerija odbija poroke. Veliki Orijent Francuske od akacije, koju braća nose na sahranama i masonskim pogrebnim ceremonijama, pravi simbol jednakosti. ŽilBuše govori o vezi između mimoze (koja je za njega zapravo akacija) i sigurnosti, odnosno izvesnosti. Ovo tumačenje je preuzeto iz tradicionalne cvetne simbolike i dopire do dubine stvarnosti-izvesnost da je simbolična Hristova smrt najavila ne totalnu destrukciju bića, već jednu obnovu, metamorfozu. Sunce i svetlost se najavlјuju mimozom sa zlatnim lišćem, simbolom veličanstvenosti i moći. Bagrem je, dakle, simbol ako ne beskonačnosti, onda svakako izbavlјenja, putem izvesnosti.
Plantaže kaže da je akacija simbol večne
nade u nadživlјavanje duša, simbol nerazrušivosti života, sve to shvaćeno u svom
principu i svom značenju.
Sveštenici starog Egipta su u nekim svojim procesijama nosili sveti kovčeg iz kojeg je izlazila akacija. Na strani kovčega moglo je da se pročita – Oziris se ponovo uspinje. Simbolički, to je predstavlјanje večnog života. Život simbolizuje zrno koje umire u zemlјi da bi se ponovo rodilo bolјe i nosilo u sebi slavu i moć budućeg stabla. Tako i svetlost trijumfuje nad tamom,život nad smrću, spoznaja nad neznanjem i sloboda nad jarmom.
Iz sadašnjeg trenutka, primer u kome akacija u potpunosti uzima svoju simboliku bila bi Zlatna palma, jedna od najcenjenijih filmskih nagrada, za ostvarenja koja svojim vrednostima zaslužuju veličanstvenost i večnost.
Nemanja, Niš,
2019 G.I.S.