18-2 Akacija – mistična i simbolična biljka masonerije

Sva braća Slobodni Zidari najčesće koriste akaciju kao masonski simbol kada istupaju u profanom okruženju i ona je uz cvet nezaboravka najčesće korišćeni masonski simbol. Ona je takođe sve češće u upotrebi u poslovnim memorandumima ili internet prezentacijama pripadnika masonskog bratstva. Cilj ovog rada je da objasni njenu duboku i višeznačnu simboliku kojoj čak i najveći svetski eksperti iz oblasti ezoterije daju sasvim različita značenja, što je svrstava u red najmističnijih masonskih simbola.

Jedan interesantan detalj, a meni lično posebno drag jer je vezan za našeg slavnog srpskog vojskovođu i junaka iz Prvog svetskog rata, vojvodu Živojina Mišića, je njegov nadgrobni spomenik, gde pored njegove biste stoji i figura devojke sa granom akacije, kao večni znak njegovog i našeg ponosa zbog pripadnosti Bratstvu. Njegov spomenik,gde je i posthumno sebe deklarisao kao ,,slobodnog zidara’’, je najbolji kontraargument za optužbe ostrašćenih i nedovoljno obrazovanih koji masone smatraju izdajnicima i nečasnim ljudima.

Veoma je interesantno to što većina i masona i proučavalaca Kraljevske Umetnosti poistovećuje akaciju sa bagremom, jer postoje mišljenja da je akacija u stvari bagrem, mimoza ili čak, možda cimet. Reč acacia je nastala od grčke reči akakia, što znači ,,šiljak’’, i to zbog trnja ove biljke. Postoji i etimološko mišljenje da naziv potiđe od takođe grčke reči kakos, što označava nešto loše. Na svetu raste preko 400 različitih vrsta akacije, na praktično svim kontinentima – najveći broj je žbunastog tipa, manji broj raste u obliku stabala i jasno je da se masonska legenda odnosi na akaciju koja raste na Srednjem istoku, najrasprostranjenije u Siriji i karakteriše je jarko žuti cvet.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Bagrem, ili pseudoakacija, je najrasprostranjeniji član familije Acacia u Evropi – takođe ima bodlje, a u Evropu ga je doneo francuski botaničar Žan Roben iz Amerike i prve primerke odgajio u dvorskom vrtu Luja XIII Fonteblo. Poznato je da bagrem izuzetno voli svetlost i predstavlja jedno od najmedonosnijih stabala, a svi znamo simboliku pčele i meda u masonskom učenju. Ono što je posebno blisko masoneriji i što je jedan od razloga njegovog svrstavanja u sistem masonske simbolike je osobina da su noću njegovi listovi povijeni, a na Suncu se uspravljaju i šire. Da li postoje još neki razlozi zašto je akacija svrstana u red masonskog simbolizma? Postoje, i oni su pre svega ezoterične i magijske prirode, i pripisuju se moći zaštite živih bića, ali i povećanja psihičkih sposobnosti, kao i za izgradnju totema, hramova, pa čak i svetih lomača u Indiji. U Indokineskim oblastima se koristila za proizvodnju tamjana i mirisa, a upotrebljavana je grančica za zaštitu od zlih duhova ili je par listova stavljano u turban sa istom svrhom. Takođe,paljenje akacije u kombinaciji sa sandalovinom stimuliše psihičke moći, a koristi se i u ljubavnim problemima, jer se veruje da božanski miris cvetova bagrema stvara ljubav i pokreće čak i najhladnije srce.

Fancuski mason i publicista s početka XIX vek, Etjen Fransoa Bazo, kaže ,,da je akacija drvo za čije su tajanstveno svojstvo znali samo majstori’’. To je veoma lepo rečeno, ali na žalost netačno, jer su ovoj biljci od davnina gotovo svi drevni narodi pridavali određena mistična svojstva. U Starom Egiptu je ova biljka simbolizovala besmrtnost i uskrsnuće, ali i nevinost, zbog čega smo je mi masoni i prihvatili. U egipatskoj mitologiji ima karakter svetog solarnog drveta ili drveta života.U zemljama Mediterana ona simbolizuje život, besmrtnost i platonsku ljubav, i kako taj tip akacije ima bele i crvene cvetove, kroz odnos suprotnosti crvenog i belog simbolizuje život i smrt, ciklus rađanja, umiranja i ponovnog rađanja. Kod nordijskih naroda u mitologiji se spominje kao Ygdrassil, tj. drvo života koje spaja Pakao i Raj.

