Masonske simbole i simboliku masonerije najlakše je prikazati kroz crtež, grafiku, skulpturu, zatim kao pisanu reč, a na kraju doživeti je kroz muziku. Zato smatram da je muzika kao najkomplesniji vid umetnosti najsavršeniji medij koji plasira ideje Masonerije.
Trougao i šestar možemo videti na mnogim slikama i crtežima, piramidu i kvadrat kao formu mnogih građevina, ali psihološko stanje, duhovna potreba, čovekovi ideali, osećanja, emocije i žudnja jedino se mogu doneti i prikazati kroz muziku.
Opera Volfganga Amadeusa Mocarta „Čarobna frula“ poznata je po masonskim elementima. Pored simbola koji se mogu videti u scenografiji i kostimima, na operu je uticala epoha prosvetitelјstva. Kralјica noći simbolizuje mračnjaštvo, ili po nekim interpretacijama Katoličku crkvu. Nјen protivnik Sarastro, simbolizuje prosvećenog suverena koji vlada po principima razuma, mudrosti i prirode. Radnja, odnosno priča, je alegorija o prosvećenju čovečanstva od haosa, preko religijskog sujeverja do racionalnog obrazovanja. Zemlјa je pretvorena u rajsko kralјevstvo gde su „smrtnici i Bogovi jednaki“. Ovaj stih ponavlјa se u finalu oba čina. Izvor za libreto koji je napisao Emanuel Šikaneder, bio je esej Ignaza von Borna „Misterije Egipćana“, koji je objavlјen u „Masonskom časopisu“. Pored tog „uzvišenog idealizma“ koji je jedan od glavnih motiva radnje, prikazani su i aspekti masonskog rituala, proces inicijacije, pri čemu Tamino i Pamina na jednoj, a Papageno na nižem stepenu, dobijaju zasluženu nagradu – vrlinu i sreću. Najočiglenija simbolika je u broju 3: 3 dame, 3 duha i 3 suđenja. Tišina, vatra i voda. A u muzici 3 svečana akorda koji otvaraju uvertiru. Centralni tonalitet je Es-dur sa 3 snizilice.
Ludvig van Betoven je, takođe, u svojim delima prikazao masonsku simboliku. „Adađo“ njegovog sedmog kvarteta nosi naziv „Žalosna vrba“, ili „Bagrem nad grobom mog brata“. Pesma „Šta je Masonov cilј“ napisana je za Ložu „Hrabra Braća“ sa Orijenta Bon. U Betovenovoj Petoj simfoniji „Sudbinskoj“, osnovni moto je ideal herojstva junaka pojedinca koji se prenosi na opšti čovečanski plan i evocira borbu i pobedu čovečanstva kao svetske celine. On je četiri stava ove simfonije okarakterisao kao: Borba, Nada, Očajanje i Pobeda. Za razliku od Šilera koji je takođe bio Mason i u svojoj pesmi „Oda radosti“, koju je Betoven ubacio u finale Devete simfonije, Šiler jasno stavlјa do znanja svoje ideale: „Svi će lјudi braća biti, krila svoja spajat zna…“. Betoven će ponovo obraditi muzičke ideje Pete simfonije, samo u još širem i još snažnijem idejnom i zvučnom kontekstu. I uz Šilerove reči Betovenova muzika u završnici predstavlјa konačni trijumf čovečanstva i veru u njihovu konačnu pobedu.
Svi ovi elementi koji su utkani u dela ovih kompozitora ne mogu se prepričati ili zapisati, već se najbolјe i jedino mogu doživeti slušanjem. Svejedno da li je publika masonska ili profana, shvatiće na ovaj ili onaj način poruku dvojice najvećih kompozitora među Masonima i najvećih Masona među kompozitorima.