Tokom ove godine donete su i javno objavljene dve deklaracije vezane za slobodne zidare u Francuskoj. Kako posredno ove deklaracije mogu imati uticaj i na slobodne zidare u Srbiji, da pokušamo da damo kratak osvrt na pitanja koja se najčešće postavljaju na ovu temu.
Okolnosti koje su prethodile donošenju deklaracija
Duga i komplikovana istorija kao i složena situacija bile su i ostaće karakteristike slobodno-zidarske zajednice u Francuskoj. Više informacija o obedijencijama u Francuskoj može se naći u Sirijusu br. 3 u tekstu “Škotski Red, Vrhovni Saveti, SAD i Francuska”. Poslednje dve godine ova slika je dodatno zakomplikovana zahvaljujući problemima u Velikoj Nacionalnoj Loži Francuske (“Grande Loge Nationale Frainçaise” – GLNF). Još su 2009-e godine u javnost dospele informacije o problemima vezanim za finansije i sukobe u najvišim organima uprave. Kao bomba je odjeknula vest kada su sudske vlasti januara 2011-e godine postavile ženu, gospođu Monique Legrand za privremenog prinudnog administratora dok se ne rasvetle afere vezane za nekontrolisano trošenje i sumnjive tokove gotovog novca, nepravilnosti u komercijalnim institucijama vezanim za GLNF i sukobe prethodne i nove uprave. Najviše optuživan bio je sada već bivši Veliki Majstor François Stifani.
Ovakva situacija, neprijatna i neprimerena jednoj velikoj obedijenciji dovela je do toga da se veliki broj braće iz GLNF razočara i uskoro napusti svoje matične lože. Jedan broj je potpuno digao ruke od slobodnog zidarstva, jedan broj je prešao u druge obedijencije kao što je Velika Loža Francuske (“Grande Loge de France” – GLdF), jedan broj je osnovao potpuno novu obedijenciju pod nazivom “Grande Loge de l’Alliance Maçonnique Française” (GL-AMF), dok je na kraju jedan broj braće ostao u GLNF da pokuša da spasi ono što se spasiti može.
Dešavanja u Francuskoj izazvala su reakciju i u međunarodnoj masonskoj zajednici. Kako pune dve godine GLNF nije uspela da smogne snage unutar svojih redova i reformiše se u skladu sa važećim masonskim načelima, pojedine obedijencije počele su da najavljuju povlačenje svojih priznanja i prekidanje saradnje, što se na kraju i desilo. Najpre se to dogodilo 10 juna 2012-e godine od strane pet evropskih Velikih Loža i konačno 12 septembra ove godine kada je Ujedinjena Velika Loža Engleske (“United Grand Lodge of England” – UGLE) zvanično povukla svoje priznanje. Nije pomoglo ni to što je 10 septembra 2012-e godine izabran novi Veliki Majstor GLNF, Jean-Pierre Servel. Epilog je da danas u Francuskoj ne postoji ni jedna obedijencija koju kao regularnu priznaju masoni iz kruga zemalja okupljenih oko UGLE. Oni u Francuskoj trenutno nemaju koga da posete niti imaju s kim da sarađuju.
Sadržaj deklaracija iz Bazela i Brisela
Prethodni uvod bio je neophodan da bi se bolje razumelo zašto su donete Bazelska i Briselska deklaracija, odnosno šta im je prethodilo. Bazelska deklaracija doneta je 10 juna 2012-e godine i potpisali su je Veliki Majstori pet veoma uglednih i cenjenih Velikih Loža: Velike Lože Austrije, Regularne Velike Lože Belgije, Ujedinjenih Velikih Lože Nemačke, Velike Lože Luksemburga i Velike Lože Alpina (Švajcarska). U Bazelskoj deklaraciji pet Velikih Majstora sa žaljenjem konstatuje da su problemi u GLNF dostigli nivo koji se više ne može tolerisati i da u deklaraciji naznačene Velike Lože sa 10 junom 2012-e godine povlače svoja priznanja i prekidaju zvanične odnose sa GLNF. U nastavku deklaracije pet Velikih Majstora izražava nadu da bi u periodu koji sledi GLdF, zahvaljujući svojoj brojnosti i kvalitetu radova koje sprovodi, mogla da odigra važnu ulogu i ostvari svoje aspiracije i postane deo univerzalnog lanca priznate masonerije. U tom smislu je neophodno da usaglasi svoje stavove, da učini neophodne izbore, a posebno da ispuni sledeće:
- da nastavi da radi u skladu sa osnovnim principima regularne masonerije,
- da nedvosmisleno prekine preostale veze sa neregularnim obedijencijama,
- da poštuje međunarodne običaje i tradiciju koja reguliše odnose između Velike Lože i Vrho-vnog Saveta.