U mnogim evropskim zemljama, od Rusije pa do Italije, mimoza (Acacia Dealbata) prestavlja ženski princip i verovatno su je zbog toga feministkinje izabrale za simbol prilikom proslave Dana žena 8. marta. Ono što je bitno je da mimoza ima i svoje masonsko obeležje, gde prestavlja simbol raskoši, moći, ali i ljubaznosti. U tradiciji južnoslovenskih naroda, svo drveće je podeljeno na dobro i loše – u dobra spadaju hrast, dren, breza, jabuka, vrba, lipa, dok u nesrećne spada, pored oraha, zove, duda, i bagrem.

Akacija je takođe zastupljena i u Bibliji, i po nekim tumačenjima Biblije, plamteći grm koji gori, a ne sagoreva, koji je video Mojsije u pustinji, je u stvari akacija, a ne kupina. Takođe, Bog je pri davanju instrukcija za izgradnju Zavetnog kovčega Mojsiju naredio da ga napravi od drveta akacije, što u našem prevodu glasi drvo sitim, izvedeno od hebrejskog naziva shittim. Pojedini izvori navode da je krst na kome je razapet Isus izgrađen od akacije.

U masonskoj simbolici, od nekoliko stotina simbola, samo njih nekoliko je preuzrto iz biljnog sveta, i pored akacije svoju simboliku imaju ruža, nezaboravak, liljan, mimoza… Akacija ima jedno od centralnih mesta u legendi o Hiramu, gde znamo da su grob majstora Hirama trojica krvnika obeležili granom akacije. Akacija je tu simbolični znak iniciranog majstora koji doživljava uskrsnuće, odnosno duhovno uskrsnuće kroz savlađivanje ljudskih strasti. Izjavom da poznajemo akaciju svedočimo da smo upoznati sa simboličnom Hiramovom dramom i da razumemo suštinu Hiramove legende, te zbog toga ona predstavlja simbol večne nade u nadživljavanje duše i nerazrušivosti života. Takođe, bagrem je i obeležje sigurnosti, izvesnosti i pouzdanja, jer simbolična Hiramova smrt, isto kao Ozirisa i Hrista, ne predstavlja kraj i destrukciju, već katarzičnu promenu koja vodi ka svetlosti najavljenom jarko žutom bojom njegovih cvetova. Po legendi, iz bagremovog stabla rastu tri grane – smokvina (egipatska masonerija), bagremova (škotski red masonerije) i hrastova (švedska masonerija).

Po Ragonu, francuskom masonu iz XIX veka, akacija ima i neke etičke osobine, jer nepokvarljivo drvo akacije simboliše čistotu masonskog reda koju ništa ne može promeniti, a kora odbija insekte kao što masonerija odbacuje poroke. Postoji i jedno vrlo interesantno mišljenje da akacija koja je bila na grobu majstora Hirama predstavlja u stvari više stepenove i da akacija zna tajnu, što znači da je akacija znak da se nad simboličkim znanjem uzdiše više znanje, da znanje ide još dalje.

U Memfis-Mizrajm obredu se navodi da su staroegipatski sveštenici nosili kovčeg iz kog je virila akacija, a da je na njegovim bočnim stranama bilo zapisano ,,Oziris se ponovo uspinje’’, što jasno simbolizuje ideju večnog života. Svi se slažu u jednom, da pored mnogobrojnih tumačenja simbolizma akacije, ona pre svega u sebi sadrži ključnu tačku simbolike, IZVESNOST, i to onu koja donosi unutrašnji mir. Zašto? Zbog izvesnosti umiranja i ponovnog rađanja u neuništivom životnom krugu, ali i izvesnot da će je onaj koji traga naći, ako je dovoljno istrajan i obučen.

M.Đ., Loža Usavršavanja, „Solomonov Hram“, Niš