37-5 Poštujmo one koji su gradili Hram večnosti i predali nam ga u nasleđe: Šta bi rekao naš Brat Đorđe Vajfert

Večiti sam Učenik Škole života. I kad bih na tom putu otkrovenja samospoznaje saznao i “zrno” novoga bio bih presrećan. Zato budi spreman reći sebi “neznalica” sam, jer kada bih, imao, i još jedan život bio bi mi kratak da spoznam tajne Velikog Neimara Svemira.

     Dok i onako, oskudnom vremenskom “tesnacu”, pored svakodnevnih profanih obaveza, pokušavam da od Velikog Neimara Svemira “uštinem” koliko toliko vremena, da odmorim dušu i stabilizujem ritam “posustalog” srca-kardiovaskularnog sistema, jedna za drugom stižu mi poruke. Na prvi pogled, obradjem im se: piše mi Brat-pišu mi Braća. Međutim, kada dublјe počem da analizairam sadržaj-poruke, neke, od njih su ispod svakog nivoa lјudskog-Bratskog (Masonskog) dostojanstva. (Oprostićete mi, što, moram to da kažem.). Od trenutka kada mi je skinut povez sa očiju, i  („položio zakletvu“) da stupam u Bratski Lanac, Starešinstvu i , mojoj Braći, koja su mi ukazala poverenje da zaslužujem da budem s njima u  Bratskom Lancu,  zakleo sam se da  ću sa njima deliti sve radosti, ali, i poteškoće.  Cilј nam je zajednički: rad na sebi – „izgradnja“ sebe, u pogledu moralnog-duhovnog pročišćenja i uzvišenja, s jedne, i zidanje Hrama Svetlosti-Čovečnosti,  s druge strane, zarad humanijeg-pravednijeg- moralnijeg društva.

     Iako sam, u profanom svetu, sa završenom školom „materijalističko-ekonomskog“ pro-fila – profesor Univerziteta, po godinama zrelosti, odavno na stazi „učitelјa ekonomije“ svojevolјno sam prihvatio da budem Učenik u „školi“ Slobodnog Zidarstva. Nastojao sam da u svome srcu, nađem  mesto za svakog od Braće, straijih-mlađih, poznatijih-priznatijih u Slobodnom Zidarstvu. Krenuo sam na putovanje.

Svoj put iz Tame ka Svetlosti, od Učenika ka Majstoru Kralјevske umetnosti, shvatio sam, i slediću ga i ubuduće, kao KLESANјE NEOBRAĐENOG KAMENA ka finom podešavanju kamenčića koji ću ugraditi u MOZAIK DREVNOG SLOBODNOZIDARSKOG HRAMA. Pod zakletvom ćutanja, merio sam svoj lični, duhovni, napredak na putu od tame do svetlosti, polažući „slobodnozidrski ispit“ pred „Majstorskom komisijom“, koji je n akraju, morao biti „overen-nostrifikovan“ od strane Časnog Starešine PL “Đorđe Vajfert“i Starešinstava VNLS. Rukovodeći se načelima Masonske filozofije, dajući prednost:  duhovnoj nadgradnji nad, svakodnevnim profanim, materijalnim, karijernim, ambicijama, latio sam Slobodnozidarskog alata, trudeći se da da što je moguće  bolјe-dublјe, spoznam Slobodnozidarske tajne, klešući na tom proputovanju „sebe“ u alegoriji neobrađenog-hrapavog kamena. Od Učenika do MKU, udarci gletom bili su precizniji, a libela, visak i mistrija pokazivali skladan mozaik-isklesanih i ugrađenih kamenčića u arhitekturu Hrama.