Ovih pet velikih loža izražava spremnost da započnu pregovore u cilju eventualnog priznavanja GLdF.
U Briselu, 12 septembra 2012-e godine ponovo se našla na okupu ista grupa od pet Velikih Majstora, potpisnika deklaracije iz Bazela. U deklaraciji iz Brisela zvanično se proglašava početak pregovora čiji rezultat treba da bude pronalaženje institucionalne strukture koja će postati novo regularno masonsko telo u Francuskoj. Na suprotnoj strani stola bili su predstavnici GLdF i GL-AMF. Izražava se spremnost u pružanju pomoći i ukazuje na ozbiljnost situacije. Prva procena rezultata pregovora zakazana je se za početak decembra 2012-e godine.
Orginalni sadržaj Bazelske i Briselske deklaracije nalaze se na našem sajtu u verziji na engleskom jeziku na adresi: http://www.mason.org.rs/index.php/sirijus-casopis
Kakav je stav GLdF?
Pregovore ispred GLdF vodi prethodni Veliki Majstor Alain-Noël Dubart. On je dužnost Velikog Majstora predao juna ove godine i sada ima dovoljno vremena da se posveti ovim pitanjima i aktivno učestvuje u razgovorima. U svom odgovoru na ponuđeno započinjanje pregovora o međusobnom priznavanju, Alain-Noël Dubart ponavlja da je GLdF oduvek poštovala osnovna masonska načela regularnosti i da će sa stanovišta tih načela i pregovarati.
Nije na odmet napomenuti da su regularnost i priznanje dve potpuno različite stvari. Pored GLdF, danas ubedljivo najveće regularne obedijencije u Francuskoj, vredne poštovanja su još neke regularne ali od strane UGLE nepriznate Velike Lože. Najpoznatije među njima su: “Grande Loge traditionnelle et symbolique Opéra” (GLTSO), “Loge Nationale Française” (LNF) i već pomenuta GL-AMF – čiji su predstavnici bili prisutni 12 septembra u Briselu. Kao regularna tradicionalna masonska tela mogu se smatrati i “Grand Prieuré des Gaulles” i “Reformed and Rectified Scottish Grand Priory of Occitania”. Po jednom od mogućih scenarija za tok pregovora, nagoveštava se formiranje jedne potpuno nove krovne institucije na nivou Francuske. Ova institucija bi okupila sve ili nekoliko regularnih obedijencija pri čemu bi sve Velike Lože zadržale svoje postojeće organe. Nešto slično su uradili svojevremeno Nemci i formirali Ujedinjene Velike Lože Nemačke. Ova nova krovna institucija bila bi onda međunarodno priznata najpre od strane pet Velikih Loža potpisnika Bazelske deklaracije a kasnije i od strane UGLE. Koliko će GLdF biti spremana da u određenoj meri žrtvuje svoju neprikosnovenu autonomiju, zarad međunarodnog priznanja i uđe pod krov jedne ovakve zajedničke institucije na nivou Francuske, za sada niko ne može pouzdano da kaže.
Ono što GLdF razlikuje od ostalih Velikih Loža u svetu su specifične relacije sa veoma jakim i svakog poštovanja vrednim Vrhovnim Savetom Francuske. Ovaj odnos se pominje i u samoj deklaraciji iz Bazela. Nije tajna da poslednjih godina svaka od ove dve institucije vodi nezavisnu liniju međunarodne saradnje. Sve su učestalije situacije da u nekoj zemlji GLdF sarađuje sa jednom obedijencijom a Vrhovni Savet Francuske sa jusrisdikcijom naslonjenom na neku drugu obedijenciju. GLdF je spremna da uspostavi saradnju i sa više Velikih Loža iz jedne iste zemlje istovremeno i nije joj strano da zarad proširenja kruga prijatelja u inistranstvu, ponekad spusti polazne kriterijume. Na drugoj strani Vrhovni Savet Francuske se strogo drži ranije usvojenih pravila regularnosti i priznaje samo jedan Vrhovni Savet u jednoj zemlji uz nepokolebivo insistiranje na poštovanju izvornih masonskih principa regularnosti. U Vrhovnom Savetu Francuske smatraju da su Vrhovni Saveti sa kojima oni ne sarađuju komercijalizovali svoj rad i da su skrenuli sa puta poštovanja izvornih osnivačkih načela. Nedopustivo je meteorsko napredovanje kroz stepene, predavanje više stepena u jednom danu, zapostavljanje rada na duhovnom i moralnom napredovanju i svođenje evaluacije o napretku isključivo na praćenje ispunjavanja finansijskih obaveza. Za Vrhovni Savet Francuske, kako to kaže Suvereni Grand Komander Claude Collin, ove jurisdikcije su postale više „poslovni klubovi“ koji se pored biznisa bave politikom i lobiranjem, zapostavljajući „spiritualni“ aspekt. Kako trenutno stvari stoje, Vrhovni Savet Francuske nije nimalo zainteresovan za pregovore koji su započeti deklaracijom iz Brisela. Ovo telo želi da sačuva svoju visoku tradicionalnu regularnost i da spreči eventualno kompromitovanje Škotskog Reda uspostavljanjem saradnje sa nešto liberalnijim jurisdikcijama. Tvrdi stav ovog tela sigurno neće doprineti uspehu pregovora između GLdF i pet pomenutih Velikih Loža. Na drugoj strani, ne mešanje u administrativne poslove i upravljanje, iz kojih sledi i ne mešanje u vođenje međunarodne politike i treba da budu osnova na kojoj saradnju grade jurisdikcija i obedijencija. Stav da se jedni drugima ne mešaju u pitanja međunarodne saradnje, trenutno je u punoj snazi i karakteristika je odnose između GLdF i Vrhovnog Saveta Francuske.
