1969. godine grupa Hollies je objavila pesmu pod nazivom “On nije TEŽAK on je moj brat” inspirisana fotografijom iz vijetnamskog rata. Fotografija prikazuje ranjenog vojnika kojeg drugi vojnik nosi na leđima. Novinar koji je napravio fotografiju pitao je vojnika da li je teško nositi ranjenika, a vojnik se nasmešio u kameru i rekao: “On nije težak, on je moj brat.”
I tako dalje idemo,
Njegova dobrobit je moja briga.
Nikakav teret nije on za podnošenje.
Stići ćemo tamo.
Jer znam da me on ne bi opteretio
On nije težak, on je moj brat .
Jedan od osnovnih principa masonerije je tolerancija. U loži se ne govori puno o tome, ali je tolerancija itekako svojstvenau radu lože. Učimo o razumu, pravdi, umerenosti, zagovaranju bratske ljubavi i međuljudskim odnosima u masoneriji, ali iz nekog razloga nema mnogo reči o toleranciji kao masonskoj vrlini ili načelu. Najbliže što je rečeno i pominje se u dekalogu jeste iz četvrte zapovesti “Ne čini drugome ono što ne bi želeo da drugi učini tebi”.
Prava bratska ljubav je kada brat može pokazati toleranciju prema drugom čoveku bez obzira na različite stavove i nedostatke, čak i ako to znači da se primeni stara maksima u praksi: Mrzi greh, ali voli grešnika.
Tolerancija je nepisani zakon slobodnog zidarstva. Ne može biti bratske ljubavi bez nje. Mnogi Masoni će masonsku toleranciju predstaviti i razumeti u smislu verske tolerancije. To je samo deo kolača. Kada smo primljeni u masoneriju počeli smo poštovati običaje i tradiciju slobodnog zidarstva i počeli smo da shvatamo koliko duboko značenje tolerancija ima.
“Volite svoje neprijatelje, činite dobro onima koji vas mrze, a da se molite za one koji vas koriste”
Stari zavet nam govori da bi trebalo da se ponašamo: „sa svom poniznošću i nežnošću, sa strpljenjem, pokazujući toleranciju jedan drugome u ljubavi“.
Zaključak koji možemo izvući jeсте da postoji direktna veza između tolerancije i ljubavi.
Tolerancija je definisana kao: strpljivost i popustljivost prema onima čiji se stavovi ili mišljenja razlikuju od sopstvenih.To takođe znači biti slobodan od netrpeljivosti, osude mišljenja ili ponašanja drugih. Biti tolerantan znači pokazati uzdržanost.
Mason treba da bude takav da prihvata različita mišljenja, a ne da osuđuje nekoga ili nečiji stav, bez obzira na to što se nečiji stavovi mogu razlikovati od ličnog. Mason takođe treba da bude spreman da brani nečije pravo da ima različit stav. Priča iz pesme “On nije težak” ilustruje toleranciju vojnika bez predaje kao svoju veru
“Nikakav teret nije on za podnošenje.
On nije težak, on je moj brat “.
Treba da budemo tolerantni prema drugima, ali takođe treba da budemo tolerantni i prema sebi. Kada kažem tolerancija tu se ne radi o zapostavljanju svog mišljenja ili ugrožavanju ličnih vrednosti. Tolerancija je poštovanje tuđeg prava da ima različite stavove.
Tolerancija ima sledeće sinonime: slobodnoumnost, otvorenost, popustljivost, prihvatanje, strpljivost, milosrđe i ljubaznost.
Suprotno od tolerancije su: netolerancija, netrpeljivost, predrasude, uskogrudost, jednoumlje, fanatizam,
Kao slobodni zidari trebalo bi da svi spadamo u prvu kategoriju.
Da li je u svetu slobodnih i nezavisnih ljudi moguće da se uspostavi odnos jednostavnosti i tolerancije sa drugima čiji su stavovi različiti?
Iako je vreme možda teško i potrebno je uložiti dosta napora ali odgovor je DA. Lako je biti pozitivan i tolerantan kada sve ide svojim putem, ali nije tako lako kada ne ide sve po planu. A tada moramo postati oprezni i pokušati da shvatimo sa koje strane opasnost dolazi.