     Uzor na tom Slobodnozidarskom usavršavanju su mi bili, utemelјivači, Slobodnog Zidarstva: od Andersona,.do Dositeja Obradovića, Nјegoša, Pupina, Vuka Kardžića, Slobodana Jovanovića, Vajferta itd.), prepoznajući sebe kao: VEČITOG UČENIKA ŠKOLE ŽIVOTA. Napredovanje-uzdizanje bili su za mene, najveće priznanje i čast koju su mi, moja Braća dodelila, na proputovanju od Tame ka Svetlosti. S druge strane, na ovom proputovanju, svaki od dostignutih stepena: UČENIKPOMOĆNIK-MAJSTOR, predstavlјali su za mene, bogatsvo-spoznaju: večite „borbe“ između materijalnog i duhovnog, Ugaonika i Šestara. Kada sam uzdignut u zvanje Majstora, spoznao sam , lepotu i prevagu duhovne, nad, materijalnm odrednicom, Slobodnog Zidara, koji teži da takvim učini i društvo u celini. Da dobrota-humanizam pobede zlo-materijalnu zaparoženost duha-duše-tela. Da pravednije i humanije društvo, koliko, toliko, zagopodari „planetom“, čiiji su promoteri, na prvom mestu Slobodni Zidari. Istina, moje putovanje se, ovim ne završava, već se i dalјe nastavlјa.

U podsvesti mi tinja-opominje misao, da ništa nije savršeno tako, da ne može biti još bolјe, podsećajući me na obavezu, da se ne smem „uspavati“ na lovorikama dodelјene mi majstorske lente. Zvanje, Majstor kralјevske umetnosti, jeste priznanje za moralno-duhovno pročišćenje i napredovanje  slobodnog čoveka, na dobrom glasu – Slobodnog Zidara na putu ka čovečnosti. To je samo jedna, od „usputnih“ stanica (jedan  stepenik), na putu ka krajnjem cilјu: osvajanju tajni Slobodnog Zidarstva koje su spoznavale brojne generacije naše Braće-Slobodnih Zidara. Međutim, te tajne će  i dalјe, postojati, i biti, platforma-poligon na kojem će će polagati zkletvu brojne generacije Slobodnih Zidara, s jedne,  „uvežbavati ih-spoznavati“ i prenositi kroz Bratski lanac s generacije na generaciju, s druge strane. U toj, Slobodnozidraskoj hijerhiji, Majatora KU, prepoznajem kao Brata koji će biti „Mudrac-Svetionik“, Učenicima i Pomoćnicima na putu iz Tame ka Svetlosti.

     Stepen-zvanje, Majstora KU ne smemo shvatiti kao “ekskluzivno pravo”, na “Moć”-“Vladavinu Brata nad Bratom”, čežnja za “Čekićem” – Časnim Starešinom Lože, ili pak žal, za izgublјenim “položajem” Časnog Starešine u Bratsvu-Loži. Biti Majstor kralјevske umetnosti, je čast, ali i velika obaveza. S druge strane, biti Časni Starešina PL, je još „počasno“-uzvišeno zvanje-položaj: prvog među jednakima. Zaslužiti Slobodnozidarski Čekić, je velika čast-prizanje, ali i obaveza. Ono što je u profanom svetu, dirigentska palica, u rukama vođe orkestra, to je Čekić u rukama Časnog Starešine. I kao što vođa-dirigent orkestra, veštinom sluha-pogleda-osećaja-iskustva. dirigentskom palicom, vešto, dirigentskom palicom „amortizuje“, disonantne tone, čineći melodiju prijatnom za uši slušalaca, tako i Časni Starešina udarcem Čekića osećaj prisutnih u Hramu-Ritaualnom radu, čini priajtnijim.

     Nadalјe, Slobodnozidarska istorija nas uči, da je Čekić u rukama Časnog Starešine, isto, što i „sablјa“-„oružje“-„komanda“ u rukama glavnokomandujućeg „vojskovođe“. Istina, udrac Čekićem u Slobodnom zidarstvu, na prvi pogled, prividno, ima „blaži“ odjek, jer to Časni Starešina radi u rukavicama. Simbolički rečeno „zdarac Čekićem“ Časnog Starešine, s rukama u rukavicama, je, na prvi pogled „udarac s prigušivačem“. U prvi mah se ne prepozanju dometi njegove simbolike, dela i reči. Međutim, istorija nas uči, da je „udarac“ Slobodnozidarskim čekićem, imao itekako veliki značaj za globalnu „arhitekturu“ društva u celini, regionalnih i globalnih (re)integracija.

     Rečju, „udarac“ Slobodnozidarski čekićem, bio je i ostao velika tajna. Nјegova sanaga, se ne sme ni preceniti, ni, potceniti. Reč je o težnji ka sistemu „uravnoteženih“ cilјeva duhovnog-materijalnog. Gde, prevagu, treba da dobiju duhovne vrednosti nada materijalnim. Slobodnozidarska filozofija nas uči, da svaki Brat, a posebno Majstor KU mora biti “Sveća”, koja obasjava put iz TAME U SVETLOST, MERILO DUHOVNE NADMOĆI NAD MATERIJALNIM DOBRIMA-, a ne kao karijerista, iz čije,  Slobodnozidarske j duše, kulјa ČEŽNјA ZA “VLAŠĆU”- dominacijom nad Braćom. Brat, bratski lanac se prepoznaje, ne samo po Starešinstvu-moći, već po bratskoj slozi, lјubavi, empatiji, spremnosti da jedan drugom pomognemo u nevolјi, a sve na dobrobit Velikog Neimara Svemira, društva-države u celini.

     Na žalost, ja sam, posle, svih, ovih dešavanja, zbunjen, “postiđen”, a pomalo i “uplašen”. Pred svom Braćom se otvara pitanje: gde se nalazi PL “Đorđe Vajfert”? Kuda želi da krene? S čime želi da krene? S druge strane, otvara s pitanje: ad li mi idemo putem koji nam je odredio Veliki Arhitekta Svemira? S kojim načelima, moarlnim-duhovnim principima mi želimo da KRENEMO- NASTAVIMO DA IDEMO PUTEM KOJI NAM JE ODREDIO VELIKI NEIMAR SVEMIRA. Zapitajmo se da li mi sledimo principe- osnovna načeala Slobodnog Zidarstva: MUDROST, SNAGA, LEPOTA.

     Bratski, molim svu Braću, da nastavimo putem koji nam je odredio Veliki Arhitekta Svemira. Uzgred, kao bliži srodnik Petra Rosića Varnave (srpskog patrijarha, koji je prema nekim izvorima bio Slobodni Zidar), skoro čeiri decenije, u meni je tinjala radoznalost za spoznajom tajni Slobodnog Zidarstva (spoznavao sam ga, iz literature-izvora koji su mi bil dostupni). Pre pet, godina, želјa mi se ispunila: VELIKI NEIMAR SVEMIRA MI JE OTVORIO VRATA DA KRENEM PUTEM KOJI JE TRASIRAO. Neću ga izneveriti. Računam, i na svu, meni dragu-poštovanu Braću.

     Poštujmo one koji su gradili Hram večnosti i predali nam ga u nasleđe. Mi smo samo karika u Bratskom Lancu, koji su „projektovali“ ranije generacije Slobodnih Zidara i osatvile nam ga u umanet. Time ćemo se, najbolјe odužiti, Velikom Neimaru Svemira i našem Bratu Đorđu Vajfertu, čije ime nosi naša Poštovana Loža, i čije ime je ispiasno na našim lentama.

     I dok stegnutih ruku u Bratskom Lancu izgovaram reči: Bratstvo-Jedinstvo-Sloboda do mene dopiru zvuci Mocartove „Frule“, Mokranjčevih „Rukoveti“, Geteovog „Fausta“, a pred očima mi „Mudrost“ Čerčila, De Gola, Napoleona i Vojvode Mišića („ko zna taj i može“). S druge strane, dok šalјem bratstvu energiju Bratu koji je u „nevolјi“ u podsvesti mi odzvanjaju „Misli o dobru i zlu“ Vladike Nikolaja Velimirovića. Nјima se pridružuje i  P:P. Nјegoš, s porukom: „Tvrd je orah voćka čudnovata..“

Brat S.Ć. MKU

Đorđe Vajfert, Beograd