Nakon nekoliko godina radova i nekoliko godina prekida u radovima, nakon prikazane nesposobnosti epskih razmera u pokušajima da se započeti posao privede kraju, najzad je za posetioce otvoreno arheološko nalazište Medijana u Nišu. Ima se šta videti, saznati i zasigurno uživati u poseti. Preporučujem svakom ko bude u prilici, da obavezno poseti Medijanu. Između ostalog moju pažnju je privukao mozaik sa likom Meduze. Ko želi da vidi kako izgleda orginal, moraće da poseti Medijanu. Ja sam u međuvremenu mašti dao na volju i uz malo “fotošopiranja” napravio rekonstrukciju mozaika prikazanu na slici 1. Takođe me zainteresovalo pitanje da li postoji neka veza između priče o Meduzi i masonske simbolike. Malo sam istraživao i ovde ću izneti par činjenica do kojih sam došao.
Veza postoji, ali nije tako očigledna i jasna na prvi pogled. Međutim, pre nego što rasvetlimo tu vezu, da vidimo kako ide priča o Meduzi.
Prema Grčkoj legndi, Meduza je bila veoma lepa devojka, jedna od tri sestre Gorgone. Jedino je ona bila smrtna. Služila je u Atininom hramu. Njena lepota nije prošla nezapaženo i počeo je da joj se udvara bog mora Posejdon. Odbila je njegovo udvaranje, međutim, to nije sprečilo Posejdona da je siluje. Besna zbog činjenice da je njen hram oskrnavljen, Atina naprečac Meduzu pretvara u biće koje više nikada niko neće moći da siluje i daruje joj pogled kojim će svakog ko je pogleda u oči trenutno pretvoriti u kamen. Umesto predivne kose glavu joj sada krase zmije. Ima više verzija ove priče, ali u svakoj od njih ostaje nejasno da li je Atina stvorila čudovište ili opasnu lepoticu i da li je ono što se desilo Meduzi prokletstvo ili blagoslov.
Persej, grčki junak, usprotivio se kralju koji je želeo da oženi njegovu majku. Da bi ga sklonio s puta, kralj mu obećava da će majku ostaviti na miru ukoliko mu Persej donese Meduzinu glavu. Bogovi žele da pomognu Perseju i on dobija štit uglačane površine kao ogledalo, sandale sa malim krilima da može da leti, mač i šlem koji može da ga učini nevidljivim. Gledajući u štit a ne u oči Meduzi, Persej uspeva da joj mačem odseče glavu. Meduzine oči i nakon odsecanja glave zadržavaju moć da okamene onoga ko gleda u njih, pa Persej tako kralja koji je tražio Meduzinu glavu prevara u kamen. Persej Meduzinu glavu stavlja na štit i dobija neverovatno oružje kojim nadmoćno pobeđuje neprijatelje. Najzad, štit vraća Atini i ona ga nadalje nosi kao svoj zaštitni znak. Priča ima više nastavaka među kojima je i verzija po kojoj je Meduza u momentu smrti bila trudna iz veze sa Posejdonom, pa se javlja i potomstvo, ali to za naše istraživanje više nije tako bitno.
Iako to nije potkrepljeno istorijskim činjenicama, prihvatljiva je i istovremeno primamljiva tvrdnja da masoni baštine tradiciju templara, monaha-ratnika koji su u XII veku tokom perioda od oko 100 godina vladali hrišćanskim kraljevstvom sa centrom u Jerusalimu. Takođe poznato je da su templari dugo vršili iskopavanja i nešto tražili ispod ruševina na mestu hrama koji su svojevremeno Rimljani sravnili sa zemljom. Pretpostavlja se da su tražili Sveti gral, isti onaj gral koji su tražili i vitezovi kralja Artura – pehar u koji je sakupljena Isusova krv istekla iz rane nastale nakon probadanja kopljem dok je bio razapet na krstu. Templari Sveti gral nisu našli, ali se pretpostavlja da su našli relikviju neprocenjive vrednosti, a to je glava Jovana Krstitelja. Ovu relikviju su nosili ispred sebe kroz bitke koje su vodili protiv neprijatelja Istočnog hrišćanskog kraljevstva i zahvaljujući tome bili nepobedivi. Ovo donekle podseća na priču o Meduzinoj glavi.
Zbog Svetog Jovana Krstitelja mi masonske lože nazivamo jovanovskim. Čin krštenja, kao i čin inicijacije predstavljaju trenutak kada čovek započinje jedan novi život, kada postaje prosvećen i kada mu se otkriva jedan novi svet. Antička legenda o Perseju i Meduzi je najstarija alegorija, kasnije modifikovana u potragu za Svetim gralom i dalje pretočena u priču o templarima i njihovoj potrazi za relikvijom.
Persejeva potraga za Meduzinom glavom, Jasonova potraga za zlatnim runom, potraga vitezova Okruglog stola za Svetim gralom, iskopavanja templara i ono što su pretpostavlja se pronašli – sve su to različite verzije iste priče o potrazi čoveka za mudrošću. Ukoliko potraga uspe otvaraju se neka nova vrata i ukazuje neka nova svetlost. Taj čin pronalaženja mudrosti, često se povezuje sa nemogućom misijom pronalaženja nečeg na prvi pogled nedostižnog, a ipak na kraju uspešno pronađenog. Slično potrazi, skok na putu saznanja institucionalizovan je kroz krštenje ili inicijaciju. Potraga za mudrošću je ta dodirna tačka legende o Meduzi i masonske simbolike.
Lik Meduze i mnogo verzija priče su veoma komplikovana tema, koja se tumači na mnogo načina. Među tim različitim tumačenjima simbolike, da ovde pomenemo samo neke savremene trendove.
Meduza je jako popularan motiv koji u različitim verzijama danas tetoviraju mlade žene. Osnovno značenje tetovaže ide u pravcu da je ta mlada žena doživela neki oblik nasilja, da je nakon toga osnažila svoj duh i telo i da više s njom nema šale. Istovremeno za lik Meduze takođe važi verovanje da je neka vrsta talismana koji štiti od zla i negativnih uticaja. Opasnost koja zrači iz lika Meduze odvraća druge opasnosti i štiti onog ko stoji iza Meduzine glave. Iako u pop kulturi Meduzina glava uglavnom simbolizuje ženski bes, veoma često ona simbolizuje lepotu, umetnost i mudrost. Upravo zato je modna kuća Versaći izabrala da Meduzina glava bude njihov logo. I za kraj jedna neverovatna slučajnost. U sred mojih razmišljanja o Meduzi, tokom letovanja, nailazim na mozaik Meduze, na trgu u Vatiju, glavnom gradu Grčkog ostrva Itaka – Odisejevog doma. Ovaj mozaik je prikazan na slici 2.