Da li očekujemo dastvari idu svojim putem? Uvek se setim reči pokojne majke koja mi je govorila da treba imati razumevanja za mnoge stvari u životu. Da ne treba brzati, nego sagledati situaciju i promisliti i na osnovu toga doneti svoj sud. Ako smo brzopleti, nerazumni, naše vrednosti i naša uverenja neće biti racionalna i onda ćemo doći u sukob i raspravu koja ničemu neće voditi osim stagniranju i iritaciji. Najbolji način da se proceni situacija je da se preokrene, a samim tim razum je taj koji će preovladati. Biće vremena kada tolerancija može da izgleda nemoguća misija,ali ako se zadrži razum, tolerancija ipak ostaje ključna za ublažavanje tenzije između pojedinaca ili grupa.
Pod nekim teškim okolnostima postoje oni koji smatraju da je gotovo nemoguće biti tolerantan, i onda dolazi do sukoba. Svako od nas ima svoju veru i mišljenje koje čini našu ličnost. Ako se sukobimo sa svima koji se razlikuju od nas, mi bismo bili stalno u zavadi. Zaista, naši životi su bogatiji i uzbudljiviji kada vidimo sveti iz druge perspektive.
Sukobi se mogu javiti kada se osporavaju naše vrednosti ili verovanja. Ovo se može posmatrati kao pretnja, koja može dovesti do teške borbe u dokazivanju ko je “u pravu”. Ono što zapravo radimo je da tražimo potvrdu da nemamo razloga da menjamo svoja uverenja. U našim životima smo, siguran sam, svi bili svedoci ovakve situacije.
Tolerancijaje uvažavanje različitosti i sposobnost da živimo i pustimodruge da žive.To je sposobnost da se ostvariodnos prema svima onima čiji se stavovi, praksa, religija, nacionalnost razlikuju od ličnih stavova.Tolerancija nije samo dogovor između osoba, to jeosećaj poštovanja za tuđe vrednosti.
Tolerancija je najbolje vidljiva kada zajedno radimo u harmoniji. Kada radimo na izgradnji tog hrama koji nije napravljen rukama.
Tišina i netrpeljivost neće rešiti problem. Naprotiv, stalno će se gomilati i uništavati harmoniju. Treba da razumemo jedni druge i da radimo na toleranciji pogotovo jer smo ljudi koji potiču iz svih sfera života, sa različitim karakteristikama i mišljenjima. Spojeni smo, jednom vezom u neobičnom odnosu prijateljstva, harmonije i dobre volje. Prirodno je da se i razlike mogu javiti u našim redovima, kao što je to i u svakoj porodici. Svi imamo neka svoja mišljenja i uverenja, ali to ne bi trebalo da bude prepreka. Radimo i učimo se na iskustvima, a što više iskustava saznamo, lekcija će biti bogatija, a naša izgradnja još jača. Dostići savršenstvo ili bar približno tome je težak zadatak.
Draga Braćo zapamtite da gradimo naše hramove (naš karakter) kamen po kamen. Ne dozvolimo da zid padne. Budimo tolerantni u svemu što radimo. U Masoneriji se ne radi o pobedi jedne osobe nad drugom, nego o zajedničkim pobedama. To je ono čemu nas slobodno zidarstvo uči, to je ono šta stvara. Ako zaista volimo drugu osobu, i ako zaista pokazujemo bratsku ljubav prema drugoj braći, prijateljima i svim živim bićima– onda možemo reći da smo tolerantni prema svima. Opet naglašavam, tolerancija ne znači podržavanje verovanja, ili delovanje, drugih. Trebamo biti sposobni komunicirati i sedeti zajedno u bratskoj ljubavi, a ostaviti po strani naše razlike. Mišljenje svakog čoveka je privatno vlasništvo, a to je pravo svih ljudi da održe svoje mišljenje i razmišljanje.
Na kraju, pitam se jesmo li ikada razmišljali o našem nivou tolerancije u našem svakodnevnom životu?
Koliko smo mi tolerantni prema drugima na radnom mestu, u društvu, kod kuće?
Koliko smo mi tolerantni prema drugima kada niko ne gleda? Kada znamo da niko nijeprisutan? Da li postoji prostor za poboljšanje?
Verujem da su ova pitanja važna i da svako od nas treba da na ova pitanja odgovori, jer ono što radimo i što nas pokreće kada niko ne gleda su osnova našeg verovanja i vrednosti.
Mir, ljubav i harmonija su kamen temeljac našeg Reda, rada i života.
Mi smo se obavezali da uvek postupamo na takav način i da se uvek čuje zvuk naše gradnje.
I tako dalje idemo,
Njegova dobrobit je moja briga.
Nikakav teret nije on za podnošenje.
Stići ćemo tamo.
Jer znam da me on ne bi opteretio
On nije težak, on je moj brat .
Razmislite pre nego što delujete i uvek budite tolerantni.