„Slobodno zidarstvo je skup slobodoumnih lјudi koji iskreno pokušavaju da sagrade Hram humanosti. Elementi koji su potrebni za takvu vrstu delanja su lјudi, a humanost, tolerancija i lјubav prema čoveku su malter za zidanje Hrama. Mnogi tvrde da je Slobodno zidarstvo esencija svih verovanja u vrhovno biće i srž svih religija. Protivno ovakvom shvatanju postoje i zagovornici teorije da je Slobodno zidarstvo zbir filozofskih, a pre svega moralnih učenja, koja iako zasnovana na judeo-hrišćanskim etičkim principima, nipošto nisu religija. Štaviše, za mnoge evropske masone to je filozofija života koja nema nikakve dodirne tačke sa religijom. Nasuprot njima, neka Braća tvrde da je Slobodno zidarstvo lavirint mistike i škola misterija. Za njihovu percepciju poimanja masonski Hram je sveto mesto poput Solomonovog Hrama, mesta gde čovek stupa na osvećeni put ka sjedinjavanju sa onim božanskim u sebi. Sa druge strane, pojedini masoni vide u masonskom Hramu običnu prostoriju za sastanke. Oni misle da članovi grupe u tim prostorijama, koristeći vanredne metode i simboliku tokom Ritualnih Radova, pokušavaju da shvate psihologiju svog unutrašnjeg bića i da prenesu lekcije i direktive o moralnosti i svekolikoj istini novim inicijantima u privatnosti i zaštićenosti zatvorene ložanske prostorije. Ima i onih koji su sasvim zadovolјni sa ovakvim vidom „društvenog kluba“ kao najznačajnijim aspektom masonske organizacije i ne dozvolјavaju sebi da u Slobodnom zidarstvu vide nešto suptilnije i sofisticiranije. Mnogi pronalaze svetlost Masonstva kroz dobrotvorne aktivnosti. Dijametralno suprotno tome, drugi bi voleli da vide takav vid dobročinstva ograničen na bratsku podršku i ispomoć. Svi ovi odgovori, tumačenja ili shvatanja na temu šta je Slobodno zidarstvo mogu se prihvatiti kao ispravni, ili kao deo ispravnog odgovora. Razlozi za to nalaze se u samoj prirodi, u samom temelјu Masonstva i oni omogućavaju nebrojeni niz raznih tumačenja o svom karakteru i slobodi Masonstva“.
(Citat iz Rada „Kralјevska umetnost“ Br. S.S.C. objavlјen u 32. broju Sirijus-a)
Prvog dana jula meseca 6009. G.I.S. objavlјen je prvi broj elektronskog časopisa SIRIJUS, glasila Velike Nacionalne Lože Srbije, u kome se u svakom broju publikuje u proseku 5 (pet) Radova Braće Učenika, Pomoćnika i Majstora Kralјevske Umetnosti iz naše Obedijencije. U uvodnom tekstu se kaže: „Sirijus je najsvetlija zvezda na nebu, vidlјiva tokom noći sa bilo koje tačke na Zemlјinoj površini. Iako je udalјena 8,6 svetlosnih godina to je jedna od najbližih zvezda. Svojim sjajem i položajem u sazvežđu poznatom pod imenom „Veliki Pas“ ili „Canis Major“ oduvek je privlačila pažnju posmatračima i raspalјivala maštu. Upravo zbog tih osobina zvezde Sirijus, njeno ime je postalo inspiracija grupi tragača za svetlom i istinom, da istražuju i uče“. Urednik elektronskog glasila SIRIJUS od vaspostavlјanja do danas je uvaženi Brat dr Č.V.
Saradnja naše Poštovane Lože sa SIRIJUS-om otpočela je sa 30. brojem, kada sam dobio odobrenje od tadašnjeg Časnog Starešine da pisane Radove Braće PL TIMAKUM koji zavređuju pažnju dostavlјam uredniku SIRIJUS-a, a u skladu sa tadašnjim smernicama Moćnog i Uvaženog Velikog Majstora, Velikog Sekretara Velike Nacionalne Lože Srbije, ali i urednika ovog časopisa brata Č.V. Od tada do danas u ovom glasilu objavlјena su 24 (dvadesetčetiri) rada Braće iz naše Poštovane Lože:
- 4 (četiri) Impresije sa Ispitivanja između stubova i Inicijacije;
- 3 (tri) Arhitektonske skice Učenika Kralјevske Umetnosti;
- 5 (pet) Arhitektonskih nacrta Pomoćnika Kralјevske Umetnosti;
- i 12 (dvanaest) Arhitektonskih instrukcija Majstora Kralјevske Umetnosti.