Međunarodna saradnja koju sprovodi GLdF u najvećoj meri je kanalisana kroz aktivnosti vezane za asocijaciju Ujedinjene Velike Lože Evrope (“Grandes Loges Unies d’Europe” – GLUdE). Više podataka o ovoj asocijaciji može se naći u Sirijusu br. 4 u tekstu “Ujedinjene Velike Lože Evrope”. Ova asocijacija je godinama strpljivo stvarana, u nju se mnogo ulagalo, kontinuirano ali pažljivo se radilo na širenju i prijemu novih članica. Poslednjih godina je javno istaknuta ambicija da se uticaj proširi i na druge kontinente. Izuzetno agilan i posvećen zadatku, bivši veliki majstor GLdF, Alain Graesel mnogo je učinio da ova asocijacija ojača. Velike Lože koje okuplja GLUdE tu su zbog velikog značaja koji međunarodno priznanje za njih same ima. Više međunarodnog priznanja im neće biti na odmet, tako da GLUdE i njeno članstvo po prirodi stvari pozitivno gledaju na pregovore započete deklaracijom iz Brisela. Nadaju se da će u paketu, odnosno zajedno sa GLdF i sve članice GLUdE biti priznate od strane pet Velikih Loža. Problem će nastati ukoliko pet Velikih Loža tokom pregovora ispostave pred GLdF uslov da napusti i praktično demontira GLUdE. Za sada, GLdF čvrsto stoji na stanovištu da neće napustiti bratske obedijencije okupljene u ovu asocijaciju. Ostaje nam da pratimo pregovore i vidimo da li će GLdF istrajati na tom principijalnom stavu.
Šta će biti od saradnje GLdFsa obedijencijama kao što je VNLS?
Šta treba da uradi GLdF da bi izašla u susret ponudi koja je na stolu? Regularnost i poštovanje masonskih načela nisu tema jer to nikada nije ni bilo sporno. Ostaju sporni njeni odnosi sa Velikim Orjentom Francuske i odnosi sa komasonskim, mešovitim organizacijama kao što su “Le Droit Humain” i slične. Ostaje takođe otvoreno pitanje o stavu koji će biti zauzet prema GLUdE. Ukoliko pet Velikih Loža bude insistiralo na raspuštanju GLUdE, to će biti uslov koji najverovatnije pregovore vodi u slepu ulicu. GLdF je mnogo uložila u stvaranje ove asocijacije tako da bi zahtev za demontažom ličio na ultimatum zemljoradniku da spali njivu sa žitom i to neposredno pred žetvu.
Ova pitanja posebno pažljivo prate i slobodni zidari iz VNLS, jer je VNLS jedan od tri osnivača GLUdE. Za slobodne zidare iz VNLS nije interesantna samo budućnost ove asocijacije već i ostala pitanja koja su predmet pregovora. Da li Bazelska i Briselska deklaracija od GLdF zahtevaju da prekine odnose i sa VNLS? Ako se pažljivo pročita uslov koji kaže “… da nedvosmisleno prekine preostale veze sa neregularnim obedijencijama”, onda VNLS ovde ne bi trebala da bude na meti jer njena regularnost nije sporna. Da li međusobno priznanje i saradnja GLdF i VNLS znači da će oni koji u budućnosti budu priznali GLdF, automatski priznati i VNLS? Da li će onda i u Srbiji razjedinjeni slobodni zidari morati da razmišljaju kako da rade jedni pored drugih. Možda će nas prijatelji iz inostranstva naterati da formiramo neku novu krovnu instituciju, koja će okupiti sve regularne obedijencije? Mnogo pitanja a malo odgovora…
Trendovi…
Za sada, jedina izvesna stvar je činjenica da će pregovori trajati mesecima, možda čak i godinama. Pregovori se pre mogu posmatrati kao proces a ne kao pojedinačni vremenski oročen događaj. Čak i ako GLdF sutra napusti pregovore, pet Velikih Loža sigurno neće reagovati ishitreno i neće na brzinu pokloniti priznanje nekom ko se nije dovoljno potvrdio u radu. Dokazati regularnost i ispuniti uslove za priznanje u ovakvim slučajevima traje jako dugo, nekad godinama. Iako je nezahvano prognozirati rezultate otpočetih pregovora, ono što se danas jasno uočava su “trendovi”, odnosno pravac vetrova koji trenutno duvaju na polju međunarodne slobodnozidarske saradnje u Evropi.
Očigledno je da dolazi do erozije uticaja i slabljenja dominacije UGLE. To se vidi i iz same činjenice da je povlačenje priznanja VNLF kroz deklaraciju iz Bazela pet velikih loža sprovelo juna a UGLE naknadno i nerado – tek septembra ove godine. Deluje kao da je UGLE stavljena pred svršen čin i da je povlačenje priznanja realizovano 10. septembra praktično urađeno u iznudici. Kriza kroz koju prolazi Evropska Unija takođe traži mobilisanje svih snaga i zahteva sveže ideje. Jedno od rešenja koje se pominje i koje treba da dovede do izlaska iz krize je jače monetarno i finansijsko povezivanje ekonomski najrazvijenijih članica. Francuska u skladu sa svojom veličinom i tradicijom ne može biti izvan tog procesa i neprirodno je da masoni u Francuskoj idu jednim a masoni iz ostatka Evrope drugim putem. Dalje, na događaje u Evropi sa kraja XX i početkom XXI veka uvek je veliki uticaj imao i stav braće s one strane Atlantika. Već dugo severnoameričke jurisdikcije žele da uz sebe imaju i Vrhovne Savete proistekle iz Vrhovnog Saveta Francuske osnovanog 1804-e godine.
Da postavimo na kraju i ključno pitanje. Kolika je danas zaista snaga i dokle doseže uticaj GLdF? Ako ništa drugo, otpočeti pregovori će dati odgovor bar na ovo pitanje. Da li je ovo možda početak ireverzibilnog procesa tokom kojeg će GLdF pruzeti mesto lidera na međunarodnoj slobodnozidarskoj sceni. Da li deklaracija iz Bazela nagoveštava da je pet Velikih Loža spremno da okrene list i daje signale da bi na mestu koje je do sada bilo rezervisano isključivo za UGLE, lako mogle da vide i nekog drugog? Da li je kontinentalna Evropa rešila da zaokruži svoj prostor izvlačeći se iz zagrljaja anglosaksonskog uticaja?. Videćemo da li je ovo samo hipoteza ili teorija zasnovana na dobro uočenim „trendovima“.
Šta treba da rade braća iz VNLS?
Braća okupljena oko VNLS treba da nastave da rade ono što su radili i do sada i ono zbog čega su i ušli u bratstvo. Treba da nastave sa redovnim ritualnim radovima i oržavaju ih na visokom nivou, odnosno, treba da nastave sa gradnjom kako ličnog tako i zajedničkog hrama. Škotski obred i stabilna uprava u Velikoj loži su odlična osnova za dalju gradnju. Redovni i kvalitetni radovi, negovanje istinskih vrednosti i stalni napredak, garantuju da će VNLS uvek dobiti podršku slobodnih zidara iz inostranstva. Međunarodno priznanje dođe i ode, ali rad i rezultati rada ostaju, a to posebno važi za gradnju unutrašnjeg, duhovnog hrama, koji je najteže izgraditi.
U ovom tekstu postavljeno je više pitanja nego što je dato odgovora. Samo na poslednje postavljeno pitanje „Šta treba da rade braća iz VNLS?“, može se sa sigurnošću dati jasan i nedvosmislen odgovor: „Raditi, raditi i samo raditi!“. Braćo, alat u ruke i nastavimo da zajedno lupamo po neobrađenom kamenu. Ako zaista želimo da život u Srbiji jednog dana bude bolji, mnogo još treba da radimo, a to posebno važi za rad na nama samima. Probleme na čije rešavanje nemamo uticaja ostavimo po strani. Neka svako nosi svoje breme i rešava svoje dileme. U svakom slučaju, treba pratiti situaciju i biti informisan.
Brat Č.V., PL Nemanja, Niš