Četiri (4) objavlјene Impresije sa Ispitivanja između stubova i Inicijacije su:
- Rad Brata O. J. (objavlјen u 33. broju);
- Rad Brata M. S. (objavlјen u 39. broju);
- Rad Brata G. P. (objavlјen u 39. broju);
- i Rad Brata D. Ž. (objavlјen u 39. broju).
Tri (3) objavlјene Arhitektonske skice Učenika Kralјevske Umetnosti su:
- Rad Brata D. M. „Uloga Garanta u Slobodnom zidarstvu“ (objavlјen u 35. broju);
- Rad Brata O. J. „Velika i Mala Svetla Slobodnog zidarstva i njihovo simboličko značenje“ (objavlјen u 37. broju);
- i rad Brata M. S. „Andragogija masonskog Bratstva“ (objavlјen u 43. broju).
Pet (5) objavlјenih Arhitektonskih nacrta Pomoćnika Kralјevske Umetnosti jesu:
- Rad Brata D. Đ. „Slobodno zidarstvo i religija“ (objavlјen u 30. broju);
- Rad Brata S. S. C. „Kralјevska umetnost“ (objavlјen u 32. broju a napisan 6013. G.I.S.);
- Rad Brata O. J. „Pentagram“ (objavlјen u 38. broju);
- Rad Brata D. M. „Bratski lanac“ (objavlјen u 40. broju);
- i Rad Brata M. S. „Viteško templarski duh u Slobodnom zidarstvu“ (objavlјen u 47. broju).
Dvanaest (12) objavlјenih Arhitektonskih instrukcija Majstora Kralјevske Umetnosti jesu:
2 (dva) rada Brata S. J.:
- Rad „Put ka svetlosti“ (objavlјen u 32. broju);
- Rad „Sećanje na Brata Jovana Isakova“ (objavlјen u 45. broju).
Potom 3 (tri) rada Brata S. S. C.:
- Rad „Slobodnozidarske smernice i definisanje masona – Slobodnog zidara ‒ Sina svetlosti – Slobodnog Čoveka Na Dobrom Glasu“ (objavlјen u 33. broju);
- Rad „Kralјevska umetnost 2“ (objavlјen u 36. broju);
- Rad „Starešinstvo Lože“ (objavlјen u 49. Broju).
Te 7 (sedam) radova Brata D. I.:
- Rad „Šta je savremena psihoterapija preuzela od Slobodnog zidarstva“ (objavlјen u 35. broju);
- Rad „Pogled iz unutrašnjosti Hrama ka spolјa“ (objavlјen u 41. broju);
- Rad „Pristupi i podele u našoj Masoneriji“ (objavlјen u 42. broju);
- Rad „Duhovnost Drevnog i Prihvaćenog Škotskog Obreda“ (objavlјen u 44. broju);
- Rad „Moralne pouke i teme za razmišlјanje 1. stepena DPŠO“ (objavlјen u 46. br.);
- Rad „Život je duga i tiha reka (omaž našem Bratu Svetozaru Sveti Vuliću 1921-2018.)“, (objavlјen u 47. broju);
- Rad „Praktično uputstvo (alati za rad)“ (objavlјen u 48. broju).
Imajući u vidu podatak da u našoj Poštovanoj Loži već od druge godine njenog postojanja bitiše u proseku 20-ak Braće, broj objavlјenih Radova naše Braće u odnosu na objavlјene Radove Braće iz drugih Poštovanih Loža je za ponos i poštovanje jer su u mnogim brojevima objavlјena po dva naša Rada, a u 39. broju čak tri Rada. Ova saznanja ukazuju na spisatelјsko umeće, posvećenost i predanost Braće naše Lože u vezi sa obavezama pisanja Radova, na radost i ponos svekolike Braće Poštovane Lože .∙.TIMAKUM.∙.. Nadam se da će ovaj Rad inicirati prvenstveno Braću Majstore Kralјevske Umetnosti da se upuste u, pre svega, zadovolјstvo pisanja Arhitektonskih instrukcija bar jednom godišnje, a onda i obavezu pisanja Radova koju nalažu Drevni međaši